Vesti
Politika

Mađarska ima podršku NATO da imenuje novog komandanta KFOR-a

Mađarska je dobila podršku NATO da imenuje novog komandata KFOR-a, izjavio je načelnik Generalštaba oružanih snaga te zemlje general Ferenc Korom i dodao da je međunarodna misija na Kosovu za Mađarsku "vojna operacija visokog prioriteta".
Mađarska ima podršku NATO da imenuje novog komandanta KFOR-a
Ilustracija (Foto arhiva Kim)

„Već dugo smo među najvećim doprinosiocima u toj misiji. Proteklih godina dodatno smo povećali učešće u KFOR-u odgovarajući potrebama NATO da popuni praznine u sposobnostima koje su nastale zbog povlačenja više zemalja. Na taj način naglašavamo snažnu posvećenost, ne samo bezbednosti Zapadnog Balkana, već suštinski doprinosimo naporima NATO da promoviše međunarodnu bezbednost u evroatlantskom regionu i šire“, naveo je Korom u intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu.

Korom je za taj portal podsetio da je Mađarska u proteklih pet godina imala dva puta funkciju zamenika komandanta KFOR-a, a da je sada zvanično prihvaćeno i odobreno od NATO zvaničnika da preuzme i funkciju komandanta, pa oko toga više „nema pitanja“.

„Vrlo smo ponosni što će predstavnik oružanih snaga Mađarske biti u mogućnosti da bude zadužen za ovu važnu oblast. Konačnu odluku vrha NATO i podršku naših partnera iz regiona tokom tog procesa smatramo očiglednim priznanjem za sve ono što smo učinili do sada“, rekao je on.

Za Mađarsku stabilnost Zapadnog Balkana od najveće važnosti

Korom je naveo da je za Mađarsku stabilnost Zapadnog Balkana od najveće važnosti i da zato odvaja velike resurse za misije KFOR na Kosovu i EUFOR u BiH i zbog čega je više od polovine vojnika te zemlje u mirovnim operacijama raspoređeno u tim misijama.

Mađarski general je dodao da je vojna saradnja sa Srbijom dobra i da je treba unaprediti novim zajedničkim učešćem u mirovnim misijama, kroz programe naoružanja, istraživanja, razvoja i saradnje vojnog saniteta.

Odgovarajući na pitanje kako Mađarska gleda na proces modernizacije naoružanja Vojske Srbije, Korom je rekao da su takvi koraci nužni da bi oružane snage bile spremne za buduće izazove i dodao da isto čini i Mađarska kroz projekat „Zrinski“ koji predviđa nabavku novih tenkova, oklopnih vozila, samohodnih haubica, jurišnih pušaka, radara, sistema PVO i drugih sredstava naoružanja i vojne opreme.

Govoreći o programu modernizacije mađarske vojske, Korom je rekao da je to program koji ima podršku Vlade bez presedana i u koji će u periodu od 2017. do 2026. godine biti uloženo oko 10 milijardi evra, što će omogućiti vojsci te zemlje da poveća odbrambene sposobnosti ali i pomoći nacionalnoj ekonomiji, jer će mnogo sistemi biti proizvedeni lokalno.

Korom je rekao da mađarska vojska trenutno ima oko 30.000 ljudi, ali će do 2026. godine brojno stanje biti povećano za trećinu, odnosno imaće oko 40.000 ljudi.

Bezbednosna situacija u regionu „stabilna, ali i krhka“

Bezbednosnu situaciju u regionu ocenjuje kao „stabilnu, ali i krhku“ a kao najveće izazove navodi migrantsku krizu, povratak stranih boraca terorista, radikalizaciju i hibridne pretnje trećih zemalja.

„Bilateralna saradnja sa Srbijom je dobra i napredovala je proteklih nekoliko godina. Imamo uravnoteženu vezu sa Vojskom Srbije na mnogim poljima, od zajedničkih vežbi do obuke i edukacije. Ipak, zbog pandemije smo morali da otkažemo ili odgodimo mnogobrojne vojne aktivnosti“, rekao je Korom i dodao da bi voleo da se nađe rešenje i nastavi sinhronizovani rad mađarske i srpske vojske u misiji UN na Kipru, gde su zajedno boravili do 2018. godine.

Korom je dodao da migrantski pritisak na Evropu raste, posebno na južne i jugoistične regione a da je „krhki region“ Zapadnog Balkana idealna meta za hibridne akcije, uz migracije kao još jedan od bezbednosnih rizika.

„Novi talas ilegalnih masovnih migracija ima potencijal da destabilizuje region… Ovaj region je i dalje jedan od najsloženijih delove Evrope. Moramo priznati da je veliki napredak postignut od sredine 90-tih godina. Ipak, etničke, verske i ekonomske tenzije i dalje su prisutne, i kao što sam već istakao, ilegalne masovne migracije imaju glavni negativni efekat na opštu situaciju“, rekao je on.



Ostale vesti

Izveštaj EK o Kosovu: Godina političke nestabilnosti
Period od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine na Kosovu obeležila je politička nestabilnost, a zakonodavne aktivnosti bile su ograničene uključujući i napore u reformama u vezi sa Evropskom unijom, navodi se u izveštaju Evropske komisije (EK) o Kosovu.
  • 19.10.2021
Eljezi: Završavamo prebrojavanje svih glasova u toku nedelje
Prebrojavanje svih glasova sa lokalnih izbora održanih 17. oktobra očekuje se da bude završeno ove nedelje. 
  • 19.10.2021
Varhelji: Dijalog BG i PR ključan za stabilnost regiona
Komesar za proširenje EU, Oliver Varhelji rekao je danas da do deesakalcije prilika između Beograda i Prištne mora doći ”malim koracima” koji se dešavaju ”na terenu”, a koji obezbeđuju sigurnost i bolji život za građane.
  • 19.10.2021
Vučić: Niko nije terao ljude na Kosovu da glasaju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da niko nije terao ljude u srpskim sredinama na Kosovu da izađu na lokalne izbore koji su održani u nedelju i dodao da je zadovoljan izlaznošću.
  • 19.10.2021
Kosovski MUP: Izdato preko 58.000 nalepnica
Kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova do sada je izdalo 58.027 kompleta nalepnica za vozila sa srpskim registarskim oznakama, koja se kreću po Kosovu, a prema sporazumu iz Brisela postignutom 30. septembra.
  • 19.10.2021
Posmatračka misija EU: Srpska lista vršila pritisak na birače
Lokalni izbori na Kosovu bili su dobro organizovani, veliki broj kandidata ponudio je biračima stvarni izbor, osim u opštinama u kojima žive kosovski Srbi gde su zabeleženi direktni pritisci aktivista Srpske liste na birače, navodi se preliminarnom izveštaju posmatračke misije Evropske unije.
  • 19.10.2021