U intervjuu za Glas Amerike, on je rekao da pozdravlja činjenicu da postoje "pojmovi, univerzalni koncepti kao uvod u taj predlog, teritorijalni integritet, suverenitet, nezavisnost, jednakost, vladavina prava, demokratija, samoopredeljenje, tako da se sve to tu pominje, a univerzalni jezik ne samo da doprinosi principu već i daje održivost sporazuma".
"Čini se da je to najviše omelo Beograd i upravo kako bi zapečatili odbijanje ovog predloga istupili su iz institucija na Kosovu severno od Ibra i ovim barikadama na jednoj strani hteli da teritorijalizuju pitanje u okviru nostalgije za tzv. teritorijalnom razmenom koja je propala kao projekat, ali nije mrtva kao ideja, a sa druge strane hteli su da uguše politički pluralizam srpske zajednice koji se zapravo rađa sa Nenadom Rašićem i Radom Trajković", tvrdi Kurti.
On smatra da francusko-nemački predlog ili predlog Evropske unije podržavaju SAD, te da je on dobra osnova, ali kaže da je nakon sednice Nacionalnog Saveta za bezbednost u Beogradu početkom novembra ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao da Srbija odbacuje takav predlog.
Na konstataciju da se u francusko-nemačkom predlogu ne pominje međusobno priznavanje, Kurti je rekao da ne misli da se rezultat može znati pre nego što pregovori počnu, ali da je forma tog rezultata poznata i njemu jasna, a to je, kaže, "potpuna normalizacija odnosa, jer su naši odnosi nenormalni, i sa uzajamnim priznavanjem u središtu".
"Beograd hoće Zajednicu srpskih opština kao preduslov. Ali on želi Zajednicu kao preduslov ne zato što voli Zajednicu, već zato što neće sporazum, neće mir, neće normalizaciju naših odnosa. Pokazali smo spremnost, volju i interesovanje, bili smo kreativni, konstruktivni i posvećeni, razlog zašto nemamo dogovor je u Beogradu", tvrdi Kurti.
Kada je reč o zajednici srpskih opština i poruci diplomata da svi dosadašnji dogovori moraju biti ispunjeni, Kurti podseća da su tokom decenije pre nego što je on postao premijer u Briselu sklopljena 33 sporazuma.
"Samo jedan nije prošao test Ustavnog suda. I upravo na tome Srbija insistira. Srbija nije sprovela dve trećine sporazuma, iako ih je potpisala. Ona insistira samo na ovome. Međutim, videli ste i u decembru, Srbija nije zainteresovana za Zajednicu srpskih opština, već za udruživanje barikada", kazao je on.
Kaže i da je članom 80 Ustava Srbije predviđeno udruživanje manjina, ali kao dobrovoljno udruživanje pojedinaca u kulturno-obrazovnom smislu,a na pitanje da li je moguće napraviti takav model, odgovara potvrdno i dodaje da je to rekao i u Briselu i da je Priština spremna da preuzme model nacionalnih saveta.