Vesti
Politika

Ključ: ZSO moguće rešenje problema kosovskih Srba

Studija "Ključ" Radio Kim media grupe, predstavljena je danas u Centru građanske energije u Gračanici.  U analizi su kao ključni problemimi kosovskih Srba istaknuti ekonomija i poštovanje ljudskih prava, a u zaključcima je navedeno da je praktično rešenje za većinu problema Zajednica srpskih opština.
Ključ: ZSO moguće rešenje problema kosovskih Srba
Branimir Stojanović i Dukađin Gorani na panelu posle predstavljanja analize Ključ (Foto Kim)

Studija čiji je autor Isak Vorgučić, direktor ovog medija, sprovedena je u okviru inicijative "Open" koju podržava Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a bavila se analizom zdravstvenog i školskog sistema u srpskim sredinama na Kosovu, ali i radom opština koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije. Većina ispitanika u istraživanju, preko 90% njih istakla je da, uz sve njihove nedostatke, koristi usluge zdravstvenih ustanova koje funkcionišu u srpskim sredinama. Gotovo ista je situcija i sa poverenjem u obrazovni sistem.

Predstavljajući izveštaj, Vorgučić je naglasio da kosovske institucije nisu ni zainteresovane, niti imaju kapaciteta da se bave time. Sa druge strane, za njih su, kako kaže, problem srpske opštine koje funkcionišu na Kosovu, jer ih smatraju paralelnim. Međutim, naglasio je da u takvim opštinama postoje preduzeća koja ne vrše nikakvu namenu.

"Prema registraciji privrednih društava u Srbiji, ima ih oko 25 na Kosovu. Od njih su neka aktivna, kao što su “Komunlac” i MTS, a neka preduzeća služe samo za primanje novca iz budžeta Republike Srbije, kao što je Aerodrom Priština, Termokos - toplana koja se brine za grejanje u Prištini, što je apsurd, ili Preduzeće za emitovanje filmova. Ono se time ne bavi, već Dom kulture Gračanica. Ali ta preduzeća imaju direktore, članove odbora, vozaće, sekretarice koji postoje na nekoj fiktivnoj adresi i koji se koriste isključivo za akumulaciju glasova za vladajuću partiju. To je jedna od najdubljih koruptivnih rana ovde jer na taj način oni ovde drže ljude da glasaju i dalje za vladajuću stranku jer ih zastrašuju da će, ako dođe neko drugi, ugasiti ta preduzeća”, kazao je on.

Predstavljajući zaključke analize, Vorgučić je kazao da se ispostavilo da bi rešenje za veliki broj problema Srba na Kosovu ponudila Zajendica srpskih opština.

"Kako se analilza o problemima kosovskih Srba privodila kraju, tako sam shvatio da je Zajednica srpskih opština ono što bi mogli da bude ključ rešenja većine problema, ne samo za kosovske Srbe nego i za kosovske Albance. Ako se to shvati na pravi način. Kroz Zajednicu smatram da bi i finansije koje Beograd i dalje i šalje za srpske institucije na Kosovu, ali i Priština koja izdvaja za prosvetu i zdravstvo kroz vaučere u srpskim sredinama bi išle preko jedne krovne organizacije koja je u suštini kosovska", rekao je Vorgučić i istakao da bi srpsko zdravstvo i školstvo na Kosovu bolje funkcionisalo.

O ZSO i drugim temama diskutovali su Dukađin Gorani, nekadašnji viši savetnik bivšeg kosovskog premiejra Hašima Tačija i nekadašnji poslanik Samoopredeljenja, te Branimir Stojanović, bivši zamenik premijera Kosova.

Po mišljenju Dukađina Goranija, Srbi i Albanci na Kosovu žive paralelnim životima. Iako nisu u kofliktu, oni su u nekoj vrsti rivaliteta koji održava paralelizam, rekao je on.

„Niko nije protiv Zajednice. Šta bi ta Zajednica uključivala, to je već pitanje o kome treba razgovarati. Verujem da će Zajednica, kakva god da bude, samo uokviriti postojeće stanje i na neki način zamrznuti nešto što je ova anketa prikazala, a to je da su se oba naša društva akomodirala unutar društvene definicije, da smo mi dva odvojena društva koja žive u potpuno paralelnim svetovima, da je došlo do institucionalne adaptacije i da će Zajednica to samo uokviriti", kazao je Gorani.

Sa druge strane Branimir Stojanović, kaže da je definicija da bi ZSO još više podelila Srbe i Albance besmislena.

„Takva debata se vodila i pre sprovođenja Ahtisarijevog plana i formiranja novih opština. Tada se pričalo o tome da će Srbi iz Gračanice mnogo manje ići u Prištinu i komunicirati sa svojim komšijama kada budu imali svoju opštinu. A desilo se suprotno. Srbi, ohrabreni, su više komunicirali i rešavali svoje probleme. Tako bi isto i Zajednica pomogla Srbima da lakše ostvaruju svoja prava time što bi bili jači i mnoge stvari rešavali kvalitetnije. Zajednica ne bi bila samo kosovska institucija, bila bi prepoznata i u srpskom ustavnom pravnom sistemu. Tu bi se konačno stvorila prilika da postoji institucija koju priznaju sve strane", kazao je Stojanović.

Govoreći o registarskim tablicama, Gorani je predviđanja da će se traženje rešenja za ovo pitanje otegnuti u nedogled i na sveopštu štetu.

"Smatram da su naša društva podjednako kriva, i ovde na Kosovu i u Srbiji, jer se na politička rešenja ne ide sa pragmatične strane nego prema ideološkim doktrinama. Zato naša društva uvek izaberu i glasaju vlade koje imaju. Vlade koje imamo, svaku ponaosob, se drže tih nacionalističkih doktrina kao jedinih identitetskih poluga društva. Naša društva, ja to moram da priznam, su izuzetno primitivna i zaostala i za naše političke infrastrukture je veoma teško shvatati 20, a kamoli 21. vek", kazao je Gorani.

Branimir Stojanović ističe da je aktuelna situacija u kojoj se Srbi nalaze posledica nepostojanja dijaloga i da je teorija da treba da se postigne sveobuhvatni sporazum koji će sve da reši - naopaka. On podseća da predstavnici kosovskih institucija još uvek nisu rešili pitanja imovinskih i verskih prava, niti su postigli da se Srbi na Kosovu osećaju ravnopravnim.

"Kada padnete na svim tim zadacima, a bez obzira na to što iz međunarodne zajednice stalno daju prelazne ocene, onda to postane praksa i bez obzira na to kakve greške pravite, vi stalno polažete ispit. Taj poslednji, završni ispit, čak i kada bi se desio, mislim da suštinski ništa ne bi promenio na terenu i da bi se taj konflikt nastavio samo u nekom drugačijem obliku", rekao je Stojanović.

Kao veliki problem i razlog nepostojanja saradnje između dva naroda, Gorani vidi nepoznavanje jezika.

„Većini Srba na Kosovu neučenje albanskog je politički stav. Mi smo došli u situaciju da mi međusobno ne možemo komunicirati na našim jezicima. Podaci pokazuju da, kada god se sretnemo, mi se nadamo da barem znamo engleski ili nemački, inače naše jezike nećemo znati“, kazao je on.

„Posledica toga je činjenica da ga nema u školama", dodao je Branimir Stojanović.

"I neće ga biti, sasvim je jasno, još dugo. Ali, ono što ja znam iz prakse je da ljudi koji rade zajedno - uče jezik, život ih tera da uče jezik. Trebamo da ohrabrimo mlade i stvorimo prostor da se to više dešava. Time što ćemo stvarati političke uslove da se stvaraju velike investicije, da imamo velike kolektive u kojima će od 500 zaposlenih, biti 200 Srba i 300 Albanaca“, kaže Stojanović i dodaje:

"Čak i poznavanje jezika neće učiniti da mi živimo u istim svetovima. Pomoći će, ali neće učiniti da se naše razlike i čitanje istorije i pogrešno čitanje sadašnjosti promeni", kaže on.

Gorani smatra da treba pronaći način za bolju međusobnu komunikaciju između Srba i Albanaca u budućnosti.

“Uvek postoji mogućnost da nećemo komunicirati. Ja sam došao u situaciju da verujem da naša društva neće da žive zajedno, neće da komuniciraju zajedno, hoće da žive odvojeno i treba da nađu načina kako da se još više odvoje”, rekao je Gorani.

Dukađin Gorani je zaključio da tome doprinose i politike koje su, kako kaže, bazirane na strahu, te da se i na Kosovu i u Srbiji izbori dobijaju na strahu građana.

 

 

Studiju o ključnim problemima kosovskih Srba "Ključ" na srpskom jeziku možete preuzeti OVDE i OVDE.



Ostale vesti

Otvorene granice između Kosova i Albanije vikendom tokom letnje sezone
Danas je počela primena sporazuma između Kosova i Albanije koji je dogovoren na poslednjem sastanku dve vlade, a odnosi se na potpuno otvaranje granice u vreme vikenda tokom letnje sezone.
  • 25.06.2022
Fejzulahu: ’’Elektrosever’’ nema pravo da nudi cene koje su ispod tržišnih
Predsednik odbora Regulatorne kancelarije za energetiku, Imer Fejzulahu, rekao je da kompanija "Elektrosever" nema pravo da svojim potrošačima nudi struju po cenama koje su ispod tržišnih, te da ukoliko do toga dođe - pomenutoj firmi može biti oduzeta dozvola za rad.
  • 25.06.2022
Vučić: Situacija sve komplikovanija
Srbija nastavlja evropski put, iako mnogo toga treba uraditi do decembra, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je Evropa u ratu sa Rusijom i da "Balkan suštinski nije bio tema" u četvrtak u Briselu.
  • 25.06.2022
Kurti: Ne možemo da priznamo Srbiju koja ne priznaje Kosovo

Premijer Kosova Aljbin Kurti je u intervjuu za američki Vašington post rekao da ne može da prizna Srbiju dok ona ne prizna Kosovo pa je stoga potrebno međusobno priznanje.

  • 25.06.2022
Abazović: Otvoreni Balkan je potreban
Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je da ima pozitivan stav prema inicijativi Otvoreni Balkan, jer je regionalna saradanja potrebna državama regiona i ubrzava proces evropskih integracija.
  • 25.06.2022
Fon Kramon: Zapadni Balkan bez dobitka
Poslanica Evropskog parlamenta iz redova Zelenih Viola fon Kramon ocenila je da su razgovori sa liderima Zapadnog Balkana u četvrtak u Briselu bili "potpunih neuspeh", a da slab rezultat može da obraduje samo ruskog predsednika Vladimira Putina.
  • 25.06.2022