Vesti
Politika

Stav Grčke o Kosovu ostaje nepromenjen

Zamenik grčkog ministra spoljnih poslova Militijadis Varviciotis izjavio je da stav Grčke u pogledu statusa Kosova ostaje nepromenjen, naglasivši da Atina snažno podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine radi postizanja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma, u skladu s međunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU.
Stav Grčke o Kosovu ostaje nepromenjen
Grčki parlament u Atini (Foto PB)

U intervjuu za Betu i Euraktiv, Varviciotis je rekao da je čvrsta i na zaslugama zasnovana perspektiva članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU u interesu same Unije, ali u isto vreme i ključni podsticaj transformacija u regionu.

On je naglasio da Grčka u potpunosti podržava svaku pojedinačnu inicijativu koja bi mogla da podstakne dalji napredak regiona i da posluži kao pripremni korak na putu ka EU i najavio da se u 15. septembra u Solunu održava regionalni balkanski forum.

Na pitanje da li nedavno podizanje Kanacelarije Kosova u Atini na viši nivo vodi ka priznanju nezavisnosti Kosova, Varviciotis je rekao da "kao što je dobro poznato, stav Grčke u pogledu statusa Kosova ostaje nepromenjen".

"Istovremeno, dobro je poznato da je Grčka sledila konstruktivan pristup prema Prištini, u skladu s našim strateškim ciljem jačanja stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. S tim u vezi, Grčka je od 2019. godine domaćin Kancelarije za trgovinu i ekonomska pitanja Kosova u Atini, s ciljem olakšavanja naše bilateralne saradnje. Bez impliciranja statusnih pitanja, nedavno smo odlučili da je preimenujemo u Kancelariju za interese Kosova u Atini", rekao je.

Takođe je naglasio da Atina "snažno podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine i čvrsto veruje da sprovođenje onoga što je već dogovoreno ostaje ključno".

"Nakon dva nedavna sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija... ključno je da obe strane intenziviraju svoj rad na postizanju sveobuhvatnog, pravno obvezujućeg sporazuma, u skladu s međunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU", dodao je.

Varviciotis je rekao da je za Grčku veoma važno da "Srbija ubrza svoj napredak i što pre postane član evropske porodice".

"To je prirodno mesto Srbije. Srbija je ključni partner EU. Prioritet srpske vlade za ubrzanje reformi na evropskom putu s posebnim naglaskom na područje vladavine prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije važan je korak u pravom smeru. U tom kontekstu, pozdravljamo mudru odluku zemlje da se pridržava nove metodologije proširenja, koja čini proces proširenja verodostojnijim, predvidljivijim, dinamičnijim i pod uticajem snažnijeg političkog upravljanja", rekao je.

On je podvukao da "vremenski okvir" za pristupanje Srbije EU zavisi od "brzine i kvaliteta reformi" i da je "ključno da se nastavi ispunjavanje reformskih obaveza i da se postignu opipljivi rezultati u njihovom sprovođenju".

"Celokupni tempo pregovora EU i Srbije i dalje će zavisiti od napretka reformi, s posebnim naglaskom na poglavlja o vladavini prava. Sveobuhvatna normalizacija odnosa s Prištinom i dalje je ključni element u pogledu Pregovaračkog okvira Srbije", dodao je.

Varviciotis je ukazao da "Grčka veruje da je u vreme sve većih globalnih izazova i podela, čvrsta i na zaslugama zasnovana perspektiva punopravnog članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu same Unije, kao i ključni podsticaj i pokretač transformacija u regionu".

"Nadamo se što skorijem održavanju prve međuvladine konferencije sa Severnom Makedonijom i Albanijom, u skladu sa postavljenim uslovima. Takođe, toplo pozdravljamo izričito izraženu nameru slovenačkog predsedavanja EU da pitanje proširenja ostane visoko na dnevnom redu, čime se povećava kredibilitet EU, i spremni smo da zajedno radimo tokom predsedavanja u tom smeru", dodao je.

On je izrazio nadu da će samit EU-Zapadni Balkan 6. oktobra, koji organizuje slovenačko predsedavanje, biti korak dalje ka ekonomskoj konvergenciji Zapadnog Balkana sa EU i da će dati opipljive rezultate.

Na pitanje da li u EU postoji stvarna politička volja da se oživi proces proširenja, Varviciotis je kazao da je "Zapadni Balkan region od strateškog interesa za EU kao integralni deo Evrope" i da je "zajedničko uverenje da taj region nema drugog puta osim evropske integracije".

Zamenik šefa grčke diplomatije ukazao je da je situacija nastala zbog pandemije kovida-19 odložila proces proširenja, kao i da ima "pitanja koja dele evropsku zajednicu" i trenutaka koji "zahtevaju kompromisno rešenje kako bi se očuvalo jedinsto Unije".

"Ali, mi smo svi i dalje snažno privrženi viziji EU da je ujedinjena Evropa geografski jedinstvena Evropa pod uslovom da se pravila EU u potpunosti poštuju", naglasio je.

Varviciotis je izrazio uverenje da bi "nova metodologija proširenja EU i najnoviji Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, s mobilizacijom oko 20 milijardi evra u investicijama uz dodatnih devet milijardi evra IPA pomoći, mogli da obezbede dugoročan i održiv razvoj regiona potreban za dalji napredak u evrointregraciji".

On je naglasio da je Grčka "dosledno podržavala evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana i da neprekidno radi na tome da obezbedi da pitanje Zapadnog Balkana ostane pri vrhu agende EU".

"U potpunosti podržavano svaku pojedinačnu inicijativu koja bi mogla da podstakne dalji razvoj i napredak regiona i da posluži kao značajan pripremni korak na evropskom putu zemalja", rekao je i najavio da se 15. septembra u Solunu održava specijalni Balkanski forum "koji će za naše zapadnobalkanske partnere biti prilika da podele svoju viziju EU i da se čuje njihov glas".

Varviciotis je rekao i da je pogrešno praviti razliku između ekonomske i političke integracije Zapadnog Balkana.

"Prema Ugovoru o EU, ispunjenje i političkih i ekonomskih kriterijuma preduslov je za članstvo. Ne treba zaboraviti da se odluke o reformama prvo donose na političkom nivou, nakon čega sledi direktan ili indirektan ekonomski i društveni uticaj", dodao je.

On je ukazao da shodno tome, "kako bi se izgradio odgovarajući institucionalni okvir za evropsku integraciju, Zapadni Balkan mora da nastavi s reformskim naporima".

"Sve druge aktivnosti ili inicijative, poput mini Šengena ili Zajedničkog regionalnog tržišta, potpuno su dobrodošle i mogle bi poslužiti kao dodata vrednost daljoj modernizaciji i regionalnoj integraciji na putu zemalja regiona prema EU", dodao je.

Govoreći o Konferenciji o budućnosti Evrope, Varviciotis je izrazio očekivanje da će pružiti priliku da se čuje glas njenih građana.

"Reč je o procesu odozdo prema gore, direktnom demokratskom procesu koji se odvija prvi put u istoriji evropskih integracija...Siguran sam da će se u okviru ove otvorene rasprave postaviti pitanje proširenja, ne samo kao evropska politika, već kao deo opštije potrage za odgovorima na pitanja ko smo, koje su naše vrednosti i prioriteti unutar EU.... i siguran sam da kada je Zapadni Balkan u pitanju, niko ne može dovesti u pitanje ideju da je budućnost ovog regiona u EU", rekao je.

Govoreći o situaciji u Avganistanu i mogućem novom talasu izbeglica, zamenik šefa grčke diplomatije ocenio je da EU "nema jasan stav o svojoj migracionoj politici i Novom paktu o migracijama i azilu o kojem se pregovara" i da "nije spremna da se suoči s novom migrantskom krizom zbog Avganistana".

"Naš stav i naša poruka ostaju čvrsti i jasni. Grčka se neće pretvoriti u ’tranzitnu zemlju’ za Avganistance koji žele da uđu u druge zemlje EU. Čvrsto verujemo da bi trebalo da postoji podela finansijskog tereta između država članica EU za prihvat izbeglica, kao i efikasni sporazumi o preseljenju i repatrijaciji koji se tiču ilegalnih i iregularnih migranata. Više ne govorimo o novom izbegličkom talasu, već o ljudima koji će odlučiti da rizikuju za ulazak u EU", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Miltijadis Varviciotis u intervjuu za Betu i Euraktiv Srbija.



Ostale vesti

Stoltenberg sa Kurtijem: NATO može i da poveća prisustvo svojih trupa
Nakon sastanka sa kosovskim premijerom Aljibinom Kurtijem, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da činjenica da je NATO na Kosovu sa skoro 4.000 vojnika pokazuje njegovu posvećenost i spremnost da interveniše u slučaju ugrožavanja stabilnosti.
  • 17.08.2022
Vučić sa Lajčakom: Srbija insistira na sprovođenju sporazuma
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Briselu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
  • 17.08.2022
DSK traži smenu ambasadora u Hrvatskoj jer je protiv njega podneta krivična prijava

Demokratski savez Kosova (DSK) zatražio je smenu ambasadora Kosova u Hrvatskoj Martina Berišaja, navodeći da je Agencija za borbu protiv korupcije danas podnela krivičnu prijavu protiv njega.

  • 17.08.2022
Ziade: Dijalog i kompromis jedini put ka stabilnosti
Uoči sastanka na visokom nivou između predstavnika Beograda i Prištine u Briselu, šefica UNMIK-a Karoline Ziade poziva sve strane da se konstruktivno angažuju i podrže integritet procesa dijaloga uz podršku EU.
  • 17.08.2022
EU: Fokus dijaloga na postizanju sveobuhvatnog sporazuma
Iz Evropske unije je još jednom potvrđeno da će sutra, u četvrtak 18. avgusta, u Briselu biti nastavljen dijalog na najvišem nivou između predstavnika vlasti u Srbiji i na Kosovu.
  • 17.08.2022
Stoltenberg: Kfor spreman da reaguje ako stabilnost bude ugrožena
Generalni sekretar NATO Jans Stoltenberg rekao je posle sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da je potrebna odgovornost svih strana da bi se situacija na Kosovu poboljšala. On je pozvao Beograd i Prištinu da pokažu uzdržanost i izubegnu nasilje. On je dodao da je Kfor spreman da inteveniše ukoliko bi stabilnost bila ugrožena.
  • 17.08.2022