Vesti
Politika

Odugovlačenje i nespremnost na bilo kakav kompromis

Neuspelu poslednju rundu pregovora Beograda i Prištine analitičari vide kao izraz nespremnosti dve strane na kompromise, a deo odgovornosti za neuspeh vide i u evropskoj administraciji. Nejasno hoće li biti novog sastanka Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija do kraja godine.
Odugovlačenje i nespremnost na bilo kakav kompromis
Detalj sa sastanka (Foto arhiva Kancelarija za KiM)

U Briselu su razgovori na nivou glavnih pregovarača i eksperata Beograda i Prištine vođeni juče i prekjuče tokom celog dana. Zbog nesaglasnosti oko teme pregovaranja, uopšte nije ni došlo do zajedničkog sastanka dve delegacije. Posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak istakao je da očekuje napredak u ovim razgovorima, a podršku za to su mu pružile i Sjedinjene Američke Države.

Sagovornici RTV Kim veruju da se zbog ovakvih postupaka dveju strana u pregovorima ne može očekivati neki ozbiljniji pomak u skorije vreme.

"Nerealn je pristup obe strane u vezi sa neophodinim rešenjem koje se godinama, bez razloga, produžava. Ne vidim da postoji iole spremnosti bilo koje strane da dođe do eventualnog kompromisa. Ne možemo da vidimo jasne indikatore koji govore u prilog činjenici da postoji, eventualno, spremnost da se dođe do nekakvog rešenja. Bilo kako bilo, mislim da će se dijalog produžiti godinama", smatra profesor i politički analitičar Beljulj Bećaj.

Njegov kolega Mazlum Baraliju veruje da krivicu treba tražiti u srpskoj strani i to zbog insistiranja da se vode pregovori oko Zajednice srpskih opština (ZSO).

"Dijalog između Kosova i Srbije nije na pravom putu. Ima problema zbog neusaglašenosti stavova, pogotovo stava Beograda, jer insistira na onom što je već dogovoreno na početku kontakata na najvišem nivou kada je utvrđen dnevni red sastanaka i tok dijaloga. Beograda grčevito inisistira da se selektivno razgovara o određenim pitanjima, pre svego o ZSO, i to je uzrok neodržavanja sastanka između Petkovića i Bisljimija", kazao je Baraliju.

On je dodao da i Evropska unija ima odgovarajući stepen odgovornosti jer nema jedinstven i čvrst stav o tome kako bi se išlo napred.

Sa njim se slaže i politikolog Ljubomir Stanojković koji smatra da je glavni krivac upravo međunarodna zajednica.

"Pre svega, Evropska komisija nije dovoljno aktivna i odlučna da ono što se do sada usaglasilo i potpisalo mora da se sprovede. Ne postoji energičnost, da ili se nagradi ili kazni onaj koji ne sprovodi dogovoreno", naveo je on.

Dalji tok razgovora će zavisiti od ponašanja američke administracije, smatra Stanojković i podseća da je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar, koji je i specijalni američki predstavnik za Zapadni Balkan, najavio da će američka administracija biti mnogo prisutnija u dijalogu.

"Ono što bi moglo uticati da ne vidimo neki skoriji rezultat ovog dijaloga, to je da ćemo uskoro imati izbore i u Srbiji. Međutim, imamo kosovsku vladu koja u ovom momentu ne želi da razgovara na temu ZSO, na čemu Beograd s pravom insistira. Kosovska vlada, ako želi neki napredak u dijalogu, mora nešto predložiti na temu ZSO, a ona za sada to ne radi. Mislim da skorije ne možemo da očekujemo nešto opipljivije u ovom dijalogu“, zaključio je on.

Podsetimo, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da bi do kraja godine trebalo da se održi još jedna runda pregovora između Beograda i Prištine u Briselu, kao i da EU očekuje od dve strane da potpuno poštuju ranije dogovorene sporazume. Međutim, na nedavnoj konferenciji za novinare u Prištini, premijer Aljbin Kurti je kazao da sastanak sa Vučićem zavisi od poslednje runde dijaloga na ekspertskom nivou.



Ostale vesti

Debata o Kosovu u Skupštini, politička nužnost u ovom trenutku
Poslednje tenzije na Kosovu i Metohiji, nastavak pregovaračkog procesa Beograda i Prištine u Briselu, skepsa da će taj susret doneti bilo kakav povoljan rezultat, nameće pitanje - gde je sada Beograd u tom pregovaračkom procesu, šta dalje, pa i potrebu da se o tome razgovara u Skupštini Srbije.
  • 14.08.2022
Ristić: Sve manje prava za Srbe, sve više državnosti Kosova
„Svakoga dana je sve manje prava za Srbe na Kosovu i Metohiji, a sve više elemenata državnosti takozvane Republike Kosovo. Mi želimo da sprečimo da se tragedija pregovora nastavi. Srbi nisu dobili ništa, a sve što je albanska strana postavila kao uslov, to je i dobila“, kaže za RTV Kim Žarko Ristić iz Narodne stranke.
  • 13.08.2022
Hil: Ne bih poredio 1999. i 2022. godinu
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da u pogledu odnosa Beograda i Prištine ima više razloga za optimizam, nego za pesimizam, ali da obe strane moraju malo da obuzdaju svoju retoriku, jer teške reči ne mogu da pomognu.
  • 12.08.2022
Kurti: Kosovo spremno za međusobno priznanje sa Srbijom
Premijer Kosova Aljbin Kurti je, komentarišući očekivanja od predsojećeg sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu 18. avgusta, rekao da bi tema dijaloga trebalo da bude pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, uz uzajamno priznanje. 
  • 12.08.2022
Stoltenberg odvojeno sa Vučićem i Kurtijem 17. avgusta u Briselu
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg sastaće se 17. avgusta u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
  • 12.08.2022
Petković: Za opštinu Leposavić izdvojeno oko 180 miliona dinara
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković danas je posetu severu započeo u selu Trkose u Opštini Leposavić.
  • 12.08.2022