Vesti
Politika

Nakon Vašingtona kosovske institucije na velikom ispitu

“Živimo u svetu sistemske, planirane i ciljane diskriminacije, kako bi se demotivisala vera običnog čoveka da je ovde moguće zasnovati normalan život”, smatra Stefan Filipović ispred Centra za mir i toleranciju. Direktor NVO ACDC Dušan Radaković i Ognjen Gogić ispred Aktiva navode da su kosovske institucije nakon potpisanog spozuma u Vašingtonu na velikom ispitu, te da je rad na unapređenju međuljudskih odnosa na Kosovu stavljen u drugi plan. 
Nakon Vašingtona kosovske institucije na velikom ispitu
Avdulah Hoti u Vašingtonu (Foto AFP)

Dok se u Vašingtonu, Prištini, Briselu i Beogradu vode pregovori, potpisuju sporazumi, dele ordeni i pokloni i pevaju pesme o Alabami i Virdžiniji, na Kosovu se lokalnim Srbima obijaju crkve, kuće i ruše škole stare više od jednog veka.

Direktor NVO "Centar za zastupanje demokratske kulture" (ACDC) Dušan Radaković kazao je u telefonskoj izjavi za RTV Kim da se oba sporazma više tiču ekonomije, te da političari smatraju da će poboljšanjem ekonomske, biti poboljšani i međuljudski odnosi i međuetnička saradnja.

“Mislim da je veliki ispit na kosovskim insitucijama, premijeru i ministrima u Vladi Kosova da porade na tome da imaju što veću podršku i pomoć. Da posete srpske sredine, da dokažu da su deo Kosova, da treba da sarađuju i žive zajedno. Naravno, da i pravosudne institucije i policijski organi hapse i privode vinovnike zločina, da svi oni koji krše zakon budu kažnjeni za svaki načinjeni prekršaj. Nije važno da li je ukradena krava, živina, opljačkana crkva ili je neko napadnut”, rekao je Radaković.

On smatra da je reakcija međunarodne zajednica blaga i da ona ima sve manji uticaj na kosovske institucije.

“Međunarodna zajednica i kosovske institucije treba da se pozabave time da, pre svega, objasne većinskoj albanskoj zajednici da moraju da žive sa srpskom, da budu deo istih istitucija, da poštuju zakone i prava svih ostalih manjinskih zajednica i da vinovnici svih prekršaja i krivičnih dela budu kažnjeni i privedeni pravdi”, zaključio je Radaković.

Stefan Filipović iz Centra za mir i toleranciju smatra da ne postoji istinski duh dijaloga i pomirenja.

“To se radi na nivou političkih elita i visokih političkih i geopolitičkih interesa na jednoj strani, a na drugoj strani možemo da povežemo i sa nekim ličnim političkim kampanjama i najužim političkim interesima. Na Kosovu nema vladavina prava. Ona ne postoji, naročito kada su u pitanju zagarantovana građanska, politička i osnovna elementarna ljudska prava kada su u pitanju Srbi”.

Filipović je podsedio na slučaj imovine manastira Visoki Dečani, gde je Ustavni sud Kosova još pre četiri godine potvrdio vlasništvo manastira nad 24 hektara zemljišta, međutim, lokalna vlast još uvek osporava tu odluku.

“Svakome je jasno da kada su u pitanju interesi Srba, odnosno osnovna ljudska, politička, građanska i imovinska prava koja su tekovina civilizovanog sveta, na Kosovu i kada su u pitanju Srbi, moraju se angažovati ambasadori, samo što se i Savet bezbednosti nije angažovao za upis te imovine u katastar. Meni to sve govori da ne postoji vladavina prava u slučaju Srba. Živimo u svetu jedne sistemske, planirane i ciljane diskriminacije, kako bi se demotivisala vera običnog čoveka da je ovde moguće zasnovati normalan život”, istakao je on.

Na Kosovu postoje dve dimenzije sukoba, smatra Ognjen Gogić iz NVO Aktiv. Jednu čine odnosi Beograda prema većini na Kosovu (kosovskim Albancima), a drugu odnos srpskih vlasti prema samom Kosovu.

“Rad na unapređenju odnosa između zajednica koje žive na Kosovu je zapostavljen, stavljen u drugi plan i možda prepušten samo ljudima koji tu žive. Same zajednice i njihovi predstavnici trebalo bi da ne čekaju, već da same otvore dijalog o nerešenim pitanjima koja će unaprediti njihove odnose”, naveo je Gogić.

Na kraju, običnog čoveka na Kosovu, bilo da je Srbin ili Albanac mnogo više zanimaju svakodnevni lični problemi, nego veliki politički dogovori. Možda je razlog za to mnogo potpisanih, a malo realizovanih sporazuma u prošlosti.

 



Ostale vesti

Nastavak dijaloga BG i PR u četvrtak u Briselu
Dijalog Beograda i Prištine biće nastavljen u četvrtak, 29. oktobra, sastankom na nivou eksperata, sazanje Tanjug u Briselu.
  • 27.10.2020
Smit: Tači ustavnim amandmanima pokušava da okonča rad suda
Glavni tužilac haškog suda za zločine OVK Džek Smit upozorio je da amandmani na Ustav Kosova, koje je predložio predsednik Kosova Hašim Tači, predstavljaju pokušaj da se "okonča, ili na drugi način obezvredi, delovanje" tog suda.
  • 27.10.2020
Borel: EK podržava rad tužilaštva Kosova
Evropska komisija snažno podržava rad Specijalizovanih veća Kosova i Specijalizovanog tužilaštva Kosova i njegov rad smatra ključnim za dalji napredak Kosova ka Evropskoj Uniji, navodi se u odgovoru potpredsednika Komisije i šefa diplomatije EU Žozepa Borela na poslaničko pitanje o optužnici podnetoj protiv predsednika Kosova Hašima Tačija.
  • 26.10.2020
Posle skoro četiri meseca, vlada Srbije “sklepana na brzinu”
Dan nakon objavljivanja imena većine ministara u novoj vladi Srbije, od kojih će se pojedini po prvi put oprobati u politici, nema previše iznenađenja. Poznavaoce situacije na terenu ipak zabrinjava to što se i od ovog sastava ne očekuje previše.
  • 26.10.2020
Saopštena imena ministara koji će činiti novu Vladu Srbije
Posle sednice Predsedništva Srpske napredne stranke objavljena su kadrovska rešenja i imena ministara, koji će se naći u novoj Vladi Srbije.
  • 25.10.2020
Zaev i Hoti: Odnosi Severne Makedonije i Kosova vrlo dobri

Premijeri Severne Makedonije i Kosova, Zoran Zaev i Avdulah Hoti ocenili su danas u Skoplju da su međusobni odnosi vrlo dobri, a da će biti intenzivirani sednicom dveju vlada.

  • 23.10.2020