Vesti
Politika

Osam godina od Briselskog sporazuma

Osam godina od Briselskog sporazuma, potpisanog uz posredstvo EU, navršava se danas, a i dalje nije formirana Zajednica srpskih opština koja je Srbima na Kosovu trebalo da im garantuje ovlašćenja u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju, ali Brisel i dalje ne "pritiska" Prištinu da ispoštuje potpisano
Osam godina od Briselskog sporazuma
Potpisnici i posrednica Briselskog sporazuma (Tači, Ešton, Dačić)

Predstavnici Beograda i Prištine su tog 19. aprila 2013. godine nakon šest meseci razgovora i 10 rundi pregovora potpisali sporazum u 15 tačaka od kojih se šest odnosi na ZSO, koja je bila "kičma" tog dokumenta, predstavljanog i kao veliki uspeh evropske diplomatije.

Ostale tačke Briselskog sporazuma odnosile su se na policiju, pravosuđe, lolalne izbore, energetiku, a one čije je sporovođenje zavisilo od Beograda, sprovedene su.

Sporazum čiji su detalji usaglašeni 2015. potpisali su, uz posredovanje tadašnja šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, tada glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači, koji je čak naglasio da dokument predstavlja "početak nove ere – ere pomirenja". Tog 19. aprila dve strane stavile su paraf na nešto što je Srbima na Kosovu trebalo da donese zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra.

ZSO je trebalo da ima i svog predsednika potpredsednika, skupštinu, Statut, zvanične simbole - grb i zastavu i da obuhvati Leposavić, Zvečan, Severnu Mitrovicu, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanica, Štrpce i Klokot.

Priština je u novembru 2018. godine na robu iz centralne Srbije uvela takse sto je blokiralo dijalog, a pre toga ključni deo sporazuma - ZSO našao se i pred Ustavnim sudom Kosova.

EU je pre nešto više od godinu dana Miroslava Lajčaka, umesto Federike Mogerini koja je zamenila Ketrin Ešton , imenovala na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu.

Dijalog je u zastoju, odložila je pandemija, izbori na Kosovu, prve optužnice Specijalnog suda u Hagu i odlazak između ostalih i tada aktulnog predsednika Hašima Tačija koji je optužen za ratne zločine.

Novi kosovski premijer Aljbin Kurti ali i predsednica Vjosa Osmani jasno su stavili do znanja da je dijalog novoj vladi tek na četvrtom mestu prioriteta, uz najave da će Srbiju tužiti za genocid. S druge strane, predsednik Vučić je u petak najavio da će dva puta iću u Brisel i da očekuje konstruktivne razgovore, ali i nastavak dijaloga u maju ili junu.

Nadležnosti ZSO

U skladu sa Evropskom povelјom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice imale bi nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. U dokumentu su tačno navedene javne funkcije ZSO:
- jačanja lokalne demokratije;
- vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne privrede;
- vršenja punog nadzora u oblasti obrazovanja;
- vršenja punog nadzora radi unapređenja primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite;
- vršenja punog nadzora radi koordinisanja urbanog i ruralnog planiranja;
- usvajanja mera radi pobolјšanja lokalnih uslova života povratnika na Kosovu;
- sprovođenja, koordinisanja i omogućavanja istraživačkih i razvojnih aktivnosti;
- promovisanja, širenja i zastupanja pitanja od zajedničkog interesa opština članica, kao i njihovog predstavlјanja.
- pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova;
- procene pružanja javnih usluga njenim članicama i njihovim stanovnicima radi pružanja podrške Zajednici.
- vršenja monitoringa, prema potrebi, radi sprovođenja njenih cilјeva;
- uspostavlјanje odnosa i zaklјučivanje ugovora o saradnji sa drugim asocijacijama opština, domaćim i međunarodnim.
Piše i da će Zajednica obavlјati i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu poveriti centralne vlasti.

Organizaciona struktura

Navedeno je da Zajednica treba da ima sledeće organe:

- Skupštinu, kao najviše telo sačinjeno od predstavnika koje imenuje svaka skupština opština.
- Predsednika, koji predstavlјa Zajednicu, pred centralnim vlastima i van Kosova.
- Savet, koji je sastavlјen od najviše 30 članova iz redova stanovnika opština članica.
- Odbor, koji se sastoji od sedam članova koje bira Skupština iz redova gradonačelnika i stanovnika opština članica i koji ima pravo da donosi odluke neophodne za svakodnevno upravlјanje.
- Administrativno osoblјe će imati status zaposlenih lica, u skladu sa zakonima Kosova, uklјučujući Zakon o radu i Zakon o državnoj službi, što im omogućava da obavlјaju svoje administrativne dužnosti.
- Kancelariju za žalbe, koja će imati mandat da preispituje žalbe u vezi sa cilјevima.

Odnosi sa centralnim vlastima

Navedeno je da će Zajednica raditi sa centralnim vlastima u skladu sa načelom međusobne saradnje i razmene informacija i da će u svojim odnosima prema centralnim vlastima promovisati interese srpske zajednice. Zajednica ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene i dopune zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih cilјeva, kao i da pokrene ili učestvuje u postupcima pred nadležnim sudovima, uklјučujući i pred Ustavnim sudom, protiv svih akata ili odluka koje utiču na vršenje nadležnosti ZSO, u skladu sa njenim Statutom.

Takođe, Zajednica ima pravo da predlaže predstavnike u nadležnim organima centralnih vlasti. U vršenju funkcije monitoringa koja je predviđena sporazumom, predstavnik Zajednice ima pravo na pristup i na dobijanje informacija od centralnih organa u skladu sa zakonima Kosova.

U ime Zajednice, četiri gradonačelnika severnih opština dostavljala bi Ministarstvu unutrašnjih poslova spisak kandidata za imenovanje na mesto regionalnog komandira policije.

Zajednica je, stoji u potpisanom dokumentu, otvorena za svaku drugu opštinu pod uslovom da se sa time saglase opštine članice. Važna odredba je i da se Zajednica može raspustiti samo odlukom njene Skupštine, koja je usvojena dvotrećinskom većinom njenih opština članica.

ZSO ima pravo i na svoje zvanične simbole (grb i zastavu) u skladu sa zakonima Kosova.



Ostale vesti

Grubješić: EU da ubedi Kurtija da je dijalog prioritet
Pre nastavka nove runde dijaloga Beograda i Prištine, koju je za drugu polovinu juna najavio šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj, Briselu je, smatra potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić ostalo da ubedi Aljbina Kurtija da dijalog sa Beogradom bude na vrhu prioriteta prištinske vlade. Jer je to, ističe, ona ’’u skladu sa evropskom agendom’’.
  • 11.05.2021
Petković: Jedanaesti napad na hramove i manastire SPC na Kosovu
U selu Dubrava u opštini Istok na Kosovu u ponedeljak je napadnuta imovina dve srpske povratničke porodice, Radoja i Milana Pumpalovića, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, prenosi Tanjug. 
  • 11.05.2021
Premijer Kosova Aljbin Kurti razgovaraće sa liderima opozicionih stranaka pre nego što pristupi dijalogu sa Srbijom, izjavio je portparol kosovske vlade Perparim Krieziu, prenosi Ekonomija onlajn.
  • 11.05.2021
Borelj: Nastavak dijaloga Beograda i Prištine do kraja juna
Šef diplomatije Evropske unije, Žozep Borelj, najavio je da će se nova rudna dijaloga Beograda i Prištine održati pre kraja juna jer je nova vlast u Prištini tražila dodatno vreme da se upozna sa situacijom iz prethodnih runda dijaloga.  
  • 10.05.2021
Fabrici: Dijalog BG i PR nije preduslov za otvaranje poglavlja
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici kazao je danas da su reforme u oblasti vladavine prava urgentne za napredak Srbije na putu ka članstvu u EU, istovremeno napomenuvši da dijalog Beograda i Prištine nije preduslov za otvaranje novih poglavlja.
  • 10.05.2021
Bećaj: Kurti je nasledio balast taložen dvadesetak godina
Politički analitičar Beljulj Bećaj rekao je u emisiji “Slobodno srpski”  da je premijer Kosova Aljbin Kurti nasledio, kako je kazao, “balast taložen dvadesetak godina, koji je odraz takozvane zarobljene ili duboke države”.
  • 10.05.2021