Vesti
Politika

Opklada Trampove administracije na Tačija se nije isplatila

Izaslanik Bele kuće za dijalog između Kosova i Srbije nadao se da će ubrzati lidere dve zemlje da postignu sporazum i ostvariti pobedu za Donalda Trampa - ali najava optužnice za ratne zločine protiv Hašima Tačija razotkrila je problem sa strategijom Vašingtona, piše u autorskom tekstu za Balkan Insajt sudija Din B. Pajnlis (Dean B. Pineles).
Opklada Trampove administracije na Tačija se nije isplatila
Hašim Tači (Foto arhiva Kim)

O autoru
Sudija Din B. Pajnlis (Dean B. Pineles) diplomirao je na Univerzitetu Braun, Pravnom fakultetu Univerziteta u Bostonu i Vladinoj školi "Kenedi" na Harvardu. Radio je kao međunarodni sudija u Euleksu od 2011-13. Pored Kosova, ima veliko iskustvo u oblasti vladavine zakona u Rusiji, Kazahstanu i Gruziji.

Planirani trijumf u organizaciji Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika SAD-a za dijalog između Kosova i Srbije, zakazan je za 27. jun u Beloj kući u Vašingtonu.

To je bio dan kada su predsednik Kosova Hašim Tači i predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebali da se sastanu sa Grenelom i drugim najvišim zvaničnicima, kako bi započeli dugotrajne mirovne pregovore i postigli očekivani dogovor o ekonomskim pitanjima kao mogući uvod u budući sporazum o međusobnom priznavanju dve zemlje.

Sastanak i bilo koji rezultirajući sporazum bili bi lični trijumf Grenela, taktičara oštrih laktova i Trampovog čoveka od poverenja koji je uspešno ušao u središte razgovora između dve zemlje.

Sastanak bi, takođe, omogućio Amerikancima da uzdrmaju Evropljane, koji se gnušaju Grenela i koji očajnički žele da igraju značajnu, ako ne i vodeću ulogu, u sprovođenju dijaloga.

Iako je EU platila obnavljanje razgovora, ona je nažalost bila neuspešna u napredovanju ka rešenju problema. Kao rezultat toga, i Tači i Vučić su veće poverenje poverenje investirali u SAD.

Možda je najvažnije to da je predsednik Tramp mogao da najavi sporazum kao spoljnopolitičko postignuće, nešto što u njegovom rezimeu rada vrlo vidljivo nedostaje.

Dok se kreće ka predsedničkim izborima 3. novembra, njegova podrška slabi zbog neefikasnog vođstva tokom krize izazvane pandemijom i nedavnim protestima pod sloganom "Crni životi su važni" (Black Lives Matter), i potrebna mu je sva pomoć koju može dobiti.

Ali, veliki sastanak se pretvorio u ples kome niko (od plesača) nije prisustvovao. Dok je Tači bio na putu za Vašington 24. juna, Specijalni tužilac u Hagu je objavio saopštenje za javnost u kojem je naveo da je Tači predmet višestruke optužnice koja ga, i još devet ljudi, uključujući i Kadrija Veseljija, bivšeg predsednika kosovske skupštine, tereti za mnoštvo teških zločina, i da su Tači i Veselji pokušavali da sabotiraju Specijalizovana veća Kosova.

Tači je imao malo izbora osim da se okrene i odustane od mnogo najavljivanog sastanka koji je privukao pažnju svih vodećih američkih medija, poput Njujork Tajmsa, Vašington Posta i Vol Strit Žurnala. Kosovski premijer Avdulah Hoti je takođe otkazao putovanje u Vašington nakon vesti o Tačiju.

Da li je vreme objave (predloga optužnice) bilo planirano ili je samo slučajno objavljen u tom trenutku je predmet mnogih nagađanja; tajming je zaista bio čudan. Jedna verodostojna verzija kaže da je tajming bio planiran tako da Tači ne bi mogao da pregovara o sporazumu u Vašingtonu na način koji bi doveo do ukidanja suda ili drugim putem obezbedio imunitet.

Ovo gledište ima određenu podršku u tekstu saopštenja za štampu u kojem se kaže da su Tači i Veselji „za koje se veruje da su izveli tajnu kampanju za poništavanje zakona kojim je osnovan sud i na drugi način opstruirali rad suda u pokušaju da osiguraju da se ne suoče sa pravdom“.

Ali, kako se takav dogovor mogao dogoditi? Sud je čedo kosovskog zakona i nije ga moguće ukinuti bez da Skupština Kosova poništi prethodnu odluku.

U svakom slučaju, Grenel je odmah otkazao sastanak, rekavši da poštuje Tačijevu odluku, te da sastanak nije odložen.

Trampova administracija je oduvek verovala u Tačija kao ispravnu osobu koja predstavlja Kosovo i tretirala ga je kao jedinu ličnost koja može da postigne dogovor s Vučićem. Tači je boravio u SAD više puta tokom poslednjih nekoliko godina i uvek je bio srdačno dočekan i podržan od strane visokih američkih zvaničnika.

Jedan slučaj: Tači je 30. novembra 2018. godine održao govor kojem sam prisustvovao u Atlantskom savetu, uglednom istraživačkom centru u Vašingtonu. Bio sam međunarodni krivični sudija u misiji Euleksa za vladavinu zakona Evropske unije na Kosovu u periodu 2011-13, ali ovo je bila moja prva prilika da ga lično vidim i čujem kako govori.

Sve oči su bile uprte u njega kada je ušao u prostoriju - visok i uglađen, sa predsedničkim stavom. Izašao je na pozornicu pred publikom prepunom američkih vladinih zvaničnika, stranih ambasadora, političkih analitičara, brojnih zvaničnika, predstavnika javnosti i mnogih medija, a svoje izlaganje je izneo na tečnom engleskom jeziku.

Njegova ključna poenta, koju je izričito izneo, bila je da je Kosovo, uprkos strahotama rata sa Srbijom, a koje Kosovo nikada neće zaboraviti, spremno da pregovara o konačnom i trajnom sporazumu o nagodbi sa Srbijom i da je vreme za to sada. Dobio je jednodušan aplauz.

Isteklo je vreme za Grenelov gambit

Tači ne samo da je lako ostavio utisak na ovu publiku, već je očigledno učinio ubedljivim slučajem i visokim američkim zvaničnicima sa kojima se konsultovao u Vašingtonu - bivši ratnik koji se pretvorio u državnika sa najboljim interesima svoje zemlje u srcu.

U stvari, sredinom decembra 2018. godine, samo dve nedelje kasnije, predsednik Tramp je zauzeo neobično proaktivan stav pišući direktno Tačiju i Vučiću, upućujući im ozbiljan zahtev da iskoriste jedinstvenu priliku za postizanje sporazuma, sugerišući da će biti pozvani u Rouz Garden u Beloj kući kako bi ga obeležili - istinska čast.

Ali, Tači i drugi visoko pozicionirani veterani Oslobodilačke vojske Kosova već godinama predstavljaju centar interesovanja međunarodnih istraga ratnih zločina. Ove istrage su na kraju dovele do stvaranja Specijalističkih veća Kosova i Kancelarije Specijalnog tužiloca u Hagu.

Najpre su se pojavile šokantne tvrdnje Karle Del Ponte, glavne tužiteljice Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju iz 2008. godine, o navodnoj umešanosti visokih pripadnika OVK u trgovinu organima.

Zatim je objavljen skandalozni izveštaj Dika Martija za Savet Evrope, usvojen početkom 2011. godine, koji je potvrdio mnogobrojne navode Del Ponteove i dodao i druge teške zločine, po prvi put posebno identifikujući Tačija i druge komandante OVK.

Marti je predstavio Tačija kao vođu organizovanog kriminalnog udruženja koje se bavilo ubistvima, mučenjem, prisilnim nestancima, trgovinom organima i drugim teškim zločinima. Tači je odlučno negirao (ove navode), opisujući ih kao „monstruozne“ i „skandalozne“. (Ponovio je snažno poricanje u svom obraćanju na Fejsbuku u ponedeljak.)

Usledila je istraga Posebne istražne grupe EU, čiji je izveštaj 2014. godine potvrdio Martijeve tvrdnje. To je dovelo do zakonodavne akcije Skupštine Kosova koja je uspostavila Specijalistička veća 2015. godine.

Iako je evolucija suda bila studija slučaja izuzetno skupe i spore međunarodne pravde, bilo je samo pitanje vremena kada će optužnica i zaista biti podnesena, a svako ko se upoznao sa radom suda mogao je znati da se to vreme ubrzano približava.

Zaista, Specijalni tužilac podigao je (poverljivi) predlog optužnice 24. aprila, i određen je sudija za prethodni postupak koji će utvrdititi njenu pravnu i činjeničnu valjanost u roku od šest meseci. Optužnica neće biti objavljena dok je sudija za prethodni postupak ne potvrdi, ali je sat počeo da otkucava.

Ovo je verovatno bilo nagoveštaj Grenelu da je pred Tačijem potecijalno teška mora u bliskoj budućnosti. Međutim, Grenel je verovatno mislio da ima dovoljno vremena za održavanje sastanka u Vašingtonu, pod pretpostavkom da brzo deluje, s obzirom na dati šestomesečni prozor u vidu rada pretpretresnog sudije do pred kraj oktobra.

Ova strategija nalagala je da se požuri sa sastankom, kao što se čini da se dogodilo i da se postigne dogovoreni sporazum, bilo kakav dogovor, u pokušavaju da se pobedi sat i spasi toliko potrebna pobeda za Trampa. Ali niko nije mogao da predvidi da će tužilac, čija je kancelarija u prošlosti bila "suv" izvor informacija, izdati eksplozivno saopštenje i onemogućiti razgovore.

Taj izvanredni niz događaja priziva u sećanje poslednji put kada je trebalo da se nastavi sa razgovorima u Briselu, pod evropskim pokroviteljstvom, 16. januara 2018. Tog dana, u Severnoj Mitrovici ubijen je političar (i predstavnik) kosovskih Srba Oliver Ivanović, a razgovor je bio prekinut, upravo kao što je bio zaustavljen ponovo prošlog vikenda.

Iako ne tvrdim da je proročki, napisao sam članak za ovu stranicu (balkaninsight.com) u januaru 2018. godine, pre godinu i po dana, pod nazivom „Američka dilema: Šta ako Tači bude optužen?“ U podnaslovu je pisalo: „SAD su investirale mnogo političkog kapitala u kosovskog predsednika Hašima Tačija u nadi da će osigurati mirovni sporazum između Prištine i Beograda - ali potencijalna optužnica za ratne zločine mogla bi uništiti strategiju Vašingtona“.

I to je tačno ono što se dogodilo. SAD nikada nisu razvile "plan B" bez Tačija, i ovaj ishod može se opisati samo kao spoljnopolitički debakl i sramota za Grenela i Trampovu administraciju.

U međuvremenu, Nemačka i Francuska planiraju samit Kosova i Srbije u Francuskoj u julu, koji će u Vašingtonu smatrati trnom u Trampovom oku.



Ostale vesti

Izborna tišina u Severnoj Mitrovici i Podujevu pred izbore
Izbori za gradonačelnike Severne Mitrovice i Podujeva održaće se sutra.
  • 28.11.2020
Hotijeva kancelarija: Vest o sporazumu o posetama zvaničnika iz Srbije neistina
Kancelarija premijera Kosova Avdulaha Hotija odbacila je danas kao neistinite informacije o memorandumu o razumevanju Kosova i Srbije u vezi s posetama visokih zvaničnika iz Srbije.
  • 27.11.2020
U Severnoj Mitrovici sedam biračkih centara
Na predstojećim izborima za gradonačelnika opštine Severna Mitrovica, 29. novembra, građani će glasati na ukupno 27 biračkih mesta, potvrdio je za Radio Kontakt Plus, predsednik Opštinske izborne komisije Slobodan Dimitrijević.
  • 27.11.2020
Skupština u Prištini nije usvojila rezoluciju o nestalima
Skupština u Prištini nije usvojila predlog Rezolucije o nestalima iz interpelacije premijera Avdulaha Hotija, na zahtev narodne poslanice Sarande Bogujevci.
  • 27.11.2020
Bivši sudija Euleksa će svedočiti pred Odborom kosovske skupštine
Bivši Euleksov sudija Malkolm Simons svedočiće na sopstveni zahtev o zloupotrebama u ovoj misiji vladavine prava u vreme dok je on bio njen deo, odlučio je Odbor kosovske skupštine za zakonodavstvo, mandate, imunitete, poslovnik i nadzor Agencije protiv korupcije, javlja Koha.
  • 27.11.2020
Hoti: Neću podneti ostavku
Posle objavljivanja pojedinih medija na albanskom jeziku da će kosovski premijer podneti ostavku, to je demantovao sam Avdulah Hoti na svom fejsbuk profilu.
  • 27.11.2020