Vesti
Politika

’’Mali pomak u dijalogu, ali mogući problemi u naplati struje’’

Mapi puta za primenu energetskih sporazuma oko koje su se usaglasili pregovarači Kosova i Srbije Besnik Bisljimi i Petar Petković u Briselu predstavlja neznatni pomak kao vid prelaznog rešenja, smatraju analitičari. Međutim, ona može generisati nove probleme poput naplate električne energijje, krađe struje, regulisanja međusobnih potraživanja.
’’Mali pomak u dijalogu, ali mogući problemi u naplati struje’’
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da je današnji ishod u potpunosti očekivan.

“Već nedeljama unazad su Beograd, Priština i Brisel pripremali teren za postizanje ovog dogovora. Nije u pitanju nikakav novi sporazum, pošto mi imamo već dva sporazuma o energetici iz 2013. i 2015. godine. Ovo je samo dogovor o konačnom sprovođenju tih sporazuma”, rekao je Gogić za RTV Kim.

On smatra da će ostala pitanja u nastavku dijaloga Beograda i Prištine ostati sporna.

“Kad je reč o značaju koji ovaj današnji dogovor ima za nastavak dijaloga, ne mislim da to treba da nas ohrabri. Ne očekujem da će ovo da nas pomakne dalje, ni kada je reč o sprovođenju sporazuma o Zajednici srpskih opština, niti o nestalima, jer nema političke volje da se ta pitanja reše, niti smatram da će sad dijalog dobiti neku novu brzinu”, zaključio je Gogić.

Osnivač i predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je pomak u tehničkom delu sporazuma pozitivan.

“Sam dogovor o mapi puta je već napredak jer već godinama nismo imali takvu vest. To uliva nadu da će oživeti tehnički dijalog. Nažalost, ovo je sporazum iz domena tehničkog dijaloga koji če imati političke, ekonomske i socijalne posledice“, rekao je Janjić.

Dozvola za rad "Elektrosevera" će biti oročena na sto dana i može biti povučena ukoliko se preduzete obaveze ne budu poštovale, navedeno je u mapi puta. Janjić smatra da su rokovi realni, ali da je "neshvatljivo koje su posledice ako se rokovi probiju".

“Rokovi o ovoj mapi -  sedam dana, 15 dana, najduži rok 45 dana... Oni su racionalni i realni, ali s obzirom na stanje administracije u Beogradu i na Kosovu, a pogotovo uticaja Srpske liste na Srbe, mislim da to pravi veliki problem. Prosto sam iznenađen da fasilitator (posrednik) nije uradio nešto što je elementarna stvar, a to je da nije rečeno šta biva ako dođe do probijanja rokova. Ne reguliše se pitanje Valača, upravljanja Gazivodama. Sada će se pojaviti dva ozbiljna problema: prvi je naplata električne energije od građana i kompanija, a drugi problem je krađa struje", zaključio je on.

Politički analitičar i profesor iz Prištine Miljazim Krasnići je takođe mišljenja da je usaglašena mapa puta odlična vest posle duže “depresivne situacije u dijalogu”.

"U kontekstu onoga što se dešava u Ukrajini i opasnosti od takvih destabilizacija, ovo je zaista dobra vest jer su i Srbija i Kosovo više skloni pronalaženju rešenja i da se eskiviraju opasnosti od konflikata. Ovaj dogovor je, realno gledano, neko prelazno rešenje jer ima takvih modaliteta da se to ubuduće ispravi, ali u suštini jeste dobra vest. I Srbi na severu dobijaju jednu kompaniju koja će to uraditi, s druge strane ona će se registrovati u KOSTT-u i KEDS-u, tako da ovo prelazno rešenje može da obećava poverenje između vlada, ali i između građana", smatra on.

Krasnići je dodao da status kvo u odnosima Beograda i Prištine ne odgovara građanima.

"Sve zavisi samo od političke volje i sklonosti da se promađu najbolja rešenja. Mislim da obe strane već znaju da ovaj status kvo ne odgovara ni građanima ni vladama, jer tu uvek postoji opasnost od destabilizacije. Videli smo šta se desilo sa registarskim tablicama. Vlade u Prištini i u Beogradu su razumele opasnost od potencijalnih destabilizacija, tako da će pokušati da ovaj dogovor zaista sprovedu. Zaista se nadam da će se nađi najbolja moguća rešenja. I kao prelazna, ona će vremenom biti efikasna, aktivna i služiće boljoj integraciji celokupnog stanovništva Kosova“, zaključio je on.

Građanska inicijativa Srpski opstanak se oglasila saopštenjem za javnost u kojem se napominje da je "za dobrobit stanovništva na severu Kosova neophodno odgovoriti na sve nedoumice i nejasnoće koje kruže u javnosti".

"Građani na severu Kosova se prvenstveno pribojavaju da će nakon primene sporazuma biti prisiljeni da plaćaju neka navodna zaostala dugovanja za struju, kao i da li će biti obezbeđeno redovno snabdevanje električnom energijom tokom jeseni i zime. Od Beograda i Prištine očekujemo da garantuju da se računi za struju i restrikcije električne energije neće pretvoriti u sredstvo pritiska na Srbe na severu Kosova, kako bi se podstaklo njihovo iseljavanje", navedeno je u saopštenju.

Kosovo i Srbija saglasili su se u Briselu oko mape puta za sprovođenje sporazuma o električnoj energiji kojom se, između ostalog, kosovska Regulatorna kancelarija za energiju (RUE) obavezuje da Elektroserveru izda licencu za snabdevanje električnom energijom. 



Ostale vesti

Otvorene granice između Kosova i Albanije vikendom tokom letnje sezone
Danas je počela primena sporazuma između Kosova i Albanije koji je dogovoren na poslednjem sastanku dve vlade, a odnosi se na potpuno otvaranje granice u vreme vikenda tokom letnje sezone.
  • 25.06.2022
Fejzulahu: ’’Elektrosever’’ nema pravo da nudi cene koje su ispod tržišnih
Predsednik odbora Regulatorne kancelarije za energetiku, Imer Fejzulahu, rekao je da kompanija "Elektrosever" nema pravo da svojim potrošačima nudi struju po cenama koje su ispod tržišnih, te da ukoliko do toga dođe - pomenutoj firmi može biti oduzeta dozvola za rad.
  • 25.06.2022
Vučić: Situacija sve komplikovanija
Srbija nastavlja evropski put, iako mnogo toga treba uraditi do decembra, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je Evropa u ratu sa Rusijom i da "Balkan suštinski nije bio tema" u četvrtak u Briselu.
  • 25.06.2022
Kurti: Ne možemo da priznamo Srbiju koja ne priznaje Kosovo

Premijer Kosova Aljbin Kurti je u intervjuu za američki Vašington post rekao da ne može da prizna Srbiju dok ona ne prizna Kosovo pa je stoga potrebno međusobno priznanje.

  • 25.06.2022
Abazović: Otvoreni Balkan je potreban
Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je da ima pozitivan stav prema inicijativi Otvoreni Balkan, jer je regionalna saradanja potrebna državama regiona i ubrzava proces evropskih integracija.
  • 25.06.2022
Fon Kramon: Zapadni Balkan bez dobitka
Poslanica Evropskog parlamenta iz redova Zelenih Viola fon Kramon ocenila je da su razgovori sa liderima Zapadnog Balkana u četvrtak u Briselu bili "potpunih neuspeh", a da slab rezultat može da obraduje samo ruskog predsednika Vladimira Putina.
  • 25.06.2022