„Ako ih ne ukloni Kfor, mi ćemo. To ne može trajati mesecima, ne može sedmicama. To može trajati samo danima“, rekao je Kurti u intervjuu za Oslobođenje, O Kanal i Istragu, povodom krize na severu Kosova.
Kurti je kazao da barikade „ponajviše blokiraju Srbe na severu“ i dodao da predstavljaju „kršenje i tlačenje ustavnog poretka i reda i zakona“.
„Ali, prvenstveno, to je (potez) protiv slobode kretanja. Kfor se ove 23 godine hvalio da se zalaže za mir, za sigurnost, a prvobitno za slobodu kretanja. E, sad treba da se dokaže na delu. Ako neće da se dokažu, onda ćemo, nažalost, mi morati da se pozabavimo tim barikadama“, naveo je Kurti.
On je najavio da će prvo razgovarati s predstavnicima Kfor-a, a potom odlučiti „šta će i kako će“, navodeći da se, što se tiče Prištine, barikade „mogu ukloniti bez incidenata, ali da je nepoznata druga strana“.
„Ljudi su u uniformama. Ti ne znaš kako će reagovati svako od njih kad se približava naša policija. Jedno znam, oni direktive dobijaju iz Beograda“, kazao je Kurti.
On je optužio Beograd da je diktirao postavljanje barikada i da su na njima, kako je kazao, „paravojne formacije, koje imaju svoju strukturu i naredbe“.
Naveo je da „od naredbi iz Beograda“ zavisi da li će na severu Kosova biti incidenata ili ne, a kao njihove nalogodavce označio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerku Anu Brnabić, šefa diplomatije Ivicu Dačića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.
„To dolazi od ove četvorke: Vučić, Brnabić, Vulin i Dačić. Ovo je četvorka iz Beograda koja je glavna i naredbodavna instanca za ono što se dešava po barikadama“, rekao je Kurti.
Upitan šta će prištinske vlasti dati Srbima na severu Kosova, Kurti je kazao da su Srbi „po direktivi iz Beograda napustili sve kosovske institucije zato što je Beograd odbacio nemačko-francuski predlog za rešenje stanja na Kosovu“.
„Mislim da sve više Srbi, i koji nisu bili na poslu ranije, treba da apliciraju da se zapošljavaju u našem sistemu, koji je sistem Kosova, zajedničke države svih gradjana i svake zajednice, pa i srpske zajednice“, naveo je kosovski premijer.
On je rekao da su prištinske vlasti odlučile da za april sledeće godine odlože lokalne izbore za skupštine četiri opštine na severu Kosova jer je postojala bojazan da najveći deo Srba ne bi izašao na izbore „zbog straha od ilegalnih struktura Beograda, koje su sa ovim barikadama postale zločinačke bande“.
Povodom ubistva Olivera Ivanovića, Kurti je kazao da je za njegovu smrt odgovorna stranka koja ga je pobedila na izborima u Kosovskoj Mitrovici.
„Prvo je stranka koja je dobila izbore i koja je bila pod kontrolom Beograda pobedila Olivera Ivanovića. Potom ga neko iz te struje ubije“, naveo je Kurti.
Dodao je da je rečeno da neće biti kažnjavan niko zbog kosovskih tablica, da bi se „dala šansa pregovorima za potpunu normalizaciju odnosa“.
„I sada kada su ostali bez izgovora, postaju još agresivniji. Mislim da je njihova agresivnost zapravo njihova nemoć. Mislim da će oni doživeti nesupeh“, rekao je Kurti.
On je optužio vlasti Srbije da žele da destabilizuju ceo region, „čekajući ishod rata u Ukrajini, sa željom da Rusija pobedi“, ali i izbore u SAD u novembru 2024. godine.
„Želeli bi da sednu na nekoliko stolica, kao i pre, ali mislim da istovremeno oni ne čekaju samo ishod rata u Ukrajini, već i promenu administracije u Vašingtonu“, kazao je.
Govoreći o Zajednici srpskih opština na severu Kosova, Kurti je kazao da na Kosovu ima samo pet odsto Srba i da „nije moguće graditi demokratsko društvo ako je neko isključivo sve vreme privilegovan“.
„U tom smislu, to što Beograd traži jeste protiv jednakosti, protiv ravnopravnosti. Oni bi želeli da imaju ovu zajednicu opština kao oružje protiv nezavisnosti Kosova, a ne kao nešto što je dobrobit za Srbe na Kosovu“, naveo je.
Dodao je da „ima utisak da Srbija ne želi zajednicu opšina“, rekavši da je traženje zajednice srpskih opština, bez priznavanja nezavisnog Kosova, „kao da se traži nešto sadržinski, ali bez forme“.