Vesti
Politika

"Podela Kosova opasno rešenje"

"Podela Kosova je opasno rešenje, korekcija granice između Kosova i Srbije destabilizovala bi region i potencijalno mogla da izazove nasilje", ocenio je u autorskom tekstu za Balkan Insajt bivši savetnik u Stejt departmentu i sadašnji direktor Instituta za proučavanje ljudskih prava Univerziteta Kolumbija u Njujorku Dejvid Filips.
Dejvid Filips (Foto Glas Amerike)

On je ocenio, podela bi mogla da znači i nestanak Kosova kao multietničkog društva i neuspeh dijaloga Srbije i Kosova uz posredstvo EU čiji je cilj međusobno priznavanje u okviru trenutnih granica Kosova, prenosi Glas Amerike.

Filips podseća da podela nije nova ideja, već da su je prvi put sredinom devedesetih pomenuli Dobrica Ćosić i drugi članovi SANU.

O podeli je, kaže Filips, 2007. govorio i nemački ambasador Volfgang Išinger, tokom propalih pregovora između Srbije i Kosova. Prošle godine šef diplomatije Srbije Ivica Dačić rekao je da je “potrebno dugoročno rešenje koje će se postići jedino kroz dogovor u kome svi nešto dobijaju i svi nešto gube”.

“Dačić i premijerka Ana Brnabić nedavno su razgovarali o podeli sa savetnikom predsednika SAD Džaredom Kušnerom i posle sastanka Dačić je izjavio da su “sve karte na stolu”, podseća Filips.

Ipak, ideja o podeli otvara mnoga pitanja, smatra Filips.

"Najpre, da li je Srpska napredna stranka spremna da promeni Ustav tako da se prizna Kosovo? Da li bi Srbija prestala da odgovara druge zemlje da priznaju Kosovo i da li bi prestala da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama? Da li bi Evropska Komisija počela pregovore sa Kosovom o članstvu u EU", pita Filips.

Takođe postavlja pitanje kako bi postupile članice EU koje nisu priznale Kosovo, Španija, Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka? Da li bi podela značila i automatsko priznanje Kosova?

Članstvo u UN takođe bi moralo biti deo paketa, ali je saglasnost Kine i Rusije po tom pitanju daleko od garantovane, kaže Filips.

On konsatuje da je zamena teritorija severno od Ibra za albanske sredine u Srbiji poput Preševa, Medveđe i Bujanovca komplikovana procedura i pita dea li bi zamena bila simetrična ili bazirana na vrednosti teritorija?

"Šta bi se desilo sa etničkim Albancima koji žive severno od Ibra? Da li bi Srbi južno od Ibra mogli da se presele na sever? Šta bi se desilo sa dogovorom o Zajednici srpskih opština, u skladu sa Briselskim sporazumom? Da li bi Beograd mogao da traži ZSO za srpske zajednice na jugu Kosova, kaže on i pita da li bi i kako mogla da bude podeljena imovina na Kosovu i ko bi njome upravljao", pita Filips.

Posebno je pomenuo rudnik Trepča i jezero Gazivode. Pitanje je i ko bi snosio odgovornost za žrtve rata.

On ističe da su “podele vodile ka nasilju i masovnim migracijama", na primer podela u Indiji na Indiju i Pakistan.

Filips je upozorio da podela može da uzrokuje novi etnički sukob na Kosovu i u regionu i destabilizuje multietničke države.

Da li bi Republika Srpska htela da se pripoji Srbiji? Da li bi Albanci u Makedoniji želeli ujedinjenje sa albanskim teritorijama”, pita on.

“Mnogi su stradali za demokratske i etnički raznovrsne države na Zapadnom Balkanu. Cilj Slobodana Miloševića je bio da ujedini srpski narod i uspostavi “Veliku Srbiju”.

Podela Kosova mogla bi da postigne u pregovorima ono što Milošević nije uspeo da postigne etničkim čišćenjem”, smatra Filips.

Direktor Instituta za proučavanje ljudskih prava sa Univerziteta Kolumbija je zaključio da podela nosi ogromne političke, ekonomske i bezbednosne posledice, da je trasparentnost kritična i da se o podeli ne sme pregovarati iza zatvorenih vrata, već da zahteva debate u političkim krugovima, civilnom društvu i međunarodnoj zajednici.



Ostale vesti

Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj, kazao je da sporazum između Beograda i Prištine treba tražiti u okvirima evropske perspektive.
  • 01.12.2020
EU: Sporazumi Beograda i Prištine moraju se poštovati i sprovoditi
"Kontinuirana strateška posvećenost Kosova evropskom putu i dijalogu sa Srbijom uz pomoć EU, glavne su pozitivne odluke procesa evrointegracija Kosova" navodi se u zajedničkoj izjavi Saveta za stabilizaciju i pridruživanje Kosova EU i predstavnika vlade Kosova. Takođe, učesnici sastanka saglasini su da se svi prethodni sporazumi Beograda i Prištine moraju poštovati i primeniti.
  • 30.11.2020
Komandant KFOR-a: Bez smanjenja broja vojnika u dogledno vreme
Trenutno nema plana za ograničavanje mandata i snage trupa KFOR-a. Sve trupe iz zemalja koje čine KFOR su posvećene da doprinesu osobljem i potpuno sposobnim jedinicama u skladu sa trenutnim brojevima, rekao je za RTV Kim novoimenovani komadant ove vojne misije na Kosovu general-major Franko Federići.
  • 30.11.2020
„Očekivana pobeda Milana Radojevića“
Za razliku od prethodnih izbornih kamapanja u Severnoj Mitrovici, na poslednjoj nije bilo vređanja, ni „teških reči“ upućenih protivkandidatima. Od jedne stvari se ipak nije odustalo, a to je kolektivno glasanje članova Srpske liste.
  • 30.11.2020
Milunović čestitao Radojeviću i poručio mu da se bavi gradskim problemima
Dan nakon izbora za gradonačelnika Severne Mitrovice, jedan od kandidata za ovu poziciju, Dušan Milunović kaže da borba nije bila jednostavna. Ipak, čestitao je pobedu Milanu Radojeviću iz Srpske liste i poručio mu da se više bavi gradom, a ne visokom politikom kao njegov prethodnik.
  • 30.11.2020
CIK: Novi gradonačelnik u Severnoj Mitrovici Milan Radojević
Predsednica Centralne izborne komisije (CIK) Valjdete Daka je objavila da su, prema preliminarnim rezultatima na izborima za gradonačelnike Podujeva i Severne Mitrovice, pobedili Špetim Bulići u Podujevu i Milan Radojević u opštini Severna Mitrovica. 
  • 29.11.2020