’’Razmena teritorija kobna greška’’

"Procurilo je u javnost i izazvalo skandal, a dovršava se bez znanja javnosti. I dalje se radi na razmeni teritorija Srbije i Kosova. To je kobna greška", naveo je Kristijan Švarc-Šiling, nekadašnji ministar u nemaćkoj vladi i bivši Visoki predstavnik u BiH.

Podeli ovaj članak sa:
  • Ilustracija (Foto dw.com)

U autorskom tekstu za Dojče vele on piše:

Čelično načelo Zapada da se nove etničke podele moraju izbeći po svaku cenu više se ne primenjuje. Predsednici Kosova i Srbije su, prema svim raspoloživim informacijama, postigli „dogovor“: Kosovo će predati Srbiji područje severno od Mitrovice s većinskim srpskim stanovništvom, dok će područja s većinskim albanskim stanovništvom na jugu Srbije u Preševskoj dolini biti predata Kosovu.

Lobisti su dobro obavili svoj posao. Iako je plan u početku izazvao otpor na više strana, a posebno u redovima njihovih naroda, čini se da se on sada uspešno realizuje i privodi kraju. To bi Srbiji donelo status kandidata za članstvo u EU, a Kosovo bi bilo priznato i dobilo mesto u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Korekcije granica otvorile bi Pandorinu kutiju

Dvojica mojih bivših kolega, Pedi Ešdaun i Karl Bilt – nekadašnji visoki predstavnici u BiH - zajedno sa mnom su u avgustu 2018. poslali „otvoreno pismo“ ministarki spoljnih poslova EU Federiki Mogerini i upozorili da se Pandorina kutija teritorijalne razmene ne sme otvarati. I to zato što to ide na ruku separatističko-nacionalističkim snagama, ne samo u regionu – a posebno u Bosni i Hercegovini – već i u mnogim drugim zemljama. To bi otvorilo put još većim poremećajima koji se retko završavaju bez rata.

Ne radi se samo o snu o Velikoj Srbiji koji je doveo do rata početkom devedesetih godina prošlog veka, već i o – kao što sam saznao u januaru ove godine u razgovoru sa albanskim premijerom Edijem Ramom – mogućem ujedinjenju Albanije i Kosova, ideji koja nikada nije u potpunosti odbačena. On mi je u razgovoru rekao da veoma ceni nepokolebljivost Angele Merkel i stav nemačke politike prema promeni granica, ali i da se plaši da bi krajnje oslobađanje Kosova iz okova Srbije moglo da potraje predugo ili bi moglo da se ne desi nikada i da zato u spajanju Kosova i Albanije vidi konkretnu opciju.

Veoma iznenađuje da političari Evropske unije u Briselu, koji strogo odbacuju politiku promene granica po etničkom principu, danas ne vide ovu opasnost i smatraju da su takva rešenja moguća. Koji su razlozi doveli do toga?

Nova politika velikih sila na Balkanu?

Na ovom mestu u igru očigledno ulaze Sjedinjene Američke Države. Predsednik Tramp i sam želi da se povuče iz kriznog regiona Balkana i pristao je na pregovore o razmeni teritorije između Srbije i Kosova. Ovo je potpuni preokret dosadašnje politike SAD i predsednik Tramp je to ove godine potkrepio sa dva pisma poslata predsednicima Kosova i Srbije.

Tu se postavlja pitanje: kakve su Trampove namere i šta je njegov cilj? Postoje spekulacije da on sledi „dogovor“ sa Putinom o podeli uticaja na Balkanu između dve velike sile, Rusije i SAD. Prema formuli: Kosovo ide u NATO, a Srbija ostaje pod uticajem Rusije, zajedno sa jasnim odbacivanjem članstva u Alijansi. Na taj način on destabilizuje region, posebno Bosnu i Hercegovinu, jer tamo ton diktira politički lider iz Republike Srpske, sada predsednik Predsedništva BiH Milorad Dodik. On već godinama govori da ulazak BiH u NATO dolazi u obzir samo pod uslovom da Srbija učini takav korak. I tu Tramp čini ustupak Rusiji, čiji uticaj u regionu nesmetano raste.

Postoje i spekulacije, posebno prisutne u krugovima NATO, da Tramp želi da obe zemlje, i Kosovo i Srbiju, vidi u NATO, ali i da želi da ograniči ruski uticaj na Balkanu. To bi eventualno moglo da bude objašnjenje za promenjenu poziciju EU.

Ko će pokupiti krhotine?

Uverljivo i logično je samo to da Srbiji i Kosovu, bez američke podrške, ne bi mogla da prođe ova neprihvatljiva razmena teritorije. S obzirom na visoki stepen nepredvidljivosti američkog predsednika, teško je predvideti koja od te dve spekulacije će se pokazati kao tačna. Sigurno je da bi i jedna i druga opcija imale ogromne posledice po Balkan.

Šta će se desiti nakon toga? Moto ovogodišnje Bezbednosne konferencije u Minhenu glasio je: „Ko će pokupiti krhotine?“ Kada jednom povučete granice po etničkim linijama, kako možete da sprečite da Sandžak pripadne Bosni i Hercegovini, a Republika Srpska Srbiji? I šta će onda biti sa Severnom Makedonijom, koja je upravo rešila spor sa Grčkom i koja bi se, nakon novog povlačenja granica po etničkoj liniji, našla pred novim problemom: šta ako Albanci u Severnoj Makedoniji izraze želju da žive u etnički čistoj državi?

I Rumunija, zemlja koja danas predsedava Evropskoj uniji, s tim modelom bi imala velike probleme. Isto kao i Grčka. A Španija ih ima već odavno – sa Katalonijom. Pri tom skoro da niko ne razmišlja o ljudskim pravima, osnovnim pravima čoveka, pravima manjina i apsolutno neophodnoj pravnoj državi – a sve bi to moralo da vlada unutar svih tih zemalja; kao i o međunarodnom pravu, koje bi moralo da se poštuje u spoljno-političkim odnosima.

Preostaje mi samo da apelujem na Savet Evropske unije i Evropsku komisiju da prizovu evropske vrednosti i da se prisete sistema vrednosti na kojem EU počiva. Ako se to ne dogodi, onda ne bi trebalo da nas čudi kada, zbog pogrešnih političkih odluka, ponovo budemo suočeni s talasima izbeglica i mukama gladnih i siromašnih.

I da se još jednom vratim sloganu ovogodišnje Konferencije o bezbednosti u Minhenu: „U slučaju pogrešnog razvoja događaja, krhotine u Evropi neće pokupiti zemlje koje crtaju nove granice, već Evropska unija!“

Ostale vesti

  • Sporazum: Kosovo i EU za pet godina

    Sporazum: Kosovo i EU za pet godina

    U novoj emisiji Sporazum gostovali su dopisnica Radio televizije Kosova iz Brisela Đeraćina Tuhina i izvršni drektor nevladine organizacije Aktiv Modrag Milicević.

  • Zaharova o presudi Todosijeviću: Dokaz antisrpske represije

    Zaharova o presudi Todosijeviću: Dokaz antisrpske represije

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da zvanična Moskva osuđuje presudu Prištine kosovskom Srbinu Ivanu Todosijeviću, donetu zbog načina na koji je okvalifikovao događaje u selu Račak, u januaru 1999. godine.

  • Kurti potvrdio spor sa DSK oko mesta kosovskog predsednika

    Kurti potvrdio spor sa DSK oko mesta kosovskog predsednika

    Predsednik pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti izjavio je da se njegova stranka zalaže za koalicioni sporazum sa Demokratskim savezom Kosova bez doticanja mesta kosovskog predsednika, istakavši da ta pozicija predstavlja "jedinstvo naroda" na Kosovu.

  • Kurti i Mustafa još bez dogovora

    Kurti i Mustafa još bez dogovora

    Lideri dve najveće političke stranke na Kosovu, Aljbin Kurti i Isa Mustafa ni večeras nisu uspeli da se dogovore o sastavu nove vlade. Kosovski predsednik Hašim Tači sazvao konsustitutivnu sednicu parlemanta za 24. decembar.

  • Đurić: Handke je u Srbiji

    Đurić: Handke je u Srbiji "persona gratisima"

    Peter Handke je zbog svega što je uradio u Srbiji "persona gratisima", najpoželjnija moguća osoba, i u svakom trenutku je dobrodošao i u Beograd i u svako drugo mesto, rekao je u izjavi Tanjugu Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane