Vesti
Politika

Palmer: Postoji rizik od dugoročnog zamrznutog konflikta

"Ako bi sporazum o potpunoj normalizaciji između Beograda i Prištine takođe sadržao sporazum o razgraničenju ili korekciji granice između Srbije i Kosova, onda bi to bio sporazum oko kojeg su se zajedno saglasile dve nezavisne i suverene države", rekao je u intervjuu za radiokim.net zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer, dodavši da "razume zabrinutosti onih koji su jasno izrazili rizike da bi ovo predstavljalo presedan".
Palmer: Postoji rizik od dugoročnog zamrznutog konflikta
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer (Foto Kim)

Na kraju prvog dana svoje posete Kosovu, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer govorio je za radiokim.net.
 
Da li se po vašem mišljenju politika SAD-a prema Zapadnom Balkanu promenila nakon što ste preuzeli funkciju vršioca dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara?
 
Palmer: Politika SAD-a na Zapadnom Balkanu je već godinama dosledna. Podržavamo integraciju zemalja Zapadnog Balkana u evropske i evroatlanstke institucije. To za sve zemlje na Zapadnom Balkanu znači konačno članstvo u Evropskoj uniji, a za sve one zemlje koje žele, praktično sve osim Srbije, i  članstvo u NATO. Podržavamo mir, prosperitet i saradnju među narodima i evropsku budućnost regiona.
 
Glavna politička tema u proteklom periodu bila je i očigledno je još uvek mogućnost teritorijalne razmene ili korekcija granice između Srbije i Kosova. Pod kojim okolnostima Sjedinjene Američke Države mogu uzeti u obzir ovakvu vrstu teritorijalnog sporazuma kao prihvatljivo rešenje?
 
Palmer: Naš cilj je da podržimo potpunu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Svaki takav sporazum trebalo bi da bude sveobuhvatan i podrazumevao bi politička, bezbednosna, ekonomska, trgovinska i kulturna pitanja. Smatramo da sporazum mora da bude u lokalnom  vlasništvu, treba da bude trajan, treba da bude prihvatljiv za obe strane tako da ono što činimo je da ohrabrujemo obe strane da rade zajedno preko dijaloga pod okriljem Evropske unije da definišu potpunu normalizaciju i planiraju proces da se stigne do toga.
 
Mnogi ljudi su zabrinuti da ako bude neke vrste teritorijalnog sporazuma da to može da destabilizuje Kosovo i njegovu praktičnu politiku multietičnosti, ali takođe i neke druge zemlje Zapadnog Balkana na mnoge načine. Da li delite ovo mišljenje?

Palmer: Ako bi sporazum o potpunoj normalizaciji između Beograda i Prištine takođe sadržao sporazum o razgraničenju ili korekciji granice između Srbije i Kosova, onda bi to bio sporazum oko kojeg su se zajedno saglasile dve nezavisne i suverene države. Drugačije od dinamike unutar određene jednonacionalne države, što smatram da nije presedan za druge situacije na Balkanu. Razumem zabrinutosti onih koji su jasno izrazili rizike da bi ovo predstavljalo presedan. Postoje rizici i sa druge strane. Postoji rizik od neuspeha da se dođe do sporazuma između Beograda i Prištine o normalizaciji, rizik od dugoročnog zamrznutog konflikta u regionu koji bi narušio mir, stabilnost i prosperitet za sve. Tako da smatramo da je ovde pitanje balansiranja rizika i pronalaženje načina da se ublaže ti rizici ukoliko je to uistinu deo šireg paketa  o normalizaciji.
 
Vi ste lično naglasili nekoliko puta da je nastavak Briselskog dijaloga i sprovođenje dogovorenih sporazuma od ključne važnosti. Koji je vaš stav kada govorimo o Asocijaciji/Zajednici srpskih opština?

Palmer: Smatramo da je važno da se svi postignuti dogovori u procesu dijaloga sprovedu i smatramo da je važno da dve strane rade zajedno na potpunoj i sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
 
Takođe ste rekli da SAD i Rusija imaju veoma različite ambicije na Balkanu i izrazili ste neke zabrinutosti  u pogledu toga da Rusi rade protiv sporazuma između Beograda i Prištine. Da li vidite dokaz toga u praksi?

Palmer: Smatram da sve vreme možemo da vidimo doslednu podršku Sjedinjenih Američkih Država evropskoj budućnosti regiona. Podrška integraciji u evropske i evroatlantske institucije da se podrži sistem na Zapadnom Balkanu koji se zasniva na poverenju, zasniva na vladavini prava i  koji se zasniva na normama i vrednostima. Rusija širom regiona dosledno radi na tome da naruši napore balkanskih zemalja da krenu napred ka evropskoj budućnosti. To najjasnije vidite u podršci Rusije u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori 2016. Vidite to u svakom otvorenom ruskom protivljenju Prespanskom sporazumu u Makedoniju. I smatram da možete to da vidite na društvenim medijima i medijima na ruskom jeziku u naporima na Balkanu da se naruši napredak ka potpunoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
 
Tako da bih rekao da Sjedinjene Američke Države i Rusija imaju različite vizije  budućnosti ovog regiona. Smatram da je sasvim jasno  da je vizija SAD za ovaj region znatnije doslednija sa ambicijama koje zemlje Zapadanog Balkana imaju za sebe same.
 
Kako ovih dana vidite Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 i ulogu UNIMK-a na Kosovu? U svom pismu ostavke, odlazeća ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli, pozvala je Ujedinjene nacije da povuku svoju misiju sa Kosova navodeći da je ona odavno ispunila svoj mandat.

Palmer: Smatram da je pismo ambasadorke Hejli u potpunosti u skladu sa stavom koji su Sjedinjene Američke Države izrazile i imaju već neko vreme. UNMIK je u jednom  trenutku imao ulogu na Kosovu—imao je značajnu ulogu - ali to vreme je prošlo. UNMIK kao institucija, UNMIK kao misija je ispunila ono što smo tražili od nje. Nema nikakvog značaja održavati institucije koje su ispunile svoju misiju ili nadživele vreme nekada prikladno njima. Tako da smatramo da je vreme da se nastavi dalje bez UNMIK-a. Smatramo da bi fokus sada trebalo da bude na tome da se podrži i podstakne puna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine i omogući ovim dvema zemljama da krenu dalje kao susedi.
 
Da li mogu da se nadovežem na ovo? Da li je to moguće bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN-a?

Palmer: Da li je moguće za Beograd i Prištinu da dođu do sporazuma? Da, moguće je. Da li će u jednom trenutku u ovom procesu to biti uključeno u Rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja to potvrđuje i podržava?  Mislim da je to sasvim moguće. 
 
Hajde da se vratimo na Prištinu. Izgleda da Kosovo polako klizi ka stvaranju vojske  bez ustavnih promena, kao što to vidimo na terenu.

Palmer: Sjedinjene Američke Države u potpunosti podržavaju postepenu i transparentnu tranziciju Kosovskih snaga bezbednosti. Mislim da ne treba žuriti s time. U stvari, dosta zakonskih propisa čeka u Skupštini, uključujući i one u oblasti vladavine prava i mislim da bi bilo loše da Skupština bude ometana ovim pitanjem. Postoji razumevanje između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova u pogledu toga kako bi ovaj proces trebalo dalje da se odvija. To je višegodišnje nastojanje i nije nešto što će se desiti preko noći.  Međutim, Kosovo je nezavisna i suverena država i to je u potpunosti u skladu sa pravima Kosova kao države i smatram da će se odvijati na način koji podržava mir i bezbednost u regionu.
 
Poslednje pitanje, kada govorimo o UNMIK-u i međunarodnim misijama na Kosovu, šta je sa povratkom interno raseljenih lica? Da li ste upoznati sa činjenicom da u poslednjih deset, petnaest godina u gradu Prištini živi manje od četrdeset Srba? Ovde je pre 1999. godine živelo negde oko 40 000 Srba. Pa kako onda da posle rata Srbi ne žive u gradovima na Kosovu, osim u malom delu Severne Mitrovice?
 
Palmer: Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju povratak interno raseljenih lica svojim domovima na Kosovu i smatramo da je važno da vlasti na Kosovu učine sve što je moguće da stvore uslove koji povoljno utiču na povratak. Dugoročno, smatram da će potpuna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine podržati povratak. Da će stvoriti klimu i okruženje koje je pogodno za povratak raseljenih svojim domovima. To je nešto što bi stvarno voleli da vidimo. Multietnički karakter Kosova je srž snage Kosova kao zemlje i srž snage Kosova kao društva. Posvećeni smo tome. Posvećeni smo tome da podržimo multietničko Kosovo i pomognemo multietičkom Kosovu da ide napred ka prosperitetnijoj evropskoj budućnosti.



Ostale vesti

Lajčak: Odlaže se sastanak delegacija Beograda i Prištine u Briselu
Sastanak pregovaračkih delegacija Beograda i Prištine, koji je trebalo da bude održan u ponedeljak, odložen je, saopštio je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
  • 25.09.2020
Povodom najave da će se sledeće nedelje u Briselu održati samo tehnička runda razgovora Beograda i Prištine uz izostavljnje pitanja Zajednice srpskih opština sa agende, u Briselu kažu da su "datumi i agenda" isključivo u rukama dve strane koje pregovaraju.
  • 25.09.2020
Skupština Kosova danas održava dve plenarne sednice
Na prvoj sednici, u 10 časova, po treći put će se glasati Nacrt zakona o ekonomskom oporavku u načelu, koji na poslednja dva zasedanja nije uspeo da dobije potrebne glasove.
  • 25.09.2020
Predstavnici Beograda i Prištine nastaviće razgovore u Briselu u ponedeljak 27. septembra, potvrdio je specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak.
  • 24.09.2020
Lajčak pozvao predstavnike Prištine i Beograda na sastanak
Specijalni izaslanik Evropske Unije (EU) za dijalog između Srbije i Kosova, Miroslav Lajčak poslao je pozivnice Prištini i Beogradu za novi susret u okviru pregovora o normalizaciji odnosa, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Briselu.
  • 24.09.2020
„ZSO nakon što Srbija prizna Kosovo“
O Zajednici srpskih optiština treba da se razgovara na predstojećem sastanku u Briselu, smatraju analitičari sa Kosova i dodaju da dijalog ne treba prekidati kada je konačno počeo da daje rezulate. Predsednika PDS-a Nenada Rašića izjava premijera Avdulaha Hotija je iznenadila.
  • 24.09.2020