Vesti
Politika

Ristić: Proces povratka bez perspektive, Srbi dekor u institucijama

Budući i jedini opozicioni poslanik s Kosova i Metohije u Skupštini Srbije Slaviša Ristić izjavio je da s Kosova svakim danom odlazi sve veći broj mladih ljudi "zbog očigledne nebrige vlasti iz Beograda i nemogućnosti zapošljavanja".
Ristić: Proces povratka bez perspektive, Srbi dekor u institucijama
Slaviša Ristić (Foto Beta/Milan Obradović)

Ristić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je poslednjih godina, "od kada su na vlasti Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka", naročito primetan odlazak velikog broja mladih ljudi sa severa Kosova koji, u nedostatku ekonomske perspektive i nemogućnosti da se zaposle, odlaze širom Srbije, pa i van nje.

"Taj odlazak Srba je naročito izražen posle prihvatanja Briselskog sporazuma kada su ugašene skoro sve srpske institucije na severu Kosova", rekao je Ristić, koji je za republičkog poslanika izabran s liste Ujedinjeni za pobedu Srbije - Marinika Tepić.

Na pitanje Bete koji su efekti kosovskog Ministarstva za povratak i zajednice, kojim rukovodi Srpska lista, kada je u pitanju povratak raseljenih, Ristić je kazao da je proces povratka raseljenih Srba izgubio svaku perspektivu upravo od momenta kada je brigu o povratku preuzelo kosovsko ministarstvo na čijem čelu su članovi Srpske liste.

"Efekti njihovog rada mogu se meriti samo količinom njihovog ličnog bogatstva i ličnih privilegija koje stiču u tzv. kosovskim institucijama. Imali smo prilike sve ovo vreme da čujemo mnogobrojne najave Srpske liste da će napustiti institucije tzv. Kosova po mnogim pitanjima, ali po pitanju povratka Srba, nikada. Oni su samo dekor u kosovskim institucijama i produžena ruka Srpske napredne stranke (SNS) na Kosovu i Metohiji", ocenio je Ristić.

Po njegovim rečima, osnovni zadatak Srpske liste je da na svim izborima silom i ucenama prisiljavaju Srbe da glasaju za SNS i interese vlasti.

"Ono što se može čuti među mnogobrojnim raseljenim Srbima je i to da mnogi od njih ne planiraju povratak upravo zbog Srpske liste i načina njihovog vladanja u srpskim sredinama", dodao je on.

Upitan kako ocenjuje ulogu vlade Srbije i Kancelarije za KiM kada je u pitanju povratak raseljenih, Ristić je rekao da se vlada Srbije i Kancelarija za KiM skoro i nisu bavile pitanjem povratka Srba.

"Osim što smo svedoci mnogih započetih i nezavršenih projekata koji su navodno trebali da posluže za povratak, nije napravljen nijedan ozbiljniji korak na povratku raseljenih. Ova vlada i njena kacelarija sve ove godine su umesto na povratku Srba radile na demontiranju države Srbije i gašenju njenih institucija na KiM. Umesto da se u dijalogu s Prištinom i predstavnicima međunarodne zajednice kao prvo i osnovno pitanje postavi pitanje povratka Srba kao preduslov za razgovore na sva ostala pitanja, Vlada Srbije je pregovarala samo o onim pitanjima koja su bila u interesu tzv. Kosova", naglasio je Ristić.

Naveo je da o tome najbolje svedoči Briselski sporazum kojim je "Srbija dala sve nizašta".

"Kosovska strana nije spremna da dozvoli ni formiranje Zajednice srpskih opština. Umesto snažnog pritiska i insistiranja vlade Srbije prema međunarodnoj zajednici na pravu Srba da se vrate svojim kućama i to naročito u gradskim sredinama, mi smo na žalost bili svedoci raznoraznih ideja o podelama i razgraničenjima, a vrlo često i od samog predsednika Srbije čuli tvrdnje kako mi na najvećem delu Kosova i Metohije nemamo ništa", objasnio je on.

Po njegovim rečima, svaka odgovorna vlast u Srbiji morala bi da u razgovorima s Prištinom vrati za pregovarački sto pitanje prava povratka Srba.

Na pitanje kako ocenjuje ulogu prištinskih vlasti kada je u pitanju povratak Srba i ostalih nealbanaca, Ristić je kazao da je cilj prištinskih vlasti da se Srbi ne vrate na Kosovo i Metohiju.

"Oni sve čine i da preostali Srbi napuste svoja ognjišta. Sve njihove dosadašnje vlade radile su s ciljem da se KiM etnički očisti pre svega od Srba, a i drugih nealbanskih zajednica. Njima su Srbi potrebni samo kao dekor kako bi stvarali lažnu sliku o multietničkom Kosovu. Oni su, nažalost, u tome skoro i uspeli jer za njih su prihvatljivi samo Srbi koji su spremni da statiraju u njihovim institucijama", istakao je Ristić.

Dodao je da za egzodus Srba najveću odgovornost snosi međunarodna zajednica.

"To što ni posle 20 godina više od 200.000 proteranih Srba nije moglo da se vrati na Kosovo i Metohiju je njihova najveća odgovornost. Najveći broj raseljenih proteran je u prisustvu međunarodne zajednice, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Ne postoji nijedan valjan izgovor da objasni činjenicu da su uspeli u roku od dva meseca da obezbede povratak 800.000 Albanaca, a da za više od 20 godina nisu uspeli da obezbede povratak četri puta manje Srba. To samo potvrđuje činjenicu da im je cilj isti kao i kosovskim vlastima, a to je etnički čisto Kosovo", ocenio je Ristić.

Kazao je da albanska strana i predstavnici međunarodne zajednice namerno umanjuju trenutni broj Srba na KiM, ali da to, kako je rekao, često čini i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Zabrinjava činjenica da i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić često u svojim javnim nastupima umanjuje broj preostalih Srba na Kosovu i Metohiji. Verovatno s ciljem da javnost u užem delu Srbije lakše prihvati eventualno odricanje od Kosova. Ono što je nažalost tačno, jeste da nas je danas znatno manje nego pre deset godina. Primetan je manji broj studenata na Univerzitetu, a u kosovsko-mitrovačkom porodilištu rađa se manji broj dece nego ranije", rekao je Ristić.

Na pitanje Bete gde završi više od 600 miliona evra, koliko prema zvaničnim podacima Vladu Srbije na godišnjem nivou "košta" Kosovo i Metohija, Ristić je kazao da objavljivanje takvih podataka ima za cilj da se poreskim obveznicima u Srbiji stavi do znanja da borba za očuvanje Kosova i Metohije suviše košta i da se ne isplati.

"Ako je tačno da Srbija svake godine na KiM potroši 600 miliona evra, onda je to za 21 godinu i šest meseci 13 milijardi evra što je neverovatan iznos. To bi značilo da su svi preostali Srbi na Kosovu i Metohiji postali milioneri, ali nažalost nisu. Najveći broj njih teško živi i preživljava deleći sudbinu građana užeg dela Srbije. Koliki je zaista iznos novca koji iz budžeta Srbije dolazi na KiM i kako se on troši može i mora da se utvrdi jer to bi srpska javnost trebalo da zna", naglasio je on.

Upitan koje su najveće greške i posledice politike vlade Srbije prema srpskoj zajednici u pokrajini, Ristić je rekao da su u proteklih 20 godina pravljene mnoge greške koje su za posledicu imale povlačenje države Srbije sa Kosova i Metohije i sve gori položaj preostalih Srba.

"Srpska strana je morala da insistira da se pre svakog razgovora o budućnosti južne pokrajine mora obezbediti bezuslovan i siguran povratak proteranih Srba. Umesto toga, prihvatana su mnoga rešenja pod izgovorom o bezbednijem i sigurnijem životu preostalih Srba, a koja su u stvarnosti doprinosila učvršćivanju nezavisnosti Kosova. Svakako da je najveću grešku napravila aktuelna vlast koja je prihvatanjem Briselskog sporazuma skoro potpuno ugasila sve institucije države Srbije na prostoru Kosova i Metohije i lišila Srbe prava da učestvuju na srpskim lokalnim izborima već ih je silom naterala da uzmu učešće na separatističkim izborima", zaključio je Slaviša Ristić.

Prema zvaničnim podacima kosovskog Ministarstva za zajednice i povratak, na čijem je čelu predsednik Srpske liste Goran Rakić, nakon rata na Kosovu 1999. godine svoje domove je napustilo 226.418 građana, a za protekle više od dve decenije na Kosovo se vratilo svega 29.108 raseljenih.



Ostale vesti

Otvorene granice između Kosova i Albanije vikendom tokom letnje sezone
Danas je počela primena sporazuma između Kosova i Albanije koji je dogovoren na poslednjem sastanku dve vlade, a odnosi se na potpuno otvaranje granice u vreme vikenda tokom letnje sezone.
  • 25.06.2022
Fejzulahu: ’’Elektrosever’’ nema pravo da nudi cene koje su ispod tržišnih
Predsednik odbora Regulatorne kancelarije za energetiku, Imer Fejzulahu, rekao je da kompanija "Elektrosever" nema pravo da svojim potrošačima nudi struju po cenama koje su ispod tržišnih, te da ukoliko do toga dođe - pomenutoj firmi može biti oduzeta dozvola za rad.
  • 25.06.2022
Vučić: Situacija sve komplikovanija
Srbija nastavlja evropski put, iako mnogo toga treba uraditi do decembra, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je Evropa u ratu sa Rusijom i da "Balkan suštinski nije bio tema" u četvrtak u Briselu.
  • 25.06.2022
Kurti: Ne možemo da priznamo Srbiju koja ne priznaje Kosovo

Premijer Kosova Aljbin Kurti je u intervjuu za američki Vašington post rekao da ne može da prizna Srbiju dok ona ne prizna Kosovo pa je stoga potrebno međusobno priznanje.

  • 25.06.2022
Abazović: Otvoreni Balkan je potreban
Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je da ima pozitivan stav prema inicijativi Otvoreni Balkan, jer je regionalna saradanja potrebna državama regiona i ubrzava proces evropskih integracija.
  • 25.06.2022
Fon Kramon: Zapadni Balkan bez dobitka
Poslanica Evropskog parlamenta iz redova Zelenih Viola fon Kramon ocenila je da su razgovori sa liderima Zapadnog Balkana u četvrtak u Briselu bili "potpunih neuspeh", a da slab rezultat može da obraduje samo ruskog predsednika Vladimira Putina.
  • 25.06.2022