Manojlović je agenciji Beta kazao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „veoma loše“ vodi pregovore o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, „jer se Srbija odriče svog međunarodnog uticaja na teritoriju Kosova i Metohije“.
„Pet članica EU i NATO (Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija) koje ne priznaju nezavisnost Kosova, učešće Srbije u implementaciji sporazuma mogu da protumače kao njenu saglasnost da Kosovo postane član NATO. Ovaj sporazum i njegova implementacija biće izgovor za ove zemlje da ‘slučaj Kosova’ neće moći da bude primenjen na njihovu teritoriju, jer se Srbija saglasila sa secesijom svoje teritorije“, ocenio je Manojlović.
Dodao je da je izuzetno sporno to što predsednik Vučić daje različite izjave nakon sastanaka s Aljbinom Kurtijem i međunarodnim predstavnicima.
„Imamo jednu nedefinisanu situaciju da se nakon sporazuma izlazi s poluodređenim izjavama. Pregovori se vode jako loše. U međunarodnom pravu nije sporno da i usmena saglasnost određenog državnog zvaničnika, predsednika, premijera ili ministra spoljnih poslova, obavezuje državu. U Briselskom sporazumu postoje odredbe koje ukazuju da se on u celini mora ispoštovati“, rekao je Manojlović.
Ukazao je da predsednik Srbije „ne sme ili ne želi“ da pred međunarodnim posrednicima iznese stav o neslaganju sa na primer izjavom američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara da je sporazum zaključen.
„Sasvim suprotne izjave Vučić daje kada se vrati u Srbiju i gostuje na Pinku. Na opoziciju urla kada mu kažu da je postigao sporazum, ali imate ćutanje i gledanje u pod kada to isto kažu Borel (Žozep), Lajčak (Miroslav) ili Eskobar. Ne demantovanjem njihovih izjava ostavlja prostor za različita tumačenja“, rekao je Manojlović.
Po njegovim rečima, članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama neće moći da se reši bez stalnih članica Saveta bezbednosti, Rusije i Kine.
„Rusija i Kina će tim pitanjem sigurno trgovati sa Zapadom, ali je problem što se Srbija odriče svog međunarodnog uticaja na teritoriju Kosova i Metohije“, kazao je on.
Manojlović je rekao da je Vučić tri puta dogovorio formiranje Zajednice srpskih opština (2013, 2015 i 2023), a da je zauzvrat dao policiju, sudstvo, energetiku, Gazivode, Brezovicu…
„Deluje kao da igrate šah i da zbog jednog pešaka izgubite tri vrednije figure. Zajednica srpskih opština u ustavnopravnom smislu nema nikakvih ozbiljnijih pravnih ovlašćenja karakterističnih za federalne jedinice, pa ni pokrajine. U suštini, sam sporazum Zajednici srpskih opština kao zbiru lokalnih entiteta daje ovlašćenja koje one po prirodi stvari već pojedinačno imaju“, zaključio je Manojlović.