Vesti
Politika

"Srbija mora da prizna Kosovo pre ulaska u EU"

"Pošto Srbija u narednih 5 godina neće ući u EU, svi znaju da bi sad bilo kontraproduktivno da javno kažu da će Srbija morati da prizna Kosovo. Ali, to političarima iz Srbije govore i oni to znaju", rekao je sinoć na predavanju u Kosovskoj Mitrovici dopisnik Koha Ditore iz Brisela Augustin Paljokaj.
Augustin Paljokaj (foto Kim)

"Nijedan srpski političar vam neće reći da Srbija mora priznati Kosovo da bi ušla u EU. Ali, ja nisam sreo nijednog evropskog političara koji privatno to ne kaže. Oni ne žele stvoriti dodatne probleme Evropskoj uniji proširenjem, žele ih rešavati. Imaju već problem Kipra koji ne kontroliše čitavu svoju teritoriju i Brisel ne želi da se to ponovi. Zato su izašli sa formulacijom koja je prilično jasna, ali se može formalno reći kako to ne znači da Srbija mora priznati Kosovo. U pregovaračkom okviru EU sa Srbijom kaže se da se mora postići "sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Kosovom", naveo je Paljokaj.

"Prvi predlog je bio "potpuna normalizacija", ali su onda Englezi reagovali i rekli da je "potpuna" prejaka reč, jer unutar EU ima država koje nemaju baš potpuno normalne odnose između sebe. Odnosi između Španije i Velike Britanije nisu potpuno normalni, jer se ne slažu oko Gibraltara. Belgija i Holandija se 180 godina spore oko granice i toga kojoj od država pripada jedno selo na granici koja, faktički, ne postoji", podsetio je Augustin Paljokaj.

"Sveobuhvatna normalizacija odnosa se mora postići kroz pravno obavezujući dokument. To se sada može interpretirati kao zahtev za priznanjem, a može se reći i da se to ne traži. To je tako iz političkih razloga. Oni kažu da se mora osigurati da članstvo Srbije u EU ne znači da Kosovo tamo ne može nikada ući. Ako Srbija insistira da nikada neće priznati Kosovo, a uđe u EU, Kosovo nikada neće dobiti status kandidata", rekao je Paljokaj, navodeći da za trenutno stanje postoji još razloga.

"U ovom trenutku, ni 5 država članica EU ne priznaje Kosovo, pa nije ni fer tražiti od Srbije da ga ona prizna. Španija je najglasnija kada je nepriznavanje Kosova u pitanju, donekle se protivi i Kipar, mada Kipar nema nekog uticaja. Ostale tri države, Grčka, Rumunija i Slovačka, vrlo su tihe po ovom pitanju i na razne načine sarađuju sa Kosovom. Španija ima svoje probleme zbog kojih se drži nepriznavanja, a to su Katalonija, Baskija i Gibraltar. Od 5 pomenutih zemlja članica EU, Španija verovatno ima najmanje veza sa Srbijom ili Kosovom, ona svoj stav ne zasniva na ljubavi prema Srbiji", smatra Paljokaj.

On kaže da Srbija i Kosovo nemaju međusobne tehničke probleme, sve dok se oni posmatraju van političkog konteksta. Govoreći o dijalogu koji u Briselu uz posredstvo EU vode kosovska i srpska delegacija, Paljokaj je rekao da svi učesnici doprinose tome da on bude netransparentan i da su mediji u regionu o svim rundama dijaloga izveštavali mnogo bolje nego što se to, u datim uslovima, moglo očekivati.

"Mi možemo slobodno reći da je cilj EU ne da olakša život srpskim i albanskim građanima, već srpskim i albanskim političarima. Izjave nakon rundi pregovora su vrlo često dijametralno suprotne, a EU ne želi da kaže šta je zapravo dogovoreno. Kroz ceo taj dijalog nas prati netransparentnost. Moram priznati da je srpski ministar Dačić malo pričljiviji i iz njegovih izjava možete dosta toga naslutiti. Iako će vam u Briselu reći da su oni tamo uspeli da spreče treći svetski rat, Dačić je priznao da nisu uspeli da reše ni sudbinu jedne trafo stanice na severu", kazao je Paljokaj.

"O dijalogu se stvara mit koji se vrlo često ne reflektuje na terenu. Evropska unija podržava pristup po kome svako može izneti sopstveno viđenje dijaloga. Kažu mi u Briselu da kada bi oni rekli svoj stav, da bi jedna od delegacija odustala od razgovora", naveo je Paljokaj.

Predavanje Augustina Paljokaja na temu "Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije, poglavlje 35 - normalizacija odnosa sa Kosovom" u prostorijama EU Info centra u severnom delu Kosovske Mitrovice organizovano je u okviru Škole evropskih integracija, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).


Ko je Augustin Paljokaj

Paljokaj radi kao politički novinar u Briselu od 1998. godine. Dopisnik je prištinskog dnevnog lista Koha Ditore i KTV-a. Dopisnik je i hrvatskog Jutarnjeg lista koji pripada medijskoj grupi WAZ, pa se njegovi članci objavljuju i u Nemačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Uglavnom se bavi spoljnom politikom EU i pitanjima bezbednosti, proširenja i odnosa između zemalja EU i jugoistočne Evrope. Radio je dve godine kao asistent na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu. Dobio je nagradu za novinara godine na Kosovu 2002, a u Hrvatskoj je nagrađen kao najbolji novinar u štampanim medijima 2006. godine.



Ostale vesti

Mustafa: Vlada Aljbina Kurtija je vlada nasilja
Bivši kosovski premijer Isa Mustafa smatra da je vlada Ajbina Kurtija "vlada nasilja i da se po nasilju ne razlikuje mnogo od Rusa, koji su zapalili Ukrajinu, dok je ona zapalila institucije Kosova".
  • 09.08.2022
EU: Kasni se sa sprovođenjem energetskih sporazuma Kosova i Srbije
Evropska unija je konstatovala da se kasni sa realizacijom Mape puta za implementaciju energetskih sporazuma, koje su Kosovo i Srbija postigli u okviru Briselskog dijaloga, napominjući da se radi o "tehničkim razlozima".
  • 09.08.2022
Kurti sa Kvintom o severu, energetici, dijalogu
Kosovski premijer Aljbin Kurti sastao se sa ambasadorima zemalja Kvinte u Prištini. Na sastanku je govoreno o energetici, opštinama na severu, političkim događajima na Kosovu i u regionu, te bezbednosnoj situaciji.
  • 09.08.2022
MUP Kosova: Preregistracija na RKS tablice samo uz kosovsku ličnu kartu
Kosovsko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je odgovore na, kako navode, najčešće postavljanja pitanja građana o registraciji vozila sa srpskim tablicama gradova na Kosovu na RKS, te pozvalo sve da registruju vozila od 1. septembra do 31. oktobra ove godine.
  • 09.08.2022
Rukići: Izjave o mogućem ratu na Kosovu utiču i na strane investitore
Bivši predsednik Privredne komore Kosova (PKK) Berat Rukići ocenio je da širenje mišljenja u globalnim medijima da može doći do rata na Kosovu utiče negativno na strane investitore.
  • 09.08.2022
Kurti sa Kajarijem: Pozvao na slanje jasnih poruka o „delovanju kriminalnih struktura na severu“

Kosovski premijer, Aljbin Kurti i komandant KFOR-a, general-major Ferenc Kajari, sastali su se u prostorijama kosovske vlade. Bliska saradnja kosovskih institucija i NATO misije na Kosovu bila je glavna tema sastanka.

  • 09.08.2022