Vesti
Politika

“Srbi na KiM moraju imati teritorijalnu i personalnu autonomiju“

Linija ispod koje se ne smeju spustiti srpski interesi jeste teritorijalna i personalna autonomija za Srbe na Kosovu i Metohiji, kaže Tibor Varadi, akademik, profesor prava, koji je zastupao Srbiju u međunarodnim procesima.
“Srbi na KiM moraju imati teritorijalnu i personalnu autonomiju“
Tibor Varadi (Foto Tanjug)

Konsenzus je malo verovatan, ali unutrašnji dijalog o budućnosti Kosova i Metohije je veoma važan, pre svega da bi se javnost upoznala sa činjenicama, rekao je profesor Varadi u intervjuu Tanjugu.

Varadi pozdravlja poziv predsednika Aleksandra Vučića da započne unutrašnji dijalog o budućnosti Kosova. Ocenjuje da je to prilika da se šira javnost "upozna sa stvarnošću", jer će, kako kaže, ako ona postane opštepoznata i priznata i pregovaračima biti lakše.

Neće morati, kako kaže, da brane mitove, već će lakše moći da pregovaraju za najbolju od mogućih opcija u interesu Srbije. To je, po njegovom mišljenju, personalna i teritorijalna autonomiju Srba na Kosovu, i linija ispod koje se ne smeju spustiti srpski interesi.

"Da se Kosovo ’vrati’ i postane deo Srbije, mislim da u ovom času, mada to nije lako reći, nije realno. Ali, nisam sveznalica... A to da se srpske crkve, manastiri, kulturna i jezička prava zaštite putem personalne i teritorijalne autonomije, to je ostvarljivo. To bi bilo pravedno i moguće. To je ostvarljiv cilj", kaže Varadi i precizira da misli na teritorijalnu autonomiju severnog Kosova.

Veruje da bi to i za Evropu bilo neosporno i smatra da se pregovarači moraju založiti za to da Srbi na Kosovu i Metohiji i ubuduće mogu da žive kao Srbi, "da sačuvaju jezik, kulturu i svoje srpstvo".

Taj predlog se, ističe, mora izneti na sto pre dogovora o konačnom statusu srpske pokrajine.

Varadi ne veruje da je moguć konsenzus, ali ponavlja da je unutrašnji dijalog o budućnosti Kosova i Metohije veoma važan, pre svega da bi se javnost upoznala sa činjenicama.

Međunarodne okolnosti i faktičko stanje

Profesor Varadi ukazuje i na međunarodne okolnosti i faktičko stanje u okviru koga se odvijaju ovi pregovori.

"Sa stanovišta struke kojom se bavim, proglašenje nezavisnosti Kosova bilo je protivno međunarodnom pravu, ali o tome je Međunarodni sud pravde izbegao da da stvarno mišljenje. Dato je jedno savetodavno, koje ne ide u prilog Srbiji. Umesto da se kaže - da li je samo odvajanje u saglasnosti sa međunarodnim pravom - rečeno je da izjava, odnosno deklaracija o nezavisnosti nije u nesaglasnosti sa međunarodnim pravom. Tako je zapravo izbegnut odgovor na pravo pitanje", ukazuje ugledni pravnik.

Varadi dodaje da, uz to, ne treba zaboraviti da su gotovo svi zapadni političari, koji su pozdravili tu odluku, rekli da proglašenje nezavisnosti Kosova nije presedan, te da treba imati na umu da oni koji veruju da su došli do jednog uzornog rešenja neće to mišljenje promeniti.

Zato je za njega pitanje: "da li činjenica da je međunarodno pravo na našoj strani, mada to međunarodni sud pravde nije potvrdio" treba da bude orijentir za dalje poteze Srbije ili ne?

"Trebalo bi da se suočimo sa tim da Kosovo de fakto pravno danas nije deo Srbije - bez obzira na to da li treba da bude, bez obzira na to šta pravedno ili nije - jer ni zakonadavna, ni administrativna, ni sudska vlast Srbije tamo se ne prostire. U toj situaciji govoriti da ćemo sačuvati Kosovo nije sasvim adekvatna retorika, jer teško je sačuvati ono što nije u našem posedu", kaže Varadi.

Podseća na konkretan primer i objašnjava da bi, da je Ramuš Haradinaj na zahtev Srbije izručen Beogradu, Nišu, Subotici... to bilo izručenje Srbiji, ali u slučaju izručenja Prištini - "on ne bi bio izručen Srbiji".

Šta bi bi bilo kada bi Kosovo stvarno postalo deo Srbije?

Varadi skreće pažnju na još jedno pitanje nad kojim javnost u Srbiji treba da se zamisli, a to je: "šta bi bilo kada bi Kosovo stvarno postalo deo Srbije"?

"Realnost je da je reč o oko dva miliona ljudi, od kojih preko 90 odsto već dve decenije i duže živi u jednoj sasvim drugačijoj političkoj i socijalnoj kulturi. Potom, kakve bi bile ekonomske posledice toga?", pita se Varadi.
O svemu bi, sugeriše Varadi, trebalo razmisliti, "sve te hipoteze uzeti u obzir" da se vidi "šta bi bilo kad bi bilo".

"To bi trebalo da bude deo dijaloga i da se u okviru tih činjenica traži odgovor šta je moguće. Umesto u mitovima, da se tražiti odgovor u činjenicama", ističe Varadi.

Na pitanje očekuje li da bi iz dijaloga, koji je praktično već počeo, predsednik Vučić i srpski pregovarači mogli da izvuku i neko merodavno mišljenje i argument više u našu korist, odnosno vidi li on kao stručnjak neko pravno rešenje koje bi omogućilo normalazicaju odnosa sa Prištinom bez "gubitka Kosova", Varadi kaže da nema dovoljno saznanja o toku pregovora da bi mogao da da odgovor na ovo pitanje.

"Taj dijalog ne može da da baš direktno uputstva pregovaračima. On pre svega može da popravi atmosferu u kojoj će moći da se pregovara," zaključuje Varadi, uz opasku da pregovarači, naravno, treba da budu na visini svoje struke i da tu niko ko nije na visini struke ne može da bude od koristi.



Ostale vesti

Vučić i Osmani odvojeno sa Šolcom i Makronom u Pragu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i predsednica Kosova Vjosa Osmani razgovorali su u okviru Samita u Pragu sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i predsednikom Francuske Emanuelom Markonom.
  • 07.10.2022
Rifat Ljatifi podneo ostavku na mesto ministra zdravlja
Ministar zdravlja Kosova Rifat Ljatifi podneo je ostavku na tu dužnost koju je obavljao manje od godinu dana. U ostavci koju je podneo premijeru Aljbinu Kurtiju se ne pominje konkretan razlog za to.
  • 07.10.2022
Stojanović: Građani imaju mnogo veću moć nego što misle
Bivši gradonačelnik Gračanice Branimir Stojanović veruje da je aktuelna predsednica opštine Ljiljana Šubarić "odlučila da ispravi svoju grešku" i zatraži poništenje odluke SO o razmeni zemljišta sa albanskim biznismenom u Čaglavici, jer joj je “tako savetovano u Beogradu”.
  • 06.10.2022
I Vjosa Osmani će u Pragu razgovarati sa Makronom i Šolcom
Kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se u Pragu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
  • 06.10.2022
Vučić u Pragu sa Makronom i Šolcom o Kosovu, sankcijama Rusiji…
Emanuel Makron, Olaf Šolc i Aleksandar Vučić razgovaraće u Pragu o Kosovu, evropskim integracijama i o strateškom pozicioniranju Srbije prema ratu u Ukrajini i sankcijama Rusiji, javio je RTS.
  • 06.10.2022
Bisljimi: Moguć sastanak Kurtija i Vučića u oktobru

Zamenik kosovskog premijera i glavni pregovarač Prištine u dijalogu s Beogradom Besnik Bisljimi rekao je da bi sastanak Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića mogao da bude održan u oktobru, ali da za to još uvek nema zvanične potvrde.

  • 05.10.2022