„Činilo se da je Evropska komisija, odnosno administracija u Briselu, ostala jedini autoritet nekoj zemlji ili nekim zemljama izvan Evropske unije, pošto već zemljama unutar Evropske unije, kako smo mogli da vidimo, to više nije i već odavno nije“, rekao je Balunović.
Govoreći o Briselskom dijalogu, kaže da su sve tri strane promašile suštinu problema, a da su za pregovarače izabani ljudi koji su mogli da, kako je rekao, guraju najdalje, ali kada je reč o poslušnosti.
„Mislim da su sve tri strane pokušale da naprave najbolje za sebe, a malo manje za one u čije ime se pregovoara. Ako pretpostavimo da Beograd pregovara, pre svega, da bi zaštitio kosovske Srbe ili da bi im poboljšao status na Kosovu, pretpostavimo da albanska strana, odnosno vlasti u Prištini, pregovaraju da bi najbolje nešto doneli stanovnicima albanske nacionalnosti, onda mislim da taj dijalog nikako nije dijalog... Koji su to realni problemi Srba na Kosovu niko iz Beograda zapravo i ne ume da kaže, jer ako dođete u Prištinu meni je obično utisak da su ti problemi drugačiji, svakodnevni... Na primer ako odete u Ipko da tražite telefonski broj tamo ne postoji službenik ili službenica koji govore srpski jezik“, kaže Balunović.
Kosovski problem nije u vrhu prioriteta EU
Filip Balunović smatra da kosovski problem i stanje na Zapadnom Balkanu nisu prioritet nove evropske administracije, iako se retorički zalaže za politiku proširenja EU.
„Mislim da to pitanje nije pri vrhu. Mislim da oni znaju šta se dešava ovde i mislim da su svesni da je suštinsko rešenje tog problema jako daleko. Oni su preuzeli na sebe obavezu da se bave tim pitanjem, između ostalog i kako bi uravnotežili odnose moći u odnosu na interese koje SAD i Rusija imaju u ovom regionu“, ocenjuje Balunović i naglašava da su najveći izazovi Evropske unije pre svega unutar njenih granica: od tzv. migrantske krize, Bregzita, preko secesionitičkih pokreta čak i unutar same unije, jačanja desnice...
U slučaju Kosova, EU, kao jedna nadnacionalna organizacija, težila je da sebe predstavi kao poltički entitet koji može da se takmiči sa ozbiljnim globalnim igračima.
Međutim, „ iako možda zvuči naivno“, Balunović veruje da bi glavnu reč u rešavanju spora trebalo bi da imaju dva naroda, Srbi i Albanci, koji imaju istoriju koja je sazdana i iz perioda konflikata, i iz perioda suživota.”
“Da se vratim na tradiciju Dimitrija Tucovića i Srpske socijaldemokratske partije 19. veka, za koju smatram da je bila najprogresivnija počitička snaga na ovim prosotrima. Kada je bio memorandum Srpske socijaldemokratske partije, Dušan Popović ga je pisao, tamo je bio deo u kojem se kaže kako da Evropa reši balkansko pitanje. Kaže da je najboji način da prestane da ga rešava, a posle je bilo metafora, kao što su bure baruta itd. Ali bure baruta pali uvek onaj koji baci šibicu“, kazao je Balunović.
Za pravi dijalog pravo pitanje je da li možemo da nađemo dve političke snage, odnosno dve politčke snage na Kosovu i u Srbiji, koje bi bile sposobne da u jednom procesu deliberacije, odnosno otvorene rasprave dođu do rešenja.
„Mislim da trenutno to apsolutno nije moguće. To sigurno nije bilo moguće kada su pregovarali nacionalisti sa jedne i nacionalisti sa druge strane. Vidimo kako je bilo moguće rešti sporazum, odnosno nesporazum, između Makedonije i Grčke u jednom momentu kada su sticajem okolnosti na vlasti bila dva socijal-demokratska predsednika, bez iliuzija o tome da su oni mnogo toga izdali po pitanju ideala u socijaldemokratiji i levici kao takvoj, ali smo videli da je taj sporazum na kraju postignut“, rekao je Filip Balunović gostujući u emisiji Slobodno srpski.