Vesti
Politika

Šebek: Odlazi poslednji autobus, noć je hladna i kišovita

Javnost u Srbiji još nije spremna da čuje ono što joj se nikako neće dopasti i što je neka vrsta neminovnosti, izjavio je u intervjuu FoNetu novinar Nenad Šebek, povodom skupštinske rasprave o Kosovu, ukazujući i da bi u Srbiji morala da se promeni vlast da bi mogla da ispuni sve uslove za ulazak u Evropsku uniju (EU).
Šebek: Odlazi poslednji autobus, noć je hladna i kišovita
Nenad Šebek (Foto FoNet/Milica Vučković)

Ni u dvodnevnoj debati, ni u ekspozeu, ni u izveštaju, nije bilo jasno koje su namere države Srbije kada je Kosovo u pitanju, ocenio je on u serijalu "Kvaka 23" i naglasio da je neverovatno što takva situacija traje već 23 godine, jer ni jedna vlast u Srbiji nije jasno rekla šta konkretno hoće.

"Sa stanovišta Vučićevih interesa je mudro da kaže kako se priznanje Kosova nikada neće dogoditi", rekao je Šebek i objasnio da je sa teškim odlukama ponekada "diplomatski mudro i valja sačekati" i zato nema previše kritika što se odugovlači sa tim.

On je, međutim, u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, upozorio da taktika odugovlačenja ne može da traje unedogled, pošto postoji opasnost da "ode poslednji autobus, pa ćete morati peške kući, a noć je, hladno je i pada kiša".

Kako je primetio, priča Aljbina Kurtija o reciprocitetu samo je metod da dođe do punog suvereniteta, dok Vučić uporno govori "ne, ne i ne" i pokušava da reši neke druge probleme, kao što je Zajednica srpskih opština, gde je Srbija apsolutno u pravu.

Ponavljajući da u skupštinskoj raspravi o Kosovu nije čuo ništa novo, sem što ima pozitivan utisak da su "Vučić i njegova najžešća ekipa bili za dlaku uljudniji nego inače", Šebek je kao pravi razlog organizovanja posebne sednice parlamenta označio Vučićevu "deobu odgovornosti", mada se to ne dešava prvi put.

Na opasku da u parlamentu nije bilo konsenzusa zbog protivljenja opozicije Vučićevoj politici, ali jeste o nepriznavanju Kosova, on je odgovorio da je to apsolutno tačno, iako je pitanje šta je u konkretnom slučaju konsenzus uopšte trebalo da znači.

U izveštaju o Kosovu ne postoji zapravo ništa što je bitno i važno i "ne vidim šta tu ima da se podrži i da se postigne konsenzus oko nečega što je zapravo jedna velika šarena laža", smatra Šebek, koji je "potpuno indiferentan prema tom dokumentu".

Pošto je Kosovo toliko veliko i toliko bolno pitanje za kompletnu srpsku naciju, on misli da bi referendum bio jedini pravi način da se donese odluka za koju može da se kaže da iza nje zaista stoji većina naroda u Srbiji.

Ali, pre bilo kakvog referenduma, neophodno je pošteno objasniti javnosti koji su uzroci, a koje posledice odgovora "da" ili "ne" na referendumsko pitanje, koje će se na kraju, uveren je Šebek, "zapravo svoditi na to da li ste saglasni da se Srbija de fakto odrekne Kosova, na ovaj ili onaj način".

S druge strane, kako je predočio, referendum je opasna stvar i njim je veoma lako manipulisati, pošto odgovor zavisi od toga kako formulišete pitanje, pa se zato neke evropske demokratije i ustežu da ga olako raspišu.

Na pitanje o ulozi medija u proizvodnji učestalih kriza u Srbiji kada je reč o Kosovu, Šebek je ukazao da su tabloidi i raznorazne televizije "nekoliko stotina puta najavljivali rat, koji samo što nije", što je "jedan od klasičnih načina na koji upravljaju despoti".

Kako je opisao, jedan problem gasite tako što stvorite malo veći problem ili zaplašite narod mogućnošću da se taj veliki problem pojavi i onda ispadnete kao spasilac, "eto, Bogu hvala, nije došlo do rata".

"Ne verujem da postoji mogućnost sukoba, ali je veoma jasno da političari koriste opasnost od sukoba kao argument za nešto što žele da postignu", rekao je Šebek i precizirao da kontrolisane krize lako mogu da se otmu kontroli, što je situacija u kojoj se danas nalazi ceo svet.

Upitan da li je ruska agresija na Ukrajinu ubrzala nastojanja međunarodne zajednice da se reši problem Kosova, Šebek je odgovorio potvrdno i objasnio da "Zapad hoće da bude načisto sa time ko je uz nas, a ko nije uz nas".

Nasuprot tome, on procenjuje da je Beograd verovatno izložen nekoj vrsti ucena iz Moskve, imajući u vidu veliku zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Šebek je "siguran da postoji neki kanal kojim se komunicira o tome koje bi ozbiljne posledice usledile u slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji, da se od nje izrazito distancira i stane na stranu Zapada".

On smatra da Vučić "upravo zbog toga do dana današnjeg još nije odlučio kojem će se carstvu privoleti", ali napominje da se obruč sve više steže, kako ruski, tako i zapadni.

"Mislim da se zapadni čvor jače približava vratu i da će u nekom trenutku odluka morati da se donese", rekao je Šebek, koji bi Vučiću "čak odao priznanje na tome što je do sada uspeo da izbegne tako nešto".

Upitan o Vučićevoj izjavi da EU više nije tako poželjna kao što je nekada bila, on je odgovorio da je ne shvata ozbiljno i podsetio na običaj predsednika Srbije, "koji nije loš za političara, posebno za apsolutistu", da se poigrava sa nekoliko opcija.

Srbija nema opciju osim EU, lično ne vidim neki drugi put, naglasio je Šebek, koji misli da je rečenica kako je Unija manje poželjna izrečena da bi se "išlo malo niz dlaku onima koji su veliki protivnici EU" ili su je Vučiću "tog jutra možda istraživanja javnog mnjenja ponudila kao nešto što će dobro da legne kod naroda".

On procenjuje da se Srbija izlaže riziku samoizolacije, podsećajući da samo dete od četiri godine, kada se igra žmurke, može da stavi dlanove preko očiju i kaže da ga ne vide.

Loptica mora da krene u pravcu Zapada, Srbija mora da nastavi da se kreće prema EU, poručio je Šebek i upitao: "Ako ne sad, onda kad?"

Međutim, da bi Srbija zaista ispunila sve uslove da uđe u EU, mora da se promeni vlast, tvrdi Šebek i ukazuje da je "sve što ova vlast čini već deset godina protivno svim principima zbog kojih postoji EU".

Drugim rečima, kako je obrazložio, ovoj vlasti je u interesu da se Srbija pridružuje, a da taj proces traje što je moguće duže.

Šebeka je uvek čudilo "na koju foru je Srbija u 10 od 10 situacija u vreme Miloševića uspevala da krene na pogrešnu stranu", ali se nada da će se uskoro "možda neke stvari odvijati drugačije, da ćemo makar jednu od teniskih loptica anticipirati, krenuti na pravu stranu i osvojiti Vimbldon".



Ostale vesti

Dafina Gedžu-Bunjaku vršilac dužnosti ministarke zdravlja
Premijer Kosova Aljbin Kurti je, nakon odluke ministra zdravlja  Rifata Latifa o podnošenju neopozive ostavke na tu funkciju, imenovao Dafinu Gedžu-Binjaku na mesto v.d. ministra, prenosi Gazeta Ekspres.
  • 07.10.2022
Stano: Kašnjenje u sprovođenju Mape puta zbog tehničkih aspekata

Portparol Evropske unije Peter Stano objasnio je kašnjenje srpske kompanije Elektrosever zbog nesprovođenja sporazuma o energetici, postignutog u Briselu u junu ove godine, između Kosova i Srbije.

  • 07.10.2022
Evropska komisija potvrdila preporuku o viznoj liberalizaciji za Kosovo

Evropska komisija je potvrdila preporuku u ukidanju viznog režima za građane Kosova. Ocenili su da preporuka koja datira od 2018. ostaje "u potpunosti važeća".

  • 07.10.2022
Bez velikih očekivanja od Vučićevog obraćanja. „Pritisci postoje, a mi već znamo da živimo teško“
Posle niza sastanaka sa evropskim zvaničnicima i posle gotovo deset dana držanja u neizvesnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sutra će se obratiti javnosti. Obraćanje dolazi i nakon trilateralnog sastanka koji je imao u Pragu sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na kojem je jedna od tema bila Kosovo. Poznavaoci prilika na Kosovu veruju da će Vučić ponovo izaći sa pričom o „teškim danima“ i pritiscima po pitanju postizanja konačnog rešenja sa zvaničnicima u Prištini.
  • 07.10.2022
Osmani: Modeli poput Republike Srpske stvaraju više problema nego stabilnosti

Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u Pragu da će se poštovati Ustav Kosova kada je u pitanju zajednica opština sa srpskom većinom jer je "Ustav Republike Kosovo, alfa i omega svake naše akcije".

  • 07.10.2022
Vučić i Osmani odvojeno sa Šolcom i Makronom u Pragu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i predsednica Kosova Vjosa Osmani razgovorali su u okviru Samita u Pragu sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i predsednikom Francuske Emanuelom Markonom.
  • 07.10.2022