"Strane nisu u stanju da prevaziđu razlike", zaključio je Stano uz napomenu da je EU samo posrednik u dijalogu, a da od Kosova i Srbije zavisi napredak u ovom procesu.
Inače, u Aneksu za implementaciju sporazuma o normalizaciji odnosa dvije strane, pored ostalog piše da će se Kosovo i Srbija suočiti sa posledicama ukoliko ne poštuju svoje obaveze.
To je potvrdio i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell (Žozepa Borelja) uz reči: "bez normalizacije, neće biti evropske budućnosti ni za Kosovo, ni za Srbiju".
Radio Slobodna Evropa (RSE) se obratio Vladi Kosova sa upitom o daljim koracima, te da li je EU najavila neke kaznene mere zbog zastoja u implementaciji dogovorenog. Odgovor do zaključenja teksta nije stigao.
Nisu odgovorili ni iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije.
Šta su naredni koraci?
Evropska unija je najavila konsultacije sa zemljama članicama i Sjedinjenim Američkim Državama o narednim koracima nakon poslednjih neuspešnih razgovora Kosova i Srbije.
Izvori u EU nisu precizirali da li se razmatraju mere prema Kosovu i Srbiji, već su samo naveli da mere, koje je EU uvela ranije Kosovu neće biti uklonjene.
U međuvremenu su i SAD poručile da će se "interno posavetovati sa evropskim partnerima o daljim koracima".
"Očekujemo da obe zemlje ozbiljno shvate svoje obaveze prema Sporazumu o normalizaciji odnosa koji su postigle ranije ove godine. Vreme ističe", navedeno je u odgovoru za RSE iz Stejt Departementa.
Kome koriste "neuspeli pregovovori"?
Politički analitičar iz Prištine Agon Maljići smatra da ishod razgovora od 14. septembra u Briselu "stvara povoljan politički kontekst za Srbiju".
On dodaje da upozorenje Žozepa Borelja da bez normalizacije odnosa "neće biti evropske budućnosti ni za Kosovo ni za Srbiju", više pogađa Kosovo.
"Za Srbiju nema problema, jer u Srbiji nema vere da integracija napreduje. U ovom kontekstu, ono što nas čeka je da je Kosovo zaglavljeno i za Kosovo je status kvo kazna. Naša (kosovska) međunarodna pozicija je dodatno oslabljena, uključujući i kaznene mere EU, kao i povećanje rizika za eskalaciju bezbednosne situacije na severu, što bi moglo da dovede do oblika, nazovimo ga, međunarodnog protektorata na severu", naglašava Malići.
S druge strane, Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za međuetničke odnose izjave visokog zvaničnika EU Žozepa Borelja da su razgovori 14. septembra bili bezuspešni naziva "igrom", te veruje da je najviše uspeha zapravo imao kosovski premijer Aljbin Kurti.
Borelj je Kurtija direktno optužio za neuspeh razgovora jer nije prihvatio "kompromisni predlog" da obe strane paralelno implementiraju svoje obaveze.
"Šta god oni pričali o Kurtiju, on je najuspešniji od svih njih zajedno. On je formirao novu realnost na severu Kosova, diktira tempo pregovaranja", zaključuje Janjić uz napomenu da to donosi bezbedonosne rizike.
Prema njegovoj oceni, Priština i Beograd ne bi ni trebali da razgovaraju o implementaciji Aneksa sporazuma za normalizaciju odnosa, dok se Srbi sa severa ne vrate u kosovske institucije.
Srbi sa severa Kosova su u novembru prošle godine napustili kosovske institucije kako bi sprečili Kurtijevu vladu da ukine registarske oznake koje za gradove na Kosovu izdaju srpski organi.
U međuvremenu je došlo do ponovne krize krajem maja, jer su nakon aprilskih izbora, koje je bojkotovalo srpsko stanovništvo, na vlast došli albanski gradonačelnici.
Šta su Kurti i Vučić rekli nakon neuspelog sastanka?
Za premijera Kosva Aljbina Kurtija naredni koraci su nastavak razgovora o implementaciji sporazuma po redosledu, odnosno da se implementiraju tačke onako kako su raspoređene u dogovoru o normalizaciji odnosa.
On je u nekoliko navrata istakao da Zajednica opština sa srpskom većinom ne može da bude "preduslov" za implementaciju dogovorenog i da to pitanje treba da se reši u okviru deset tačke Osnovnog sporazuma, koji su dve strane na predlog EU prihvatile krajem februara.
"Za tako nešto su nam potrebni intenzivni pregovori, koje bi trebalo da organizuju posrednici (EU). Nadam se da će nas ubrzo pozvati (na novu rundu dijaloga)", naveo je kosovski premijer.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka u Briselu 14. septembra rekao da ne zna šta su naredni koraci, ali "da ćemo uvek morati da razgovaramo".
"Ne verujem da je ovo kraj sveta. Siguran sam da će se čuti ko je odgovoran, to je jednostavno nešto što mora da se dogodi. Ali, ono što je za nas važno to je da sam siguran da moramo da nastavimo razgovore", rekao je on.
Na pitanje da li je EU pominjala neke kaznene mere, Vučić je rekao da on to "ne želi albanskom stanovništvu na Kosovu".