Vesti
Politika

Ustav sa najvećim pravima za manjine, ali samo na papiru

Kosovski Ustav je po mišljenju dela albanskog društva veoma moderan i “akt koji pruža najveća prava manjinskim zajednicama u Evropi”. Srbi će, sa druge strane reći da se “ono što na papiru piše, krši na svakom mogućem koraku”.
Ustav sa najvećim pravima za manjine, ali samo na papiru
Ustav Kosova (Foto Kim)

Po Ustavu “Kosovo je nezavisna, suverena, demokratska, jedinstvena i neodvojiva država”. Koliko je Kosovo zaista demokratsko društvo?

“Ako to pitanje postavite kosovskom Albancu, on ima dosta razloga da kaže da jeste, jer na samom Kosovu, uz veće ili manje probleme, postoji sloboda medija i sloboda javnog izražavanja, politički pluralizam i drugi postulati demorkatskog društva. Ako to isto pitanje postavite Srbima ili drugim nevećinskim zajednicama, odovor će biti potpuno drugačiji i sa punim pravom. Kosovski politički lideri u velikoj meri zapostavljaju prava srpske zajednice na Kosovu. Društvo koje ne poštuje sopstveni Ustav i sopstvene zakone se ne može nazvati demokratskim društvom”, kaže programski direktor NVO Aktiv Miodrag Marinković.

Ustav predviđa “načela slobode, mira, demokratije, jednakosti, poštovanja ljudskih prava i sloboda vladavine zakona, nediskriminacije, imovinskog prava…”

Međutim, Marinković ističe da je Ustav Kosova “svedočanstvo neispunjenih obaveza i obećanja srpskoj zajednici”.

“U Ustavu postoji primer pravične zastupljenosti nevećinske zajednice u institucijama, to su tzv. manjinske kvote koje nalažu da 10% zaposlenih u centralnim institucijama budu pripadnici nevećinskih zajednica. Danas vam niko ne može reći da li je ovo pravo ispunjeno, jer ne postoje mehanizmi kojima će se to pratiti. Ima i drugih primera. Flagrantan je primer kršenja jezičkih prava”, kaže on.

"Kada govorimo o kršenju jezičkih prava, problem je nedostatak prevodilaca koji bi prevodili sa srpskog na albanski, romski ili bilo koji drugi jezik nevećinskih zajednica. Ukoliko ne postoje prevodioci koji će prevesti određeni tekst, samim tim se kriši Ustav", ističe advokatica Jovana Filipović.

I glavni i odgovrni urednik Radija Goraždevac kao problem ističe kršenje prava na upotrebu srpskog jezika na Kosovu, ali i povredu imovinskih prava.

"Ja ću podsetiti da se na Kosovu krši pravo na srpski jezik koji je ravnopravan sa albanskim. Takođe se krše mnoge pravne i sudske procedure. Podsetiću da manastir Visoki Dečani, iako ima pravosnažnu sudsku presudu, ima problem da upiše svoju zemlju u katastar. Isti problem imaju i pojedini građani u Opštini Peć”, ističe Darko Dimitrijević.

Podsetimo, u Ustavu  Kosova piše i da “Republika Kosovo obezbjeđuje zaštitu i očuvanje svog kulturnog i verskog nasleđa”.

Međutim, Miodrag Marinković kaže da ne samo što se u ovoj oblasti ništa nije uradilo, već postoji tendencija da se srpsko kulturno nasleđe predstavi kao kosovsko nasleđe.

“Time se direktno ugrožava identitet srpske zajednice na Kosovu. Tako da to ne bih nikako uzeo kao primer pozitivnog delovanja, čak suprotno. To je jedan primer kako se zakon ne ispunjava na štetu srpske zajendice. U ovom slučaju je šteta mnogo veća, jer je u pitanju ugrožavanje nacionalnog identiteta Srba na Kosovu”, rekao je on.

Najmoderniji ustav u Evropi?

Albanci na Kosovu često ističu kako Ustav predviđa najveća prava manjinskim zajednicama u Evropi. Miodrag Marinković se slaže da po tekstu zakona, on prevazilazi standard proseka prava koja su u Evropi dati nevećinskim zajednicama, ali da je to samo na papiru.

“Problem je što se ta prava ne primenjuju. Razmere kršenja zakonskih i ustavnih obaveza kosovskih institucija prema Srbima su tolike da se može pričati da to više nije propust, nego politička pozicija albanskih političkih lidera. Oni ne žele da rade na primeni prava, tačnije, oni ih trenutno ne smatraju obavezujućim”.

Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi kaže da je Ustav Kosova zamišljen za jedno moderno multietničko društvo, ali da je to bilo preambiciozno.

“Defitivno narod nije kriv što je Ustav tako dobar. Međutim, političari i oni koji ga zloupotrebljavaju su krivi zato što ga za funkciju zloupotrebljavaju a nikako da ga koriste za ono što je pisan. On jeste moderan, veoma kratak i jasan, u nekim delovima jeste nedorečen, ali to će se videti kada budu reforme. U suštini, on je veoma dobar, posebno u aspektu gde govori o manjinskim zajednicama”, kaže Šeholi.

Kosovski Ustav je po mišljenju advokatice Jovane Filipović skup lepih želja koje institucije ne mogu da primene.

"Ustav Kosova je u potpunosti u skladu sa evropskim duhom i evropskim shvatanjem vrednosti. Međutim, s obzirom na to da nije u stanju da se primeni na Kosovu, ostaje samo mrtvo slovo na papiru i građani se zbog toga bune, kao i mnoge organizacije. Ako gledamo usko, čistajući Ustav, ne gledajući kakvo je faktičko stanje na terenu, onda deluje kao da živimo u nekoj idealnoj državi koja je idealno uređena. Međutim, to svakako nije tako".

Nepoštovanje i zloupotreba u političke svrhe

Šeholi kaže da je Ustav Kosova više zloupotrebljen nego poštovan od strane političara.

“Ako gledamo istorijat i retrospektivu za ovih 13 godina, onda možemo da kažemo da političari na Kosovu Ustav koriste samo za svoje potrebe, odnosno zloupotrebljavaju Ustav u političke svrhe.”

Poštovanje Ustava zavisi od raspoloženja ljudi koji su na čelu kosovske vlasti, kaže novinar Darko Dimitrijević.

“To se odražava onako kako je trenutno raspoloženje većinske albanske zajendice. To je ono što u praksi ne bi trebalo da se dešava, ali se ipak dešava”, kaže Dimitrijević.

Ustav Kosova je usvojen 9. aprila 2008. godine, dva meseca nakon proglašenja nezavisnosti, a stupio je na snagu 15. juna iste godine. Glavni simboli Kosova su grb, zastava i himna.



Ostale vesti

CIK sutra odlučuje o ponovnom prebrojavanju glasova

Centralna izborna komisija (CIK) odlučiće u četvrtak da li će doći do ponovnog brojanja glasova.

  • 20.10.2021
“Blag izveštaj EK, traže se opravdanja za kosovske vlasti”
Evopska komisija je u poslednjem izveštaju o Kosovu bila vrlo nežna prema kosovskim institucijama, ne želeći da im povredi političku sujetu, smatraju poznavaoci kosovskih prilika. Miodrag Marinković zamera evropskim zvaničnicima to što su bili vrlo blagi, ocenjujući bezbednosnu situaciju stabilnom. Tanja Vujisić kaže da nije potreban izveštaj EK da podseća Prištinu na ispunjene obaveze iz Briselskog sporazuma.
  • 20.10.2021
Stano: Cilj Radne grupe da se nađe trajno rešenje za tablice

Prvi sastanak Radne grupe, koja bi trebalo da se bavi rešavanjem spora Beograda i Prištine oko registarskih tablica biće održan sutra u Briselu, potvrdio je za Tanjug portparol EU, Peter Stano. "Cilj radne grupe je da se nađe trajeno rešenje za ovo pitanje", kazao je on.

  • 20.10.2021
Izveštaj EK o Kosovu: Godina političke nestabilnosti
Period od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine na Kosovu obeležila je politička nestabilnost, a zakonodavne aktivnosti bile su ograničene uključujući i napore u reformama u vezi sa Evropskom unijom, navodi se u izveštaju Evropske komisije (EK) o Kosovu.
  • 19.10.2021
Eljezi: Završavamo prebrojavanje svih glasova u toku nedelje
Prebrojavanje svih glasova sa lokalnih izbora održanih 17. oktobra očekuje se da bude završeno ove nedelje. 
  • 19.10.2021
Varhelji: Dijalog BG i PR ključan za stabilnost regiona
Komesar za proširenje EU, Oliver Varhelji rekao je danas da do deesakalcije prilika između Beograda i Prištne mora doći ”malim koracima” koji se dešavaju ”na terenu”, a koji obezbeđuju sigurnost i bolji život za građane.
  • 19.10.2021