Vesti
Politika

Korišćenje situacije u Ukrajini za podizanje tenzija i ostvarivanje svojih ciljeva

Od ruske invazije na Ukrajinu, kosovski zvaničnici koriste svaku priliku da situciju preokrenu u svoju korist. Poslednjih dana, gotovo svakodnevno, predstavnici vlasti u Prištini zagovaraju ideju o članstvu Kosova u NATO i prizananju od strane preostalih pet članica EU. Izgovori su moguća invazija od strane Srbije i jačanje uticaja Rusije na Balkanu.
Korišćenje situacije u Ukrajini za podizanje tenzija i ostvarivanje svojih ciljeva
Ilustracija (Foto NATO)

Poslednja u nizu takvih konspiracija je izjava zamenika ministra odbrane Kosova koji je izneo navode da Srbija regrutuje rezervni sastav i da imaju informacije da to čine i sa Srbima na Kosovu. Šta je cilj ovakvih teorija kosovskih zvaničnika i šta one mogu da proizvedu?

"U uslovima kada imamo takve izjave zvaničnika iz Prištine, nekome se može učiniti da je napad na Srbe na Kosovu opravdan, jer sve što je čuo od svojih političkih lidera na televiziji ili pročitao na Tviteru, internetu, ide u prilog jednoj takvoj koncepciji da su Srbi pretnja. Evo, mi smo imali sada potpuno neosnovane spekulacije o tome da se priprema mobilizacija rezervnog sastava koji uključuje i ljude sa Kosova. To su jako opasne stvari", kaže za RTV Kim Miodrag Marinković, direktor Centra za afirmativnu društvenu akciju (CASA).

Osvrnuvši se na izjavu kosovske predsednice o "mogućoj invaziji Srbije na Kosovo", Marinković kaže da ga čudi da to dolazi od političarke koja za sebe kaže da je ozbiljna. On navodi da ima mnogo razloga koji govore da do toga ne može doći.

"Prvo, predsednik Srbije Vučić nije zainteresovan ni za kakav potez koji može ugroziti njegov primarni i jedini cilj, očuvanje vlasti. Sukob na Kosovu bi definitivno ugrozio njegovu vlast i do toga neće doći, nije zainteresovan. Drugo, Rusija je sebe ovim napadom na Ukrajinu izuzela od bilo kakvih angažmana van svojih granica, tako da bi Srbija u tom slučaju bila sama i ne samo da bi napala Kosovo, nego pošto je Kosovo pod protektoratom NATO-a, tj. KFOR-a, taj napad bi značio napad na NATO pakt".

Marinkoviuć veruje da u haosu koji je nastao posle invazije Ukrajine od strane Rusije puno strana gleda kako može izvući sopstvenu korist, pa tako i kosovski zvaničnici smatraju da je njihovo svrstavanje na "pravu", odnosno, stranu zapada u ovom sukobu zavređuje i nagrade: priznanje od preostalih pet članica EU i članstvo u NATO.

"To se, naravno, neće dogoditi, jer čak i u ovom novom svetlu postoje one iste bojazni koje su sprečavale Kosovo da napreduje, tako se pet zemalja koje ne priznaju Kosovo i dalje suočavaju sa sopstvenim secesionističkim pretnjama, pa ne žele neke presedane koji su primenljivi na njihove slučajeve, a Kosovo bi bilo baš takav presedan. Što se tiče NATO-a, NATO jeste alijansa koja u svom članu 10 konstitutivnog sporazuma predviđa politiku otvorenih vrata, ali ona isto tako definiše neke uslove za pristup. Jedan od njih jeste demokratski odnos prema manjinama, što na Kosovu ne postoji. Međutim, najveća prepreka za pristup NATO-u jeste i taj član koji se odnosi na način donošenja odluka o primanju novih članica, a koji predviđa konsenzus u takvim slučajevima. Ako postoji konsenzus, onda imamo četiri zemlje koje nisu priznale Kosovo i ne samo da ne priznaju Kosovo, poput Španije koja na međunarodnim forumima ne dozvoljavaju Kosovu ni osnovne simbole nezavisnosti. Tako da je vrlo malo neverovanto da će one pristati da se Kosovo učlani. Ne mislim da Kosovo može da dobije puno od ove situacije. Čak ne mislim da Kosovo može dobiti ni viznu liberalizaciju, posebno ne u svetlu ovog novog talasa izbeglica iz Ukrajine koji će preplaviti Evropu", ističe Marinković.

"Idealna prilika za Kosovo"

I dok pojedini analitičari veruju da nema osnova za dobijanja članstva u NATO, drugi veruju da je ovo idealna prilika za Kosovo.

"To je idealna prilika za Kosovo da dobije priznanje od pet članica zemalja EU koje ga do sada nisu priznale, jer sada zemlje poput Slovačke i Rumunije koje su do sada imale odbojnost prema priznanju Kosova i zbog relacija koje imaju sa Srbijom, a sa Rusijom su na prvoj liniji fronta. One su odjednom postale antiruske. Sada je to jedna prilika da Kosovo dobije priznanje od tih zemalja jer bez priznanja tih zemalja ne može biti član NATO-a", kazao je za Kim politički analitičar i profesor Nedžmedin Spahiu.

Spahiu kaže da je "glavno dobiti priznanje od zemalja članica od kojih je potreban pristup NATO-u. To znači i članstvo u SE, članstvo u OEBS-u, tako da je pridruženje NATO-u samo izgovor. To je važno za Kosovo, ali to može biti reakcija zapadnih sila prema ovoj agresiji Rusije na Ukrajinu".

Međutim, Kejleb Vau iz nevladine organizacije Aktiv mišljenja je da kosovski zvaničnici imaju nerealan zahtev.

"Ne znam da li je to pokušaj da se Kosovo učlani u NATO ili pokušaj da se malo digne tenzija na Kosovu. Ja ne znam koliko je to u ovom trenutku realno, mislim da nema nikakve svrhe, osim da ukazuju na neke razlike između Srba i Albanaca ovde. Tako da ja zaista ne vidim nikakve praktične razloge za to", kazao je Vau za RTV Kim.

Šta kažu građani?

Osim političara i analitičara, različita su i gledišta običnih građana, Srba i Albanaca, na zahteve kosovskih lidera.

"Ne postoji strah od Srbije. Zašto? To je politika", kazao je Ismet iz Prištine.

"Do rata na Kosovu, do ’99. mi se nismo plašili. Nismo se plašili ni od Turaka 500 i nešto godina. Niti se sad plašimo od nekoga. Sad imamo našu vojsku, imamo sve. To nije toliko važno. Mi već imamo NATO ovde, imamo KFOR. Već idemo ka tome da uđemo u NATO", odgovorio je stariji gospodin u Prištini koji nije želeo da ga imenujemo.

"Ne postoji strah od Srbije, ali ako postoji zahtev za članostvo (u NATO) zašto da ne", kaže stanovnik Prištine.

"Postoji strah, kako da ne. Zar ne vidite? Treba da vidite. Ja očekujem da se Srbija opameti. Da od nasilja nema ništa. Nikada jedna država nije uspela da osvoji jednu državu. Oni prete otvoreno. Jer vidite poslednju izjavu Dačića? Ruski narod ne bi ratovao, kao ni srpski, ali to su sve politike", kazao je Ćazim Ćeljimi.

"Srbija nikoga ne napada. Srbija da napada Kosovo? Zašto da napada svoju zemlju? To je srpska zemlja. Ovo je srpsko Kosovo", kazao je Čeda Živić.

"Kosovo je autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije. Postavlja se pitanje da li će to da odobre Rusija i Kina kao stalne članice UN-a. Kosovo nije država i ne može da ide u transatlanske tokove i bude članica NATO pakta, jer to može da izazove implikacije sa nesagledivim posledicama. Postavlja se pitanje šta će da se desi ako se Srbi s pravom pobune. To znači rat. Objava rata srpskom narodu", kaže Miodrag Radovanović.

"Verovatno je ova situcija koja je zahvatila Evropu uticala na taj ishitren potez i mislim da nema ništa od toga. Uzimajući u obzir situaciju, verovatno strepe od Srbije, kao i većina zemalja u regionu. Srbija jača da bi sebe zaštitila, a mislim da ne bi nikoga napala. Moje mišljenje je da se bez potrebe plaše", kazao je Siniša Đorđević iz Gračanice.

Uprkos brojnih problema u kosovskom društvu, zvaničnici u Prištini, ali i narod koji živi na Kosovu, su poslednjh dana najviše zaokupljeni dešavanjima u Ukrajini. Podsetimo, jedan od prvih poteza kosovske vlade, nakon ruske invazije na Ukrajinu, je bilo uvođenje sankcija Rusiji. Zvaničnici istovremeno koriste svaku priliku da upute kritike na račun Srbije koja, kako ističu, jedina u Evropi nije uvela sankcije ovoj zemlji.



Ostale vesti

Mustafa: Vlada Aljbina Kurtija je vlada nasilja
Bivši kosovski premijer Isa Mustafa smatra da je vlada Ajbina Kurtija "vlada nasilja i da se po nasilju ne razlikuje mnogo od Rusa, koji su zapalili Ukrajinu, dok je ona zapalila institucije Kosova".
  • 09.08.2022
EU: Kasni se sa sprovođenjem energetskih sporazuma Kosova i Srbije
Evropska unija je konstatovala da se kasni sa realizacijom Mape puta za implementaciju energetskih sporazuma, koje su Kosovo i Srbija postigli u okviru Briselskog dijaloga, napominjući da se radi o "tehničkim razlozima".
  • 09.08.2022
Kurti sa Kvintom o severu, energetici, dijalogu
Kosovski premijer Aljbin Kurti sastao se sa ambasadorima zemalja Kvinte u Prištini. Na sastanku je govoreno o energetici, opštinama na severu, političkim događajima na Kosovu i u regionu, te bezbednosnoj situaciji.
  • 09.08.2022
MUP Kosova: Preregistracija na RKS tablice samo uz kosovsku ličnu kartu
Kosovsko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je odgovore na, kako navode, najčešće postavljanja pitanja građana o registraciji vozila sa srpskim tablicama gradova na Kosovu na RKS, te pozvalo sve da registruju vozila od 1. septembra do 31. oktobra ove godine.
  • 09.08.2022
Rukići: Izjave o mogućem ratu na Kosovu utiču i na strane investitore
Bivši predsednik Privredne komore Kosova (PKK) Berat Rukići ocenio je da širenje mišljenja u globalnim medijima da može doći do rata na Kosovu utiče negativno na strane investitore.
  • 09.08.2022
Kurti sa Kajarijem: Pozvao na slanje jasnih poruka o „delovanju kriminalnih struktura na severu“

Kosovski premijer, Aljbin Kurti i komandant KFOR-a, general-major Ferenc Kajari, sastali su se u prostorijama kosovske vlade. Bliska saradnja kosovskih institucija i NATO misije na Kosovu bila je glavna tema sastanka.

  • 09.08.2022