Vesti
Politika

Lajčak: Nema normalizacije bez ZSO

Specijalni izaslanik Evropske Unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak kaže za RTS da dijalog mora da bude pravedan, naglašavajući da će dve strane potpisati samo onaj sporazum koji im odgovara.

Lajčak: Nema normalizacije bez ZSO
Miroslav Lajčak (Foto Kim)

Upozorio je da Brisel ne može da prihvati slovo ustava kao "crvenu liniju". Ako se Beograd drži svog, a Priština svog ustava, onda nema prostora za dijalog, napominje Lajčak.

Miroslav Lajčak završio je ovonedeljnu posetu tokom koje je, kako je najavljivano, trebalo da odblokira nastavak dijaloga tako što će Prištinu ubediti da se na pregovaračkom stolu nađe Zajednica srpskih opština.

Zajednica je prema odredbama Briselskog sporazuma trebalo da bude formirana još pre sedam godina. O tome kako vidi rezultate boravka u Prištini, zatim u Beogradu, specijalni izaslanik Evropske Unije za dijalog govorio je za RTS.

Da li smo sada zaista bliži formiranju Zajednici srpskih opština?

Pretpostavljam da jesmo pošto je ovo deo sveobuhvatnog sporazuma o kome preogovaramo i jasno je naznačeno da ZSO mora da se formira. Prema sporazumima potignutim 2013. i 2015. godine. U Prištini sam imao brojne sastanke, a poruke sa svih njih je da ono što je potpisano mora da se sprovede tako da će ZSO biti na agendi po planu.

Da li vam smeta što EU bila posrednik u postizanju mirovnog sporazuma a posle sedam godina postoje odredbe koje nisu ispunjene?

Apsolutno. Dijalog se vodi već deset godina, doneo je brojne konkretne rezultate i dogovore, ali istovremeno postoje dogovori koji su potpisani ali nikad realizovani. Zato smo ovog puta promenili pristup i pregovaramo o sveobuhvatnom sporazumu koji treba da proces dovede do kraja i da se bavi pitanjima koja dosad nisu razmatrana i da se primeni ono što nije, poput ZSO. Ne želimo ovo do u nedogled produžavamo. Verujemo da posle dest godina treba da dođemo do kraja.

U početku odredba o Zajednici srpskih opština trebalo je smesta da se sprovede, a sad je ostala kao deo sveobuhvatnog sporazuma. To je velika promena.

Ne možemo menjati prošlost već da budemo sigurni da ono što nije urađeno bude sada sprovedeno. Dogovori su tu, sledeće je usvajanje Statuta koji definiše parametre Zajednice.

U četvrtak je predsednik Srbije podsetio da Statut već postoji.

Prema Briselskom sporazumu, Statut ZSO moraju da prihvate obe strane i Evropska unija. Dokument mora da se predstvi u Briselu delegacijama obe strane i EU, a to se još nije desilo.

Kako je moguće formiranje ZSO kad očigledno postoje dva stanovišta o tome kakva ovlašćenja treba da ima? Za Beograd i kosovske Srbe to su izvršna ovlašćenja, za Prištinu nadzorna poput onih koje imaju nevladine organizacije?

Kad nema primene, imate komentare. Ljudi umesto da sprovode ono što je dogovoreno oni pričaju o tome. To ne pomaže i zato treba da pređemo na primenu. Statut će definisati šta je ZSO, a to je na dvema stranama, nije na EU da odlučuje i nameće. Nama je važno da to bude u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU.

U sporazumu se kaže da ZSO treba da ima "pun nadzor", na engleskom "exercise full overview"? Da li se zna šta to znači?

Nije. U diplomatiji i međunarodnim pregovorima postoji izraz konstruktivna dvosmislenost. Ono što sam ja naučio je da to ne postoji, moramo biti jasni. Postoji fraza u Beogradu i Prištini koje drugačije tumači i sada pokušavamo da izbegnemo bilo kakvu dvosmislenost i da imamo punu jasnoću kako će se primeniti – ko će je sprovesti i kada.

Rekli ste da su pred svima emotivne odluke koje podrazumevaju i promene ustava. Rekli ste i da se tome niko u Prištini ne protivi. Da li govorimo o formiranju ZSO i da li će se u tom kontekstu menjati ustav vlasti u Prištini?

Poruka mojim sagovornicima u Prištini da ustav nije Biblija i ako ste ušli u ovaj dalekosežni proces onda morate biti spremni da menjate ustav. Kada i kako - to će biti vidljivije na kraju procesa. Ne možemo da prihvatimo slovo ustava kao crvenu liniju. Ako se Beograd drži svog, a Priština svog ustava, onda nema prostora za dijalog.

Hašim Tači kaže da neće biti tehničkih pregovora o ustavnim promenama kada je reč o Zajednici, dok premijer Avdulah Hoti tvrdi da sa vama uopšte nije razgovarao o nadležnostima ZSO. Na kraju, sa kime pregovarte u Prištini?

Partner u pregovorima je premijer, vlada je ta koja je odgovorna za procese. Već sam naučio da ne obraćam previše pažnje na izjave iz regiona koje se tiču EU jer su one vrlo često za lokalnu upotrebu. Važno je ono o čemu se govori u Briselu i to je deo dijaloga.

Koje su poruke bile u Prištini, da Zajednica mora da se formira da bi se progovori nastavili?

Rekao sam da nema normalizacije bez dogovora, odnosno dogovora bez ZSO.

Juče ste ponovili da je dijalog važan za evropski put Srbije? Šta to tačno znači?

EU posreduje u doijalogu na osnovu Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2010. koja jasno povezuje ovaj proces sa evropskim perspektivom Srbije i Kosova. Postoje brojni zaključci Evropskog saveta koji jasno povezuju ovaj proces sa budućnošću evrointegracija. U jednom od pregovračkih poglavlja, poglavlju 35, jasno se govori o normalizaciji odnosa. Postoji toliko formalnih veza, želim da vidim i verujem da napredak u dijalogu automatski znači, ili bi trebalo da znači, vidljiv napredak i na evropskom putu Srbije.

Da li je potpisivanje sporazuma u Vašingtonu pomoglo dijalogu u Briselu ili ga je možda ubrzalo?

Podržavamo svaku aktivnost koja pomaže posredovanju u dijalogu. Važno je da se poštuje da EU ima mandat Ujedinjnih nacija da vodi proces koji ima dva glavna cilja. Jedan je normalizacija odnosa, a drugi je napredak na evropskom putu. Niko drugi to ne može da uradi osim EU.

Svaku aktivnost trećih strana merimo kroz to da li je postignut napredak u oba ova cilja. Sastanak u Vašingtonu i potpisani dokument dali su pomešanu sliku. Ima napretka kao to što je srpska strana pristala da se premesti u nove prostorije na prelazu Merdare koji izgradila EU, a sa druge strane preduzete su individualne obaveze koje su u suprotnosti sa zajedničkim stavom EU kao kada je reč o Jerusalimu.

U ovom regionu smatraju vas osobom koja se bavi otvorenim pitanjima, bili ste ovde i 2006. Ovaj put mislite li da možete da napravite opipljiv napredak, što mnogima do sada nije uspelo?

Imao sam nekliko zadataka u regionu i nikada svojom voljom. Uvek su me molili da to uradim, a to je i sada slučaj. Da ne verujem da je napredak moguć nikada se ne bih prihvatio ovog posla. U isto vreme hoću da istaknem da sam ovde da pomognem, ne da namećem. Proces mora da bude pravedan, dve strane će potpisati samo onaj sporazum koji im odgovara.



Ostale vesti

Delegacija Kosova otputovala u Brisel
Kosovska delegacija, predvođena koordinatorom za dijalog Skenderom Hisenijem, otputovala je danas u Brisel, gde će sutra biti održan sastanak sa delegacijom Srbije u okviru briselskih pregovora o normalizaciji odnosa.
  • 28.10.2020
Trajković: Bajden intervenisao u zaštiti Dečana
Predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković izjavila je da je kandidat demokrata za predsednika SAD Džozef Bajden zaista lično intervenisao da se zaštiti manastir Dečani, ali da je za bezbednost Srba i njihovih crkava potrebna dosledna primena i poštovanje zakona.
  • 28.10.2020
Brnabić: Šest ciljeva nove Vlade Srbije
Kandidatkinja za predsednicu Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je danas da će i nova Vlada Srbije biti Vlada kontinuiteta sa vladama iz 2014. i 2017. godine.
  • 28.10.2020
EU: ZSO neće biti uporedna vlast, niti usvajati zakone

Stav je Evropske unije da Zajednica srpskih opština na Kosovu "neće biti uporedna vlast i neće usvajati svoje zakone", kako je to "vrlo jasno" u kosovskom parlamentu predočila još 6. maja 2016. tadašnja visoka predstavnica Federika Mogerini.

  • 28.10.2020
Nastavak dijaloga BG i PR u četvrtak u Briselu
Dijalog Beograda i Prištine biće nastavljen u četvrtak, 29. oktobra, sastankom na nivou eksperata, sazanje Tanjug u Briselu.
  • 27.10.2020
Smit: Tači ustavnim amandmanima pokušava da okonča rad suda
Glavni tužilac haškog suda za zločine OVK Džek Smit upozorio je da amandmani na Ustav Kosova, koje je predložio predsednik Kosova Hašim Tači, predstavljaju pokušaj da se "okonča, ili na drugi način obezvredi, delovanje" tog suda.
  • 27.10.2020