Vesti
Politika

"Promena granice Srbije i Kosova odbačena je sa Trampom"

Pobeda Pokreta Samoopredeljenje na Kosovu je bez presedana i ako se ne ode na ponovne izbore, kosovskog premijera Aljbina Kurtija čeka mnogo posla, ocenjuje Bodo Veber, stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu.
Bodo Veber (Foto Kim)

Veber dodaje da, ukoliko i dođe do izbora, zbog nesuglasica oko pozicije predsednika Kosova, oni neće ići u korist opozicionim strankama.

Kurtijeva Vlada je izabrana 22. marta glasovima poslanika Pokreta Samoopredeljenje i manjinskih zajednica, bez opozicionih albanskih partija i Srpske liste.

Za izbor Vlade je bila potrebna prosta većina ili 61 glas, a za Kurtijevu Vladu je glasalo 67 poslanika, dok je 30 bilo protiv.

Međutim, novi izbori na Kosovu mogu biti ponovo raspisani, ukoliko se do 4. aprila ne izabere novi predsednik zemlje.

Za funkciju predsednice Kosova se na listi Samoopredeljenja kandidovala Vjosa Osmani, ali za sada opozicione stranke ne žele da je podrže.

Osmani je, kao predsednica Skupštine Kosova, vršila dužnost predsednika od 5. novembra 2020. godine kada je Hašim Tači (Hashim Thaci) podneo ostavku jer je protiv njega potvrđena optužnica za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Osmani je potom 22. marta funkciju vršenja dužnosti predsednika Kosova predala novom predsedniku Skupštine Gljauku Konjufci (Glauk).

Svakako, funkcija predsednika Kosova može da se vrši najduže šest meseci a Ustav Kosova predviđa da novi predsednik mora biti izabran 30 dana pre isteka mandata, ili da se u tom roku završe sve zakonske procedure.

Ono što je problematično je da je za izbor novog predsednika potrebno 80 glasova poslanika, a ukoliko se prva dva kruga glasanja on ne izabere organizuje se i treći krug u kome predsednik može biti izabran sa 61. glasom, ali je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.

U slučaju da se predsednik ne izabere, Ustav Kosova predviđa da se raspušta Skupština i raspisuju novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.

"Može se reći da je njima (opozicionim strankama) veoma teško da ostvare bolje rezultate na izborima, što bi srušilo Kurtijevu Vladu ali bi se održavanjem novih izbora ugrozilo zdravlje građana. To bi samo naškodilo opoziciji i krajnji rezultat bi bio isti ili bi Kurti dobio još veći procenat", smatra Veber.

Veber u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da rezultat izbora, održanih 14. februara na Kosovu, govori o najvećoj promeni na političkoj sceni Kosova i da su podršci Samoopredeljenju doprineli brojni problemi.

Samoopredeljenje je na februarskim izborima osvojilo ubedljivu pobedu, odnosno 58 od 120 mesta u Skupštini Kosova.

"Naravno, ovo je rezultat i velikih razlika između ratnih i posleratnih generacija, generacija koje su oblikovale politiku na Kosovu. U međuvremenu smo imali smenu Hašima Tačija sa mesta predsednika i smenu njegovog naslednika sa mesta predsednika Demokratske partije Kosova, kao i izbore u Demokratskom savezu Kosova i smenu Ise Mustafe sa mesta predsednika (DSK). Ovo je ključna tačka, ali i veliki test za Samoopredeljenje, koje je formiralo Vladu bez ijednog koalicionog partnera", navodi Veber.

Ocenjuje da je formiranje jednopartijske Vlade stvorilo novu dinamiku na političkoj sceni na Kosovu, ali i nerealna očekivanja.

"Već dugo imamo dualizam između Demokratskog saveza Kosova i Demokratske partije Kosova, dok je Pokret Samoopredeljenje raslo kao treća ključna stranka. Ovo je prvi put da imamo vladu koja nije formirana kroz koaliciju, što je u velikoj meri smanjilo ulogu opozicije. Ali ova situacija takođe stvara nerealna očekivanja prema Vladi, koja ne može kriviti nikoga, čak ni opoziciju, niti bilo kog nedisciplinovanog partnera", ocenjuje Veber.

’Definisati principe dijaloga’

Uprkos činjenici što Kurti među prioritetima njegove Vlade nije uvrstio dijalog između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, stručnjak za Balkan Bodo Veber smatra da se taj proces treba nastaviti uz neke promene, odnosno uz transaltlansku saradnju, jer kako kaže, Evropska unija i Sjedinjene Države moraju vratiti kredibilitet dijalogu.

"Ovaj proces je dostigao najnižu tačku u poslednje četiri godine pregovora, ka takozvanom sveobuhvatnom konačnom sporazumu. To je takođe zbog negativne uloge tadašnjeg tima EU (bivše visoke predstavnice za spoljne poslove) Federike Mogerini (Federica Mogherini) i preuzimanja ključne uloge administracije ( bivšeg američkog predsednika Donalda) Trampa (Trump), koja je ozbiljno diskreditovala proces. Ovaj proces se mora nastaviti. Onda treba definisati principe i ciljeve dijaloga. To su zadaci evropskog bloka i SAD", dodaje Veber.

Prema Veberovim rečima, Kurtijev pristup ovoj situaciji može da olakša ali i da iskomplikuje proces dijaloga.

"Njegovi principi da Srbija mora da prihvati da je Kosovo nezavisno i da je Kosovo ravnopravna strana u pregovorima bili su u osnovi dijaloga i trebalo bi da budu deo njega, kada se nastavi proces. Ali postoje i drugi principi. Zapadnim pregovaračima probleme stvara insistiranje Prištine da se ne prave drugi kompromisi. Ako se radi o nedostatku kompromisa oko statusa Kosova, ovo je potpuno tačno. Ali ako želite da pregovarate sa Srbijom, sa krajnjim ciljem da Srbija prizna državu Kosovo, onda u Beogradu mora da postoji nešto simbolično. S tim u vezi, ne bi trebalo raspravljati o statusu, već o bilateralnim pitanjima, u kojima ima prostora za stvarne pregovore", navodi on.

Kurtijev zahtev Srbiji za suočavanje sa prošlošću i ratnim zločinima počinjenim na Kosovu, Veber vidi kao sasvim razuman stav sa kosovskog aspekta.

Međutim, ukazuje on, takvi zahtevi se ne podudaraju sa političkom scenom u Srbiji.

"Fokus bi trebao biti na tome da Kosovo dovrši svoj suverenitet, teritorijalni integritet i međunarodni subjektivitet kroz priznavanje od strane Srbije na kraju procesa, i na taj način obezbedi priznanje od pet država EU koje ga ne priznaju a koje su dale znak da će slediti put Srbije“.

’Tema promene granica nije na stolu’

Ideja da bi Srbija mogla da preuzme sever Kosova u zamenu za Preševsku dolinu prvi put je predstavljena javnosti 2018. godine.

Među prvima je ovu temu otvorio bivši predsednik Kosova Hašim Tači, dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić zalagao za korekciju granica.

Veber očekuje da dijalog u drugom formatu može biti nastavljenu prvoj polovini ove godine.

"Ako se principi definišu i dijalog se može obnoviti, duboko verujem da se rešenje može naći tokom Bajdenovog mandata."

’Liberalizacije viza za građane Kosova je posledica kolateralne štete’

Diplomatski izvori iz Evropske unije rekli su za RSE pre nekoliko meseci da je glavna prepreka zaključenju procesa liberalizacije viznog režima za Kosovo i dalje Francuska, koja trenutno ne podržava liberalizaciju viznog režima. Trenutni stav Francuske podržala je i Holandija.

Evropska komisija i Evropski parlament potvrdili su da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za liberalizaciju viznog režima.

Međutim, ovo pitanje je zastalo u Savetu EU, jer se neke zemlje ne slažu oko slobodnog kretanja građana Kosova.

Veber procenjuje da je Kosovo u tom pogledu uradilo svoj posao, u smislu ispunjavanja uslova.

"Moram reći da sam vrlo ljut. Sramotno je kako je Kosovo zapelo po pitanju liberalizacije viznog režima, iako su uslovi ispunjeni već nekoliko godina…. Sudbina pitanja liberalizacije viza je kolateralna šteta i nešto što nema nikakve veze sa Kosovom. Čitav problem leži u nedostatku jedinstva unutar Evropske unije po pitanjima azila i migracija, tako da to nema nikakve veze sa Kosovom, koje je uradilo svoj posao. Prošle godine bilo je znakova da će ove godine biti napretka, ali nažalost nedavne izjave iz Pariza - koje i dalje blokiraju liberalizaciju - nisu pobudile nadu", poručuje Veber.

Prema njegovim rečima, prethodna Vlada Kosova nije bila aktivna kada je u pitanju proces liberalizacije viza.

"Kurtijeva vlada mora naporno da radi. Mnoge pretpostavke o ilegalnim migracijama, povezane su sa procesom liberalizacije, ne zasnivaju na činjenicama, dakle, ima mesta za podizanje glasa koji nije podigla prethodna vlada", naveo je, između ostalog, Veber.



Ostale vesti

Palestina od islamskih zemalja traži prekid odnosa sa Prištinom
Palestina je zatražila od zemalja članica Organizacije islamske saradnje da prekinu odnose sa Kosovom, zbog odluke vlasti u Prištini da otvore ambasadu u Jerusalimu, saznaju Novosti.
  • 20.04.2021
„SAD podržavaju napore za nastavak dijaloga BG i PR“
„SAD nastaviće da podržavaju napore za obezbeđivanje stabilnog mira i produktivnog dijaloga između Kosova i Srbije, i konačno postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji, za koji verujemo da treba da bude usredsređen na recipročnom priznanju“, navodi se u pismu predsednika SAD Džozefa Bjadena upućnom predsednici Kosova Vjosi Osmani.
  • 20.04.2021
Makron: BG i PR kroz dijalog da konačnog sporazuma
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je pregovore Beograda i Prištine u Briselu potrebno nastaviti kako bi se došlo do postizanja konačnog i pravno obavezujućeg sporazuma.
  • 20.04.2021
Ljepaja: Građani ipak dobili nešto od Briselskog sporazuma, opale su tenzije
Albanski analitičar Fadilj Ljepaja kaže za RTV Kim da je Briselskim sporazumom Srbija želela da vrati Kosovo u ovkire svoje države ali da u tome nije uspela. On smatra da Srbi sa Kosovu mogu doprineti da odnosi između Srbije i Kosova budu mnogo bolji.
  • 19.04.2021
Stano: Dogovoreno Briselskim sporazumom mora da se primeni
Potpisivanjem Briselskog sporazuma, pre osam godina, Beograda i Priština preuzeli su međunarodne obaveze, a sve što je dogovoreno mora biti i primenjeno, kaže portaprol EU Peter Stano.
  • 19.04.2021
Nema naznaka da će Priština skoro pristati na ZSO

Ni posle osam godina od potpisivanja, Briselski sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine nije do kraja sproveden, pre svega zbog odredbi koje se tiču Zajednice srpskih opština. Sagovornici RTV Kim ne očekuju da će se to desiti skoro, ali ipak smatraju da je ovaj dogovor donekle uticao na relaksaciju odnosa dveju strana.

  • 19.04.2021