Vesti
Politika

Kosovo nije na dnevnom redu u SE u petak

Aplikacija Kosova za članstvo u Savetu Evrope neće biti tema dnevnog reda sednice Komiteta ministara koja će biti održana u petak 20. maja u Torinu i kojom će predsedavati italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo kaže za Danas Elvira Kovač, potpredsednica parlamentarne skupštine Saveta Evrope i poslanica Saveza vojvođanskih Mađara.
Kosovo nije na dnevnom redu u SE u petak
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (Foto EPA)

Ona nije mogla da precizira kada će se zahtev Kosova naći na dnevnom redu, ali napominje da bi čitav tok apliciranja Kosova za članstvo u Savetu Evrope trebalo da odredi Komitet ministara.

Sagovornica Danasa ističe da bi čitava procedura oko zahteva Kosova za Savet Evrope mogla da potraje.

“Posle odluke Komiteta ministara, ukoliko donesu pozitivno mišljenje o aplikaciji Kosova, daće preporuku i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a finalna odluka biće ponovo vraćena Komitetu ministara. U oba slučaja potrebna je dvotrećinska većina. U ovom trenutku nije zahvalno prognozirati šta će se dogoditi. Ne možemo da predvidimo kako će se glasanje odvijati u Komitetu ministara i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ”, kaže Kovač i dodaje da će Srbija ponavljati svoju argumentaciju.

I Nataša Vučković iz Centra za demokratiju i dugogodušnji član srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope smatra da je proces prijema u tu instituciju komplikovan proces. Skupština SE, nakon što dobije mandat od komieteta minstara trebalo bi da imenuje izvestioce političkog komiteta i komiteta za ljudska i pravna pitanja, čiji će zadatak biti da sagledaju u kojoj je meri Kosovo ispunilo kriterijume u ovim oblastima.

“Jedan od kriterijuma je u kojoj meri je Kosovo pristupilo otvorenim konvencijama Saveta Evrope, u kojoj meri su svoje zakone uskladili sa evropskim, da li su ukinuli smrtnu kaznu, kakav je položaj nacionalnih manjina. Takvih uslova ima mnogo”, kaže Vučkovićeva.

Među kriterijumima su i da li postoji jasna podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i da li se garantuje poštovanje ljudskih prava i sloboda. Iz kosovskih institucija ponavljaju da je na Kosovu vlast podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Navode da su manjinske zajednice- Srbi, Bošnjaci, Romi, Aškalije, Egipćani, Goranci i Turci priznate Ustavom Kosova. Na Kosovu su zvanični jezici albanski i srpski, ali prema Zakonu o upotrebi jezika, turski, bosanski i romski imaju status službenih jezika u opštinama gde živi najmanje pet odsto pripadnika tih zajednica od ukupne populacije.

Takođe, od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.

“Nakon utvrđivanja ispunjenosti kriterijuma dva komiteta će, zajedno sa zemljom kandidatom sastaviti izveštaje. Ta procedura može da traje dugo. Srbija je, primera radi, podnela zahtev SE krajem 2 000. godine, a izveštaj smo dobili u septembru 2002. godine. U Savet Evrope primljeni smo 2003. godine, nakon ubistva Zorana Đinđića”, objašnjava Vučkovićeva i dodaje da je Hrvatska na prijem u SE čekala punih šest godina.

Na pitanje može li se procedura, zbog rata u Ukrajini ubrzati, sagovornica Danasa odgovara da je procedura složena, jer su poslanici u SE slobodni da glasaju. Njihovi stavovi ne moraju biti usklađeni sa stavovima njihovih vlada, već sa stavovima partija iz kojih dolaze.

“Vrlo teško se može da se predvidi kako će glasati delegacije Španije i Francuske. Doduše procedura je unekoliko olakšana, nakon odlaska riske delegacije iz SE, jer je ona bila najmnogobronija i imala je 18 članova delegacije”, objašnjava Vučkovićeva .

Precizira da Savet Evrope ima 46 članica (nakon izlaska Rusije) i da je za prijem Kosova potreban pristanak 33 država.

Dragan Bisenić, bivši ambasador kao primer države, koja odlučuje bez kalkulacija, navodi Španiju i dodaje da ta zemlja nije spremna da prizna državnost Kosova, ni na sportskim takmičenjima, ni na bilo kojim drugim takmičenjima. Smatra da su zemlje koje priznaju državnost Kosova odustale od modela afirmacije Kosova kao države u Ujednjenim nacijama, i da su prešle na afirmaciju državnosti Kosova u evropskim razmerama.

Napominje i da postoji pet zemalja koje su protiv prijema Kosova u SE, a među njima su Jermenija i Azerbejdžan.

“Sada je veoma zanimljivo kako će Ukrajina da se postavi prema ovom pitanju. Ako Ukrajina smatra da Kosovo može da postane članica Saveta Evrope, iako nije država, onda se može postaviti pitanje da li Ukrajina na taj način čini sebi medveđu uslugu i stvara obrazloženje koje će ići protiv nje“, napominje Bisenić.



Ostale vesti

Otvorene granice između Kosova i Albanije vikendom tokom letnje sezone
Danas je počela primena sporazuma između Kosova i Albanije koji je dogovoren na poslednjem sastanku dve vlade, a odnosi se na potpuno otvaranje granice u vreme vikenda tokom letnje sezone.
  • 25.06.2022
Fejzulahu: ’’Elektrosever’’ nema pravo da nudi cene koje su ispod tržišnih
Predsednik odbora Regulatorne kancelarije za energetiku, Imer Fejzulahu, rekao je da kompanija "Elektrosever" nema pravo da svojim potrošačima nudi struju po cenama koje su ispod tržišnih, te da ukoliko do toga dođe - pomenutoj firmi može biti oduzeta dozvola za rad.
  • 25.06.2022
Vučić: Situacija sve komplikovanija
Srbija nastavlja evropski put, iako mnogo toga treba uraditi do decembra, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je Evropa u ratu sa Rusijom i da "Balkan suštinski nije bio tema" u četvrtak u Briselu.
  • 25.06.2022
Kurti: Ne možemo da priznamo Srbiju koja ne priznaje Kosovo

Premijer Kosova Aljbin Kurti je u intervjuu za američki Vašington post rekao da ne može da prizna Srbiju dok ona ne prizna Kosovo pa je stoga potrebno međusobno priznanje.

  • 25.06.2022
Abazović: Otvoreni Balkan je potreban
Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je da ima pozitivan stav prema inicijativi Otvoreni Balkan, jer je regionalna saradanja potrebna državama regiona i ubrzava proces evropskih integracija.
  • 25.06.2022
Fon Kramon: Zapadni Balkan bez dobitka
Poslanica Evropskog parlamenta iz redova Zelenih Viola fon Kramon ocenila je da su razgovori sa liderima Zapadnog Balkana u četvrtak u Briselu bili "potpunih neuspeh", a da slab rezultat može da obraduje samo ruskog predsednika Vladimira Putina.
  • 25.06.2022