Ketrin Ešton, bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, u periodu od 2009. do 2014. godine posredovala je brojnim sastancima između Kosova i Srbije. Briselski sporazum aprila 2013. godine između tadašnjeg premijera Srbije Ivice Dačića i predsednika kosovske vlade Hašima Tačija, potpisan u njenom prisustvu je, između ostalog, podrazumevao i osnivanje Zajednice srpskih opština.
Ona je na konferenciji pod nazivom „Dijalog sa Srbijom: pouke iz prošlosti za budućnost procesa“ kazala da je vreme koje je provela dok je bila uključena u dijalog bilo je izazovno i da je bilo teških trenutaka, ali da „proces nikada neće biti lak“.
„Naše je duboko uverenje da je budućnost ove zemlje u Evropskoj uniji. To je najbolji način za ekonomski progres i za stabilnost, kako bi zemlja rasla i razvijala se. Proces nikada neće biti lak, implemetacija dogovora je uvek teška, kada se menja vlada i novi ljudi dolaze, kada se menjaju institucije Evropske unije. Važno je da ljudi dijalog vide kao živ i novu stvar. On pripada vama i Srbiji“.
Ocenila je da je dijalog sa Srbijom za narod Kosovo najbolji način da krene napred.
„U EU je 27 zemalja koje svakodnevno traže kompromise kako bi došle do najboljih rezultata. Ne treba odustati od svojih principa, od puta kojim ste zacrtali da vaša zemlja treba da krene, ali potrebno je naći način na koji možete da napravite male promene, krenuti napred malim koracima koji će pomoći da se ostvare velike ideje“, rekla je Eštonova.
Ona je izrazila nadu da će u narednim mesecima dijalog doneti rezultate. Primetila je da se rad specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka ne vrednuje uvek onoliko koliko treba i dodala da on zaista veruje u budućnost Kosova.
Takođe je izazila spremnost da pomogne Kosovu u dijalogu sa Srbijom ukoliko to od nje bude zatraženo.
„Mislim da je premijer (Aljbin Kurti) juče izjavio da su prošli dani Ketrin Ešton, Ivice Dačića i Hašima Tačija. U pravu je, jesu. Ti dani su gotovi, ovo je sadašnjost. Važno je da lideri EU, Kosova i Srbije budu spremni da pronađu načine i krenu u susret ciljevima koje su identifikovali, politički i ekonomski. Drago mi je ako mogu da pomognem, ali mislim da rukovodstvo treba da gleda napred“, zaključila je ona.
Američki diplomata Filip Riker je podsetio da se deceniju kasnije u okviru dijaloga i dalje razgovara o registarskim tablicama.
„Kako će to edukovati dete ili stvoriti bolji život nekome?“, upitao je i on i dodao:
„Čujete kako ljudi pričaju o principima, principi su važni. Ali, to je i način na koji balansirate principe i vrednosti sa bezbednošću i prosperitetom. Deceniju kasnije EU, SAD i mnoge zemlje su posvećene pomoći ljudima ovog regiona, Kosova i Srbije, jer se radi o ljudima i njihovoj boljoj budućnosti. Mislim da treba da se vratimo i vidimo šta je postignuto i da ne ostajemo u stvorenim, nepotrebnim krizama. Nemojte se fokusirati na ono što se ranije desilo, šta su oni radili, fokusirajte se na ono što ćete uraditi“, rekao je on.
Konferenciju pod nazivom „Dijalog sa Srbijom: pouke iz prošlosti za budućnost procesa“ organizovala je Grupa za Balkan uz podršku Norveške ambasade, a prevod na srpski i albanski jezik nije bio obezbeđen.
Događaju koji je održan u Prištini prisustvovali su američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer, šefica UNMIK-a Karolin Zijade, savetnica ministra za zajednice i povratak Rada Trajković, predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, bivši premijer Kosova Avdulah Hoti, bivši ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj.