Vesti
Politika

Kurti: Zna se kome je smetao Oliver Ivanović

“Zna se kome je Oliver Ivanović smetao i ko ga je smaknuo sa političke scene“, izjavio je lider Pokreta Samoopredeljenje, Aljbin Kurti u intervjuu crnogorskoj Pobjedi.
Kurti: Zna se kome je smetao Oliver Ivanović
Aljbin Kurti (Foto N1)

„Zna se kome je Ivanović smetao“

U dužem intervjuu crnogorskoj Pobjedi, Kurti je naveo je da se ubistvo Olivera Ivanovića mora razjasniti, da se moraju ispitati svi osumnjičeni i svedoci, ali i da „Srbija Kosovu mora da izruči Milana Radoičića“, jednog od osumnjičenih u ovom slučaju.

Prema njegovim rečima, „zna se kome je Ivanović smetao i ko ga je smaknuo“, ne precizirajući ko je u pitanju.

Nema razmene teritorija bez krvoprolića

Nedavno je izjavio da ,,ideja razmene teritorije još uvek nije mrtva, jer je preferiraju i predsednik Kosova i predsednik Srbije“, a u ovom intervjuu ponavlja navode da je kosovski predsednik Hašim Tači pristao na „ideju etničkog razgraničenja“.

„Vučić želi razgraničenje sa Albancima kako bi podelio Kosovo, a posle i razgraničenje sa Hrvatima da bi podelio Bosnu i Hercegovinu. Sve to bi koristilo Rusiji, kako bi se posle dva propala državna udara – u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji – vratila na velika vrata, sada pomoću novog oružanog konflikta između Kosova i Srbije. Jasno je da se taj eventualni novi sukob ne bi mogao lokalizovati“, objasnio je šta je ono što on vidi kao krajnji cilj ove ideje.

„Nema razmene teritorija bez krvoprolića“, jedan je od Kurtijevih zaključaka.

„Tačijeva politička karijera na zalasku“

Izneo je kritike i na račun Tačija.„Dok je tajno pregovarao sa Aleksandrom Vučićem oko naših teritorija, Hašim Tači je radio protivustavno. Takođe, dok je bio premijer, potpisao je i nekoliko sporazuma sa Srbijom štetnih za ustavni poredak, za parlamentarnu demokratiju i za opštu sigurnost na Kosovu“, naveo je Kurti.

Iako možda, kako kaže, neće imati dovoljno glasova kako bi smenili kosovskog predsednika, smatra da je „Tačijeva politička karijera na zalasku“.

„Tači je imao dve godine za svoju, odnosno za Vučićevu ideju razmene teritorija“, kazao je Kurti.

„Dijalog sa Briselom o dijalogu sa Srbijom“

Kad je reč o nastavku dijaloga, i ovog puta je ponovio da će im prioritet biti „razgovor o tome šta se od prethodnih pregovora postiglo“, ali i dodao da je potreban „dijalog sa Briselom o dijalogu sa Srbijom“.

Na novinarsku konstataciju da se SAD zalažu za ubrzanje pregovora, poručuje da smatra da „ubrzanje pregovora u ovom momentu nije potrebno“.
„Istorija nas uči da je mnogo više međudržavnih sukoba počelo zbog loših sporazuma, a ne zbog nedostatka dogovora“, kazao je.

„Srbija traži načine da formira i četvrtu Jugoslaviju“

Još jednom je objasnio zašto je, prema njegovom viđenju, “mini Šengen“, ideja predsednika Srbije i premijera Severne Makedonije i Albanije, neprihvatljiva za Kosovo.

„Jasno je da Srbija želi novu platformu koja podrazumeva njeno proširenje“, kaže, navodeći da Srbija „traži načine da formira i četvrtu Jugoslaviju“.

„Aleksandar Vučić politički je naslednik Slobodana Miloševića, baš kao što je Milošević bio politički naslednik Aleksandra Rankovića. Kao čovek koji suštinski pripada istoj istorijskoj liniji srpske ekspanzionističke politike, Vučić je tokom rata logično bio ministar informacija u vladi Miloševićevog režima. Vučić je Milošević drugim sredstvima. U tom smislu, bilo bi nerealno očekivati da bude oduševljen novom vladom Kosova, koja će biti vlada svih njenih građana; vlada bez korupcije; vlada koju nećete moći da ucenjujete; vlada koja će da uspostavi pravi reciprocitet odnosa na bilateralnom nivou; vlada koja će biti društveno i ekonomski progresivna“, odgovor je Kurtija na novinarsko pitanje „da li zna da je neprekidna meta tabloida koje Vučić kontroliše“.

Dodao je i da „Albanija ne sme da ignoriše velikodržavnu politiku Srbije, njene hegemonističke interese, njenu političku prošlost prema Albancima uopšte, posebno prema Kosovu“.

Smatra da bi svaka saradnja Albanije sa Srbijom „morala da ima kao uslov odnos Srbije prema Kosovu“.

Umesto demarkacije sa CG, Kosovo izgubilo 8.200 ha zemlje

Govorio je i o demarkaciji sa Crnom Gorom. Kako je rekao, „umesto demarkacije granice sa Crnom Gorom, postavljena je nova granica sa kojom je Kosovo izgubilo 8.200 hektara zemlje“.

Ipak, grešku za to svaljuje na kosovsku komisiju, koja je, kako on kaže, „umesto da se oslonila na geografske mape i granice obe federalne jedinice iz ustava Jugoslavije 1974, u obzir uzela samo katastarske knjige, čime je teret dokazivanja pao na Kosovo“.

Smatra da je ovim učinjena velika šteta Kosovu, i da će se, čim preuzme dužnost novog premijera, sastati sa predsednikom Vlade Crne gore i vlastima u Podgorici, kako bi video šta se može uraditi.

„Razmotrićemo mogućnosti i potruditi se da u ovom dogovoru ne bude gubitnika. Verujem da ću naići na razumevanje druge strane. Uostalom, imamo sporazum između predsednika Tačija i Filipa Vujanovića od 16. februara 2018. o korekciji demarkacije, koji nam u tome može pomoći“, objasnio je.

 



Ostale vesti

Grenel: Bajden politizuje dijalog Beograda i Prištine
Specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel optužio je bivšeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena da politizuje pregovore između dve strane i time garantuje da neće biti postignut napredak po tom pitanju pre novembra, kada se održavaju predsednički izbori u SAD.
  • 11.07.2020
Posle povlačenja taksi stvorili su se nakon dužeg vremena uslovi za oživljavanje dijaloga Beograda i Prištine. U prošlosti je bilo mnogo rokova, ali je teško govoriti o dinamici i modalitetu rešenja, rekao je za RTS Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.
  • 11.07.2020
Vučić: Mnogo je stranih faktora umešano u proteste
“Nasilnici nam nisu naneli veliku štetu. Građani ne treba da se sekiraju. Odgovaraće za sva zlodela koja su počinili, biće uhapšeni”, rekao je sinoć predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obraćajući se građanima iz Pariza preko TV Pink.
  • 11.07.2020
Vučić za Rojters: Nadam se sporazumu, teško je reći kada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Rojters da su se napori Nemačke i Francuske da ponovo pokrenu pregovore između Beograda i Prištine već isplatili i da se nada postizanju sporazuma, mada nije mogao da kaže kada.
  • 10.07.2020
Makron i Merkel spremni da se dalje angažuju u vezi Kosova
Zbog činjenice da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine veoma važna za bezbednost i stabilnost u regionu, kao i od velikog značaja za njihovu evropsku perspektivu, predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel izrazili su spremnost da i dalje podržavaju dve strane i EU u pronalaženju rešenja.
  • 10.07.2020
Hoti: Ustav i integritet neprikosnoveni, stolica u UN
Kosovski premijer Avdulah Hoti predstavio je na video-samitu u Parizu tri glavna principa u kojima stoji da je teritorijalni integritet neprikosnoven i da ne može biti deo pregovora, te da se ne može uticati na ustavni poredak Kosova i da konačni dogovor sa Beogradom mora da bude u potpunosti u skladu sa kosovskim ustavom.
  • 10.07.2020