Vesti
Politika

Sporazum: Beograd i Priština ni posle 20 godina nisu spremni za suočavanje sa prošlošću

Ni posle više od 20 godina od prestanka oružanih sukoba na Kosovu, srpsko i kosovsko društvo nisu spremni za suočavanje sa prošlošču kazali su u emisiji “Sporazum” osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić i profesor na studijama mira i sukoba na Univerzitetu u Dablinu Gzim Visoka. Razlog tome je, po njihovom mišljenju, političke prirode.
Sporazum: Beograd i Priština ni posle 20 godina nisu spremni za suočavanje sa prošlošću
Detalj iz emisije Sporazum

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je gostujući u emisiji "Sporazum"  kazala da je u oblasti tranzicione pravde vrlo malo urađeno.

„Sa godinama kako se udaljavamo od završetka ratova kako postaje komplikovanije situacija nije bliža pomirenju, već su odnosi pre svega na političkom nivou mnogo komplikovaniji, čak se ponekad čini i da su teži i ekstremniji nego pre 1991. godine ili uoči izbijanja ratova“, kazala je Nataša Kandić. 

Profesor na “Studijama mira i sukoba” na Univerzitetu u Dablinu, Gzim Visoka, navodi da se nijedna Vlada, ni kosovska niti srpska do sada nije ozbiljno angažovala po pitanju suočavanja sa prošlošću.  

„Ja mislim da su prepreke u suočavanju sa prošlošću, na Kosovu, ali i u regionu, na tri nivoa. Prvo, po završetku rata Kosova i Srbije, nije bilo mirovnog sporazuma. Komesar EU za spoljnu politiku u poslednje vreme priznaje da treba da se radi na pomirenju. Ovo je osnov problema. Nema završetka rata bez sklopljenog mira. Kao posledica toga, suočavanje sa prošlošću, odnosno tranziciona pravda bila je improvizovana. To je bio proces koji se sastojao od više faza i aktera, bez koordinacije i bez saglasnosti, pre svega među sukobljenim stranama. To je dovelo do toga da dve strane drugačije percipiraju suočavanje sa prošlošću i da ovaj proces iskoriste u političke interese. Pre svega, preovladao je narativ kulture konflikta. To znači da kada je prošlost ostavila loše nasledstvo, ono postaje deo naše biti, naše ličnosti. Kao posledica toga, nijedna strana nije spremna na pomirenje, nije spremna da prizna krivicu i žrtve druge strane“, kazao je Gzim Visoka.

Komentarišući najave najviših kosovskih zvaničnika da će podneti tužbu protiv Srbije za navodni genocid, Gzim Visoka kaže da takav narativ negativno utiče na etničke odnose, ali i na politički dijalog koji bi uskoro trebao biti nastavljen.  

„Iz srpske perspektive to je loša vest koja može dati razlog i opravdanje Vučiću da obrazlaže zakašnjenja ili da preskoči određene teške teme koje bi u dijalogu trebalo tretirati. Sa kosovske strane, najava optužbe za slučaj genocida ima nekoliko ciljeva. Takva vest novoj Vladi daje mogućnost da izbalansira unutrašnji pritisak koji postoji na Kosovu. U najmanju ruku ima misiju da preokrene veći deo kosovskog društva na svoju stranu, onih kojima je rat nasleđe, kao i podršku od bivših pripadnika OVK. Pre svega to je izborno obećanje Samoopredeljenja i dugoročno obećanje, da Srbiju treba držati odgovornom“, rekao je Visoka.

S druge strane Nataša Kandić kaže da ne treba pridavati veliki značaj tome što je Kosovo najavilo tužbu protiv Srbije za genocid.

 „Mislim da je to politička perspektiva od koje niko nema neke koristi, a pre svega treba da vidimo kako ćemo da unapredimo i da dođemo do te vladavine prava. Ja stalno ponavljam da nam ne treba više od istine. Istina je toliko teška, ali se mora prihvatiti. Srbija mora da prihvati, jeste odgovorna, ali kako to da pokaže? Očito da sama neće. Mora da postoji neki kanal, neki mehanizam, a taj mehanizam je u Evropskoj uniji koji će da vrši prtiske na Srbiju da ona mora da sudi ne samo direktnim počiniocima, nego i tom srednjem oficirskom kadru“, kazala je Nataša Kandić.

U emisiji su  predstavljeni i rezultati ankete u kojoj je na pitanje da li imaju poverenja u rad Specijalizovanih veća Kosova 82,9 odsto ispitanika ima poverenje u rad Specijalizovanih veća Kosova od ukupnog broja onih koji su učestvovali, dok 17,1 odsto ispitanika nema poverenja.



Ostale vesti

Hovenijer: Nepokolebljivi u odbrani suvereniteta Kosova

"Sjedinjene Države su bile najveći pristalica nezavisnosti Kosova i zato ostajemo nepokolebljivi u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova", rekao je američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer.

  • 01.07.2022
Trajković zadržana i na Merdaru
Srpska političarka sa Kosova i univerzitetska profesorica, Rada Trajković, zadržana je danas od strane srpske policije na prelazu Merdare, saopštila je ona sama u objavi na Tviteru. U kratkoj izjavi za KoSSev kazala je samo da je zadržana iz istog razloga kao i nedavno na aerodromu Nikola Tesla, a radi se o novoj tužbi Milana Radoičića protiv nje.
  • 01.07.2022
Stupa na snagu sporazum o socijalnom osiguranju između Albanije i Kosova
Sporazum u oblasti socijalnog osiguranja između Albanije i Kosova danas stupa na snagu, prenosi RTK2 pisanje ATSH.
  • 01.07.2022
Osmani: Lajčak i ja nemamo indentične stavove o ZSO

Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla da se stav evropskih zvaničnika o formiranju ZSO u skladu sa postignutim dogovorima u Briselu razlikuje od njenih stavova jer ona kao predsednica štiti interese Kosova i njegovih građana.

  • 01.07.2022
Kurti: Nemam problem da pričam na srpskom
Premijer Kosova Aljbin Kurti obećao je da će novinari srpskih redakcija ubuduće dobijati saopštenja na srpskom jeziku. Tokom okruglog stola “Kosovo kao višejezično duštvo“, Kurti je kazao da je spreman da doprinese poboljšanju primene višejezičnosti na Kosovu. Poverenik za jezike u Vladi Kosova Slaviša Mladenović ističe da se Zakon o upotrevi jezika ne primenjuje u punoj meri.
  • 01.07.2022
Stano: Priština ima pravo da ukine КM tablice, ali postepeno

Portparol EU Peter Stano kaže za Tanjug da je Brisel ranije ove nedelje "bio obavešten, ali ne i konsultovan" o planovima vlasti u Prištini koje se odnose na registarske tablice i slobodu kretanja na teritoriji Кosova, a o čemu je sinoć specijalni predstavnik Miroslav Lajčak razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

  • 01.07.2022