Kurti je rekao da „ne vidi potrebu osnivanja Zajednice srpskih opština“, ali je spreman za razgovore o pravima nevećinskih zajednica.
„Ja sam spreman na razgovore, pregovore o pravima manjina, nevećinskih zajednica, ja sam spreman za to. Ali morate razumeti da je veoma važno da oni koji žele veća prava nego što im pruža Ahtisarijev plan, da snose teret argumentacije – zašto im treba više. Ahtisari je dobio Nobelovu nagradu za mir, šta bi to dopunilo Ahtisarijev plan, koji su to argumenti za njegove nedostatke. Teret argumentacije mora da imaju oni koji traže nešto drugo ili nešto više“, kazao je Kurti.
Sa predstavljanjem evropskog predloga za normalizaciju odnosa, prema rečima kosovskog premijera, počeli su pregovori o postizanju sporazuma.
„Da budem potpuno jasan, naravno iskren, 9. septembra sam pročitao taj predlog, ali sa ‘ajpeda’ Lajčaka, nisam imao dokument u pisanoj formi, bili su zajedno sa Plotnerom (Jens) i Bonom (Emanuel) specijalnim izaslanicima iz Pariza i Berlina. Ja sam odmah primetio da najzad imamo predlog za sporazum“, dodao je Kurti.
Govoreći o povratku Srba u institucije, posebno u policiju, on je kazao da se ne slaže sa trenutnim stanjem i da ne želi da Srbe na severu zameni Albancima.
„Meni je veoma žao što su oni podneli ostavke, mislim da su ostavke pogrešne. Ja u principu ne isključujem nikoga da se vrati, ali ja nisam nadležan da umesto profesionalne komisije odlučujem o kriterijumima. Jasno kažem, nemam nikakvu nameru da taj vakum popunjavam Albancima. Ako su Srbi dali ostavke, Srbi bi trebalo da budu na tim pozicijama i ja ih sve pozivam da apliciraju“, zaključio je kosovski premijer.