„Podela, poklon političkim liderima za vođenje loše politike“

"Između Srba i Albanaca se ne može uspostaviti normalan odnos zbog vladajućeg rukovodstva. Problem leži u nesposobnosti političara da se ozbiljnije pozabave problemima Kosova“, složili su se panelisti na konferenciji „Međusobna percepcija Srba i Albanaca na Kosovu“ koju je u Prištini organizovala NVO „Aktiv“. Srpski i albanski analitičari su se složili da do finalnog sporazuma između Beograda i Prištine neće doći ove godine.

Podeli ovaj članak sa:
  • Sa konferencije u Prištini (Foto Kim)
  • Škeljzen Malići, Beljulj Bećaj
  • Darko Dimitrijević
  • MIodrag Milićević

Prema istraživanju koje je sprovela NVO „Aktiv“, a koje je rađeno na severu Kosova i u tri opštine na jugu (Šilovo, Gračanica, Štrpce), više od 80% ispitanika, Srba i Albanaca, izrazilo je želju za međusobnu saradnju.

Publicista i analitičar Škeljzen Maljići smatra da je i danas etnička distanca velika, međutim, kaže da je kod Srba uvek bila malo veća.

„Već 40 godina otprilike u Srbiji je usađena, tj. bila je veoma snažna protivalbanska propaganda, koja se čak i danas često ponavlja u žutoj štampi Beograda, dok je kod nas štampa mnogo umerenija. Dvadeset godina, je ipak dvadeset godina, nije ista situacija kao tada, preovladava pragmantizam, predrasude se nastavljaju, ali možda je došlo do zamora i svi znamo da se ova situacija ne može nastaviti na ovaj način, i da se moraju poboljšati odnosi između Srba i Albanaca “, kazao je Maljići.

Novinar Darko Dimitrijević se ne slaže sa Maljićijem i kaže da je netrpeljivost obostrana. On smatra da izveštaj ne odražava realnu sliku na čitavoj teritoriji Kosova, jer nije bilo ispitanika u Đakovici i Dečanima.

„Ja mislim da je u tim sredinama potpuno obrnuta slika. Srbi još uvek nisu dobrodišli u Đakovici, često je u prošlosti bilo problema u Dečanima. Još uvek vlada ta neka netrpeljivost i mislim da je ona obostrana, tu ne bih favorizovao nijednu od zajednica, sve to zavisi od sredine“, tvrdi Dimitrijević.

Politički analitičar i profesor političkih nauka Beljuj Bećaj i izvršni direktor NVO „Aktiv“ Miodrag Milićević slažu se da se između Srba i Albanaca ne može uspostaviti normalan odnos zbog vladajućeg rukovodstva, te da problem leži u nesposobnosti političara (i Srba i Albanaca) da se ozbiljnije pozabave problemima Kosova.

„ Ako mi tražimo rešenje od onih koji su ih prouzrokovali, pitanje je može li se doći do konačnog, sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma, kada je stvarni rezultat onih koji su trebali da prouzrukuju poverenje, taj da su prouzrokovali nepoverenje nakon 8 godina djaloga. Glavno rešenje vidimo u promeni političkog rukovodstva u Beogradu i Prištini“, kazao je Bećaj.

„Iz ugla nekoga koje apolitičan i posmatrajući ove nalaze dolazimo do jedne jako bitne činjenice, a to je da je generalno narod duboko nezadovoljan političkim elitama na Kosovu, bez obzira iz koje oni zajednice dolaze i bez obzira na funkciju koje one obavljaju. Da sam političar duboko bih se zabrinuo zbog ovih rezultata, ali sam isto tako siguran da to njih apsolutno ne dotiče“, istakao je Milićević.

Beljulj Bećaj smatra da bi pristankom na podelu kao rešenje za Kosovo, svi mi dali „poklon za gluposti koje su lideri na Kosovu i Srbiji proizvodili proteklih dvadeset godina“.

"Ako se mi sa strancima složimo da je jedino rešenje da podelimo Kosovo i idemo ujedinjeni u Evropu, anahrono, suprotno... Šta mi radimo? Mi definitivno ovom rukovodstvu, pored gluposti koje su serijski proizvodili, mi im dajemo poklon za lošu politiku unutar svojih granica. Srbi u odnosu na Albance u Preševskoj dolini, Hašim Tači sa svojim drugovima ka kosovskim Srbima, a jedan među njima koji nažalost nije više među živima, ne zna se zašto je ubijen. I ako im mi damo i ovaj poklon, da je samo podela rešenje za nas, mi ustvari stvaramo još veći problem nego što sada imamo. Jedno pedeset ili šezdeset hiljda Srba južno od Ibra će ostati i šta cemo raditi sa njima?", zapitao se Beljuj Becaj.

Novinar i urednik Radio Goraždevca, Darko Dimitrijević, kaže i da Srbi i Albanci svakodnevno razmišljaju o tome šta će biti sutra. Kada je reč o podeli kao mogućem rešenju, Dimitrijević strahuje da bi Srbi mogli da budu kolateralna šteta.

"Ukoliko taj sporazum bude podrazumevao etničke zakone, etničke institucije i entičku strukturu, potpuno dobijamo jedan novi oblik institucija koji po mom mišljenju preti da ugrozi i mir i stabilnost, ali i ono malo prava i demokratije koje danas imamo zagarantovano na papiru. To je po meni jedan ozbiljan problem ukoliko dođe do te etničke podele i mislim da ovo moje mišljenje deli veci deo srpske zajednice", kazao je Dimitrijević.

Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO Aktiv kaže da je teško komentarisati nešto što je za širu javnost nepoznanica.

"Sve ono što mi trenutno imamo, uključujući i širu javnost, je ustvari jedan beli papir na kome piše `ništa` i jednu priču koja se konstantno vrti, i sa jedne i sa druge strane, a to je nešto što se zove razgraničenje po etničkoj ili kakvoj god liniji, ili neka vrsta razmena teritorije, a da pritom nemamo apsolutno jedan jedini mogući scenario kakve to posledice sa sobom nosi, da li nosi samo negativne ili ima elemenata i pozitivnog", kaže Milićević.

Publicista i analitičar Škeljzen Malici smatra da pitanje Kosova mora da se reši jer, kako kaže, ovakvo nedefinisano pitanje šteti samom Kosovu.

"Ovo je nešto što je veoma aktuelno pitanje danas, jer izgleda da postoje određeni centri, strateški međunarodni centri koji su napravili određenu platformu ,plan, kako bi trebalo doći do ove korekcije granica, ili razmene teritorija, što je odavno bilo predloženo od strane Dobrice Ćosića", kaže Malići.

Panelisti su se složili da je veoma teško da do finalnog sporazuma između Kosova i Srbije dođe ove godine, posebno zbog najave o mogućem izbornom procesu sa obe strane.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane