Vesti
Politika

„Sporazum“: Uloga manjinskih poslanika u kosovskom parlamentu

Vjosa Osmani postala je predsednica Kosova zahvaljujući i glasovima poslanika iz nevećinskih zajednica, mada bez podrške Srpske liste. Da li su manjinski poslanici u kosovskom parlamentu indikator ili izgovor u ostvarivanju ljudskih prava, razgovarali smo u novoj emisiji “Sporazum”.
„Sporazum“: Uloga manjinskih poslanika u kosovskom parlamentu
Detalj sa snimanja emisije (Foto Sporazum)

U novoj podeli zagrantovanih poslaničkih mesta, nevećinske zajednice dobile su ono što im pripada po zakonu, ukupno 20 fotelja. Među njima su i Romi, Aškalije i Egipćani, koji predstavljaju najmarginalizovaniju društvenu grupu na Kosovu. Međutim, ta zagarantovana mesta ranije su predstavljala samo izgovor vlastima da se ne bave njihovim problemima, ocenio je u Sporazumu Isak Skenderi.

„Ja sam se sretao sa ljudima koji su držali mesta zamenika ministra, koji bi mi rekli da i po šest meseci nisu mogli da se sastanu sa svojim ministrom. Zamislite vi da šest meseci ne možete da se sastanete sa svojim ministrom, da pokrenete pitanja od značaja za zajednicu koju predstavljate“.

Kurti okreće novi list. Umesto zadovoljenje političkih apetita, najavljuje suštinske promene u odnosu prema Romima, kaže Skenderi.

„Ono što očekujemo je ono što je gospodin Kurti naveo u više navrata, da nije zainteresovan da se prema Romima, Aškalijama i Egipćanima odnosi tako što će da im da određene pozicije i da zadovolji određene političke apetite, već je naveo da je zainteresovan da se bavi osnovnim problemima sa kojima se zajednica suočava. Napominjem da je on jedan od retkih političara, ne samo na Kosovu već u čitavom regionu, koji je javno priznao da je jedan od razloga za isključenost romske zajednice tzv.“anticiganizam“ odnosno specifični rasizam protiv ove zajednice i da je napomenuo da institucije moraju da rade više na eliminisanju uzroka tih problema više nego posledica“, istakao je Skenderi.

Iz predizborne kampanje, ali i nakon nje, moglo se zaključiti da Srpska lista Aljbinu Kurtiju ne samo da nije potrebna, nego nije ni poželjna za bilo koji vid saradnje, smatra politikolog iz Gnjilana Ljubomir Stanojković.

„Moramo da priznamo da i kosovske institucije, pre svega ljudi koji su na položaju, sa ignorisanjem gledaju na listu Srpska, s obzirom na to da znaju da je ona beogradski projekat i da uglavnom sve neke glavne instrukcije kada je u pitanju njihovo delovanje, dolaze iz pravca Beograda. Iz tog razloga, mislim da kosovska centralna vlast ima jedan nipodištavajući i ignorantski odnos prema svima njima“.

S druge strane, Stanojković ističe da nema ništa pogrešnog u tome što se srpski politički predstavnici konsultuju sa maticom, bez obzira na to da li oni bili iz Srpske liste ili ne.

„Kosovo je problem rešavanja Srpsko-Albanskog pitanja i iz tog razloga, predstavnici srpske zajednice mnogo su obazriviji u donošenju bilo kakve odluke, koja je za Kosovo možda strateška. Oni to gledaju na drugačiji način, jako emotivan način i normalno je da paze da neki njihov potez, neko njihovo ponašanje, neki njihov stav, ne bude u konfrontaciji sa mišljenjem i stavom Beograda. Ponavljam, to je problem Srpsko-Albanskog odnosa“, pojašnjava Stanojković.

Novinar Refik Kasi veruju da će bošnjački politički predstavnici u kosovskom parlamentu biti uspešniji nego pre, jer, po prvi put, u novom sazivu nastupaju svi zajedno, u multietničkoj parlamentarnoj grupi, zajedno sa drugim manjinskim poslanicima.

„Ovo sada daje veliku nadu da, ako ništa drugo, bar oko rešavanja problema imaju jedinstven stav i jedinstven nastup. Do sada su na rešavanje problema različito gledali i zbog toga, verovatno, i nije bilo rezultata koje smo svi mi očekivali“.

U emisiji su objavljeni i rezultati ankete sprovedene na Fejsbuk stranici “Sporazom”. Na pitanje “Da li smatrate da će novi predstavnici manjinskih zajednica u novoj vladi Kosova učiniti više za manjine nego njihovi prethodnici” ispitanici su bili podeljeni. Ipak, 55 odsto njih pesimistički gleda na budućnost, smatrajući da u toj nameri neće uspeti.



Ostale vesti

CIK sutra odlučuje o ponovnom prebrojavanju glasova

Centralna izborna komisija (CIK) odlučiće u četvrtak da li će doći do ponovnog brojanja glasova.

  • 20.10.2021
“Blag izveštaj EK, traže se opravdanja za kosovske vlasti”
Evopska komisija je u poslednjem izveštaju o Kosovu bila vrlo nežna prema kosovskim institucijama, ne želeći da im povredi političku sujetu, smatraju poznavaoci kosovskih prilika. Miodrag Marinković zamera evropskim zvaničnicima to što su bili vrlo blagi, ocenjujući bezbednosnu situaciju stabilnom. Tanja Vujisić kaže da nije potreban izveštaj EK da podseća Prištinu na ispunjene obaveze iz Briselskog sporazuma.
  • 20.10.2021
Stano: Cilj Radne grupe da se nađe trajno rešenje za tablice

Prvi sastanak Radne grupe, koja bi trebalo da se bavi rešavanjem spora Beograda i Prištine oko registarskih tablica biće održan sutra u Briselu, potvrdio je za Tanjug portparol EU, Peter Stano. "Cilj radne grupe je da se nađe trajeno rešenje za ovo pitanje", kazao je on.

  • 20.10.2021
Izveštaj EK o Kosovu: Godina političke nestabilnosti
Period od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine na Kosovu obeležila je politička nestabilnost, a zakonodavne aktivnosti bile su ograničene uključujući i napore u reformama u vezi sa Evropskom unijom, navodi se u izveštaju Evropske komisije (EK) o Kosovu.
  • 19.10.2021
Eljezi: Završavamo prebrojavanje svih glasova u toku nedelje
Prebrojavanje svih glasova sa lokalnih izbora održanih 17. oktobra očekuje se da bude završeno ove nedelje. 
  • 19.10.2021
Varhelji: Dijalog BG i PR ključan za stabilnost regiona
Komesar za proširenje EU, Oliver Varhelji rekao je danas da do deesakalcije prilika između Beograda i Prištne mora doći ”malim koracima” koji se dešavaju ”na terenu”, a koji obezbeđuju sigurnost i bolji život za građane.
  • 19.10.2021