Tužiteljka za ratne zločine na Kosovu: Loša saradnja sa Srbijom

Tužiteljka za ratne zločine kosovskog Specijalnog tužilaštva Drita Hajdari izjavila je da na rešavanju ubistava i kidnapovanja novinara to tužilaštvo radi sa nedovoljnim brojem tužilaca i uz nedostatak pravne saradnje sa Srbijom.

Podeli ovaj članak sa:
  • Ilustracija (Foto Insajder)

"Misije UNMIK i EULEKS sa velikim brojem tužilaca nisu uspele da reše ubistva i kidnapovanja novinara, a sada se očekuje od lokalnih tužilaca da nadoknade ono što međunarodni nisu uradili. I to samo dva tužioca", rekla je ona za UNS-ov Dosije o kidnapovanjima i ubijenim novinarima i medijskim radnicima.

Ona je navela da Specijalno tužilaštvo koje je isključivo nadležno za ratne zločine, radi sa nedovoljnim brojem tužilaca, jer trenutno samo dvoje tužilaca radi na ratnim zločinima.

"Bez pretenzija da kritikujem međunarodne misije, hoću da kažem istinu, šta smo nasledili i šta možemo sada da uradimo. Ne bih da neko pomisli da nam je EULEKS preneo sjajno stanje, a da smo mi nezainteresovani i nećemo da radimo. Naprotiv", rekla je Hajdari.

Prema njenim rečima, ona i njen kolega tužilac imaju veliku volju i želju da nadoknade sve što do sada nije urađeno, ali koliko će u tome uspeti zavisi od objektivnih okolnosti, a posebno je ukazala na problem nedostatka pravne saradnje sa Srbijom.

Ona je kazala da su i UNMIK i EULEKS mogli pravno da sarađuju sa Srbijom, razmenjuju informacije, svedoke, obezbeđuju dokaze, ali da sada oni tu mogućnost nemaju.

"I sada - kolega i ja ćemo pribaviti dokaze, onoliko koliko je moguće, učinićemo sve da identifikujemo počinioce, pokušaćemo da obezbedimo dokaze i od Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), a većina počinilaca srpske nacionalnosti su u Srbiji. Došli smo u situaciju da procesuiramo samo Albance i to nailazi na otpor u kosovskom društvu, jer smatraju da su diskriminisani", rekla je ona.

Dodala je da isti problem ima i srpsko pravosuđe, jer su u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine otvoreni mnogi predmeti za zločine počinjene na Kosovu i neće moći da se okončaju bez saradnje sa kosovskim institucijama krivičnog gonjenja i pravosuđa.

U ovoj situaciji trebalo bi primeniti model koji je Srbija primenila sa Bosnom i Hrvatskom, navela je ona i dodala da bi tužilaštva trebalo da sklope sporazum o saradnji, a ne da čekaju da to urade političari.

Ostale vesti

  • "Nemamo pravo da problem KiM ostavljamo pokolenjima"

    "Neophodno je da se u ovim danima i mesecima u najvećoj mogućoj meri ujedinimo kao narod i društvo, jer ovo nije problem samo dela naše populacije ili političke elite, već pitanje od dalekosežnog državnog i nacionalnog značaja", naveo je za Politiku direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

  • Stručnjaci i diplomate različito o podeli Kosova

    Stručnjaci i diplomate različito o podeli Kosova

    Uprkos aktuelnoj retorici zvaničnog Berlina i Vašingtona protiv  "demarkacije" između Srbije i Kosova, pojedine nemačke diplomate nezvanično kažu da bi, ako Beograd i Priština dođu do takvog rešenja za konačni status Kosova, "Vašington i Berlin teško bi mogli da se ne slože sa tako usaglašenim predlogom", prenosi sajt Demostat, pozivajući se na diplomatske izvore u Berlinu.

  • "Ideju za promenu granica ‘zakuvao’ Edi Rama"

    Pisac i publicista Mehmed Kraja smatra da je izjave predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i predsednik Kosova, Hašima Tačija, za promenu granica ‘zakuvao’ Edi Rama. Dalje je rekao da je Rama preuzeo na sebe moć koja mu ne pripada.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane