“Od aprila 2015. godine, mi smo prijavili, u Evropi, u 47 zemalja članica Saveta Evrope 642 prekršaja prema slobodi medija. Tu se podrazumevaju napadi, uključujući i 26 ubistava novinara”, kazao je Gutierez.
Turska je prema rečima Gutiereza zemlja gde je najgora situacija kad je u pitanju sloboda medija i bezbednost novinara.
“U svakoj zemlji u Evropi, pojedinačno zapažamo taj trend. Naravno ne na istom nivou od zemlje do zemlje. U Turskoj, imamo više od 150 novinara u zatvoru. To nije slučaj u Francuskoj, ali u Francuskoj se tokom poslednjih nekoliko meseci desilo mnogo napada na novinare koje sprovodi policija, protiv novinara koji nose žute prsluke, tako da se suočavamo sa globalnim ugrožavanjem slobode medija, u svakoj zemlji pojedinačno”.
Gutierez je kazao da u Evropi postoji 38 nerasvetljenih slučajeva ubistava i nestanka novinara, od kojih je 13 slučajeva u zemljama Evropske Unije.
“Ako gledamo na nekažnjavanje za ubistva, Kosovo je najgore sa 15 ili 17, u zavisnosti od toga kako računate slučajeve. Zatim, Ukrajina sedam slučajeva, Rusija šest, Turska četiri slučaja za koja nije izrečena kazna, Azerbejdžan dva slučaja, a zatim jedan broj zemalja sa samo po jednim slučajem, kao što je Malta itd. To je dakle u pogledu neizricanja kazni, ali znate, jedan značajan slučaj o kome možda nije izveštavano na precizan način, a što je globalni trend, odnosi se na samocenzuru. Mi smo sproveli jedno istraživanje zajedno sa Savetom Evrope, odnosno kojim je koordinisao Savet Evrope, gde smo intervjuisali hiljadu novinara širom Evrope, u 47 zemalja članica Saveta Evrope. Trećina njih je izjavila da oni imaju samocenzuru, oni ne izveštavaju o priči u celosti, nego po određenim nivoima, oni ne kriju stvari, nego ublažavaju priču”, objasnio je Gutierez.
“U potrazi za nestalim kolegama, novinarska udruženja treba da vrše pritisak na vlast”
Komentarišući odluku Skupštine Evropske federacije novinara koja je usvojila jednoglasno Rezoluciju o istragama ubistava novinara na Kosovu koju su podneli Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Sindikat novinara Srbije i Udruženje novinara Kosova, kojom se, između ostalog, traži i efikasna istraga slučajeva ubijenih i nestalih novinara, Guiterez je rekao da su taj dokument poslali šefu misije EULEX-a, šefu UNMIK-a, predsedniku Specijalizovanih veća, Specijalnom tužiocu, zaštitniku građanapri Specijalizovanim većima, predsednicima Srbije i Kosova, kao i brojnim ambasadorima.
“Neki od njih nisu uopšte odgovorili, nije bilo nikakve reakcije od strane predsednika Srbije i predsednika Kosova, nije bilo reakcije od strane ambasadora i rekao bih rekao da države i vlade nisu reagovale na naše pismo. Dobili smo odgovore od nekih, dobili smo reagovanje od strane OEBS-a. Predstavnik za slobodu medija pri OEBS-u gospodin Arlem Dezir je na neki način podržao naš poziv u smislu načina tretiranja, dajući nam javnu podršku da nastavimo i javno je pozdravio našu Rezoluciju, što je jako bitno, jer je to osoba na visokom nivou OEBS-a, i zato je to važno. Zatim, dobili smo odgovor od EULEX-a na jedan formalan način, o tome kakav mandat imaju i kako je njihov mandat promenjen”, rekao je generalni sekretar Evropske federacije novinara i posavetovao novinare da nastave sa vršenjem pritisaka na vlast s tim u vezi.
Gutierez je 4. i 5. decembra ove godine učestvovao na Konferenciji o ubijenim i nestalim novinarima koja je održana u Gračanici i Prištini.
“Znate, i asocijacije novinara na Kosovu i asocijacije i trgovinska udruženja u Srbiji, su uspeli da udruže svoje snage i da ostvare saradnju. Jer to nije etničko pitanje, to nije nacionalno pitanje, to je novinarsko pitanje, novinari bi trebali da budu zaštićeni i mi smo dokazali i pokazali da su novinarske organizacije iz obe zemlje sposobne da se zajednički bore, kako bi došli do istine. Mislim da je to jedan odličan primer i za političare. Znamo da postoje određeni tragovi, da postoje neki elementi, koje bi mogli da pomognu u ovim istragama u obe zemlje, tako da nam je sada potrebno da oni sarađuju na efikasan i konkretan način, a ne samo na rečima. Naravno, postoji određeno izjašnjavanje u pogledu normalizacije između dve zemlje, ali, u stvarnosti, mi nemamo realnu, stvarnu saradnju na terenu”, zaključio je Rikardo Gutierez.