Vesti
Politika

Sporazum: Beograd i Priština ni posle 20 godina nisu spremni za suočavanje sa prošlošću

Ni posle više od 20 godina od prestanka oružanih sukoba na Kosovu, srpsko i kosovsko društvo nisu spremni za suočavanje sa prošlošču kazali su u emisiji “Sporazum” osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić i profesor na studijama mira i sukoba na Univerzitetu u Dablinu Gzim Visoka. Razlog tome je, po njihovom mišljenju, političke prirode.
Sporazum: Beograd i Priština ni posle 20 godina nisu spremni za suočavanje sa prošlošću
Detalj iz emisije Sporazum

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je gostujući u emisiji "Sporazum"  kazala da je u oblasti tranzicione pravde vrlo malo urađeno.

„Sa godinama kako se udaljavamo od završetka ratova kako postaje komplikovanije situacija nije bliža pomirenju, već su odnosi pre svega na političkom nivou mnogo komplikovaniji, čak se ponekad čini i da su teži i ekstremniji nego pre 1991. godine ili uoči izbijanja ratova“, kazala je Nataša Kandić. 

Profesor na “Studijama mira i sukoba” na Univerzitetu u Dablinu, Gzim Visoka, navodi da se nijedna Vlada, ni kosovska niti srpska do sada nije ozbiljno angažovala po pitanju suočavanja sa prošlošću.  

„Ja mislim da su prepreke u suočavanju sa prošlošću, na Kosovu, ali i u regionu, na tri nivoa. Prvo, po završetku rata Kosova i Srbije, nije bilo mirovnog sporazuma. Komesar EU za spoljnu politiku u poslednje vreme priznaje da treba da se radi na pomirenju. Ovo je osnov problema. Nema završetka rata bez sklopljenog mira. Kao posledica toga, suočavanje sa prošlošću, odnosno tranziciona pravda bila je improvizovana. To je bio proces koji se sastojao od više faza i aktera, bez koordinacije i bez saglasnosti, pre svega među sukobljenim stranama. To je dovelo do toga da dve strane drugačije percipiraju suočavanje sa prošlošću i da ovaj proces iskoriste u političke interese. Pre svega, preovladao je narativ kulture konflikta. To znači da kada je prošlost ostavila loše nasledstvo, ono postaje deo naše biti, naše ličnosti. Kao posledica toga, nijedna strana nije spremna na pomirenje, nije spremna da prizna krivicu i žrtve druge strane“, kazao je Gzim Visoka.

Komentarišući najave najviših kosovskih zvaničnika da će podneti tužbu protiv Srbije za navodni genocid, Gzim Visoka kaže da takav narativ negativno utiče na etničke odnose, ali i na politički dijalog koji bi uskoro trebao biti nastavljen.  

„Iz srpske perspektive to je loša vest koja može dati razlog i opravdanje Vučiću da obrazlaže zakašnjenja ili da preskoči određene teške teme koje bi u dijalogu trebalo tretirati. Sa kosovske strane, najava optužbe za slučaj genocida ima nekoliko ciljeva. Takva vest novoj Vladi daje mogućnost da izbalansira unutrašnji pritisak koji postoji na Kosovu. U najmanju ruku ima misiju da preokrene veći deo kosovskog društva na svoju stranu, onih kojima je rat nasleđe, kao i podršku od bivših pripadnika OVK. Pre svega to je izborno obećanje Samoopredeljenja i dugoročno obećanje, da Srbiju treba držati odgovornom“, rekao je Visoka.

S druge strane Nataša Kandić kaže da ne treba pridavati veliki značaj tome što je Kosovo najavilo tužbu protiv Srbije za genocid.

 „Mislim da je to politička perspektiva od koje niko nema neke koristi, a pre svega treba da vidimo kako ćemo da unapredimo i da dođemo do te vladavine prava. Ja stalno ponavljam da nam ne treba više od istine. Istina je toliko teška, ali se mora prihvatiti. Srbija mora da prihvati, jeste odgovorna, ali kako to da pokaže? Očito da sama neće. Mora da postoji neki kanal, neki mehanizam, a taj mehanizam je u Evropskoj uniji koji će da vrši prtiske na Srbiju da ona mora da sudi ne samo direktnim počiniocima, nego i tom srednjem oficirskom kadru“, kazala je Nataša Kandić.

U emisiji su  predstavljeni i rezultati ankete u kojoj je na pitanje da li imaju poverenja u rad Specijalizovanih veća Kosova 82,9 odsto ispitanika ima poverenje u rad Specijalizovanih veća Kosova od ukupnog broja onih koji su učestvovali, dok 17,1 odsto ispitanika nema poverenja.



Ostale vesti

Makron: Pozivamo Kosovo i Srbiju da postignu sporazum

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je večeras u Parizu da će njegova zemlja nastaviti podršku Kosovu i istovremeno je pozvao Kosovo i Srbiju da pronađu rešenje i postignu sporazum.

  • 23.06.2021
SAD podnele izveštaj Beogradu i Prištini o Gazivodama

Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini i u Beogradu podnele su danas izveštaj Odeljenja za energetiku SAD o upravljanju vodama jezera Gazivode vladi Srbije i Kosova čime je ispunjena jedna od obaveza iz Vašingtonskog sporazuma, saopštila je američka ambasada u Prištini na svom Tviter nalogu.

  • 23.06.2021
Obradović: Kao Srbin imam obavezu da razgovaram o Kosovu

Predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović izjavio je da "ništa ne podržava u radu predsednika države Aleksandra Vučića" i naglasio da rešenje za Kosovo mora biti u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

  • 23.06.2021
Navršava se 100 dana od kada je premijer Kosova Aljbin Kurti stupio na dužnost. Da li se pridržava onoga što je obećao u predizbornoj kampanji ili vlast menja stavove? 
  • 23.06.2021
Srbi iz Kosova Polja pozvali predsednika Vučića da ih poseti
“Ja vam govorim precizne brojke. Mi više nemamo u Kosovu Polju nikoga. Ostalo nam je da pevamo “Srpska se truba čuje”, ali nema nijednog Srbina u Kosovu Polju”, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući izveštaj o Kosovu pred poslanicima u srpskom parlamentu. Srbi iz ovog grada mu poručuju – “Ima nas predsedniče, dođite da nas posetite”.
  • 23.06.2021
Kurti danas u Parizu sa Makronom
Aljbin Kurti će se danas sastati sa Emanuelom Makronom u Parizu, a tema o kojoj će razgovarati trebalo bi da bude dijalog Prištine i Beograda.
  • 23.06.2021