Vesti
Politika

"Između pritisaka, reciprociteta i straha"

Srbi sa Kosova svakodnevni život vode između mera reciprociteta, pritisaka iz Beograda i Prištine, poruka zastrašivanja, uz životne probleme koji se po pravilu u dijalogu ne rešavaju, već dodatno komplikuju. Ključna pitanja su šta ih čeka 1. septembra, šta su moguća rešenja za pitanje tablica. Hteli to ili ne, ponovo su u "Gordijevom čvoru", a na rešenje neće moći suštinski da utiču. 
Sa konferencije u Mitrovici (Radio Kontakt plus)

Srpski opstanak i Građanska inicijativa za Zubin Potok organizovali su u petak u Kosovskoj Mitrovici javnu raspravu o merama reciprociteta kosovske vlade, slobodi kretanja i drugim temama od značaja za Srbe na Kosovu i Metohiji. Učesnici debate bili su najvećim delom predstavnici nevladinog sektora, kao i građanskih inicijativa na severu Kosova. Predstavnici Srpske liste, kako su naveli organizatori, bili su pozvani. Ipak, nisu se odazvali pozivu.

Radaković: Srbi sa Kosova bi trebalo da budu deo i prištinske i beogradske delegacije za dijalog

Građani imaju strah od novog pogroma, novog 17. marta 2004, ali i 17. marta 2008. godine, kazao je Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture.

Stava je da ako se išta dogodi 1. septembra, u šta ne veruje s obzirom na posete visokih predstavnika EU i SAD, da će to više ličiti upravo na 17. mart 2008. godine:

“Ja lično mislim da neće biti nekih protesta, barikada, a ako se dogode, meni je izgledniji scenario od 17. marta 2008. godine, nego 2004”.

Osvrnuo se i na najave o napuštanju kosovskih institucija, navodeći da bi takva odluka svakako uticala na građane: “Koji će izgubiti svoje poslove, posebno oni koji nemaju primanja iz oba sistema”.

Navodi i da se među građanima pojavila informacija da će oni koji ne rade u srpskim institucijama, a napuste kosovske - dobiti primanja iz srpskog sistema, dok će oni koji imaju dupla primanja – iz oba sistema – imati primanja samo iz srpskog sistema, tako da neće biti duplih plata.

Ipak, ističe da nema konkretnih ni zvaničnih informacija o tome, te da se stiče utisak da nema ni konkretne izlazne, ni ulazne strategije.

“Ne znam da li i u najvišim krugovima postoji rešenje u vezi sa izlaskom institucija i šta će biti koraci”, dodao je.

Ističe istovremeno da je svaki dijalog bolji nego da nema razgovora, ali i da je važno da Srbi sa Kosova imaju svoje predstavnike u obe delegacije – i one iz Beograda i one iz Prištine.

“Mnogo je sporazuma čija se implementacija ne vrši, jer je to nemoguće, zato što strane koje su učestvovale u tome ne znaju šta je realnost na terenu… Potrebno je da ljudi ne samo sa severa, nego ljudi sa Kosova iz srpske zajednice budu u pregovaračkim timovima, i onom sa Kosova i onom iz Srbije”.

Radosavljević: Vučić se odriče svoje odgovornosti, traži od građana da vrate suverenitet koji je predao

Nenad Radosavljević iz Građanske inicijative Narodna pravda i vlasnik RTV Mir, proces integracije Srba sa severa Kosova naziva "kuvanjem žabe," iznoseći istovremeno kritike na račun srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

“On je za ovih 10 godina našeg kuvanja predao institucije kao što su policija, pravosuđe, elektroprivreda, lokalne samouprave, sve je to predao, a da nas građane ništa o tome nije pitao. Onda kada je sve to završio, posle svega, neće da stane sam i da ponese problem nego sada istura narod u prvi plan”, kaže Radosavljević, dodajući da Vučić "skriva svoju odgovornost".

“Mi imamo domovinu, Srbija je naša domovina, ali mi nemamo državu, Srbija više nije država, Srbija je despotija", ocenio je Radosavljević, navodeći da "jedan čovek upravlja svime".

Govoreći o mogućim rešenjima za registarske tablice i pitanje ulazno/izlaznih dokumenata za šta je u međuvremenu postignut dogovor, Radosavljević podseća na predlog pokreta Dveri - da se proglasi okupacija, dok bi drugi, kako je rekao, radikalan predlog bio da se stanovnicima na Kosovu dozvoli fiktivno mesto boravka kako bi mogli da dobiju vozačke dozvole, pasoše na adrese u Srbiji, dok bi živeli na Kosovu.

“Zašto to (Vučić) ne pokrene kao nekakvu ideju” – upitao je Radosavljević, navodeći da je srpski predsednik umesto toga izabrao da “isturi narod ispred sebe”.

“Možemo da biramo da se borimo za svoj opstanak ovde ili ćemo da idemo da ginemo oko barikada? Ja za tu varijantu da se gine oko barikada nisam”, dodao je.

Simonović: Srbi na Kosovu naučeni da slušaju i slede ono što dođe s vrha

“Činjenica je da nismo imali različitost politika ovde da bismo mogli da izaberemo pravu, autohtonu, srpsku politiku sa Kosova koja bi se na neki način integrisala u pregovaračku strategiju Beograda”, kazao je Srđan Simonović vlasnik konsultantske firme i član nevladine organizacije Humani centar.

Podseća da, sa druge strane, Srbi južno od Ibra žive u etnokratiji, te da nema Srba na ključnim položajima osim onih koji su deo Srpske liste za koje je ocenio da nemaju nikakvog uticaja u institucijama na centralnom nivou.

“Mi smo trenutno narod koji je između čekića i nakovnja ili železničkih koloseka. Da bi nekako uspeli da se iščupamo, ja ne vidim krivicu u Srpskoj listi, Vučiću, ja vidim krivicu u nama ovde, koji nemamo kapaciteta za organizovanje, na primer, građanske neposlušnosti, koja bi dala rezultate. A sa druge strane, razumem i strah ljudi koji su zabrinuti za svoje poslove, pa moraju da slede sve što dođe iz Beograda, preko nekih planina ovde, a vi vrlo dobro razumete o kojim planinama je reč. Ja razumem taj strah, taj strah svi delimo, neko može da se odupre tom strahu, neko ne”, kazao je.

On dodaje da trenutna situacija podseća na onu u vreme Slobodan Miloševića kada, kako je rekao, na Kosovu i Metohiji takođe "nije bilo kapaciteta" da se “odupre njegovoj nerazumnoj politici”:

“Mislim da je ovde problem više u nama, reći ću i delom civilnog društva. Mislim da naše civilno društvo nije uradilo baš ništa, niti jedna organizacija, počevši od moje, na edukaciji građana na podizanju njihove svesti o slobodi kao idealu ka kojem treba težiti”.

“Sloboda nije ako ja moram da idem na barikade, zato što mi je stigla poruka od šefa. Sloboda je ako ja odem na barikade zato što imam osećaj da čuvam nešto što meni pripada. To što smo izgubili to da čuvamo, za to je kriva prošla vlada, oni pre Srpske liste. I oni su uništili potencijalno stvaranje zdravog tkiva, a ovi su dokrajčili”.

Ukoliko se narod "ne dozove pameti" i mediji ne promene svoju politiku, mislim da smo "izgubljeni”, dodao je Simonović, pojašnjavajući da ne govori o nezavisnim medijima nego onima pod uticajem vlasti.

Za trenutnu situaciju ne vidi rešenje.

“Mi ovu situaciju ne možemo da kontrolišemo, evidentno je. Ona se kontroliše iz dva centra, jedan centar je u Beogradu, drugi u Vašingtonu, Priština je tu samo neka usputna stanica. Mislim da smo mi apsolutno nemoćni, možemo pokušati sa nekom građanskom neposlušnošću, a mislim da to neće uspeti zato što su građani naučeni da slušaju i slede ono što dođe svrha... Ako bi naučili narod da misli svojom glavom, mislim da ovo ne bi bila tema današnje diskusije”.

Milićević: Građani nisu upoznati sa detaljima sporazuma o slobodi kretanja, upozoravano na moguće probleme ali sve strane bile bez sluha

“Pitanje tablica je posledica daleko šireg problema, a to su nerešena pitanja na relaciji Beograda i Prištine”, kazao je Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv.

Ističe da većina građana uopšte nije bila upoznata sa detaljima sporazuma o slobodi kretanja postignutih 2011. i 2016:

“Što nas dovodi u poziciju da kažemo da smo svi propustili priliku da daleko ranije otpočnemo sa ovim debatama i da zatražimo od onih koji su bili deo pregovaračkih procesa da kroz intenzivne debate sa građanima na severu na vreme otpočnu proces nečega što je danas došlo samo na naplatu”.

Komentarišući optužbe između Beograda i Prištine o kršenju sporazuma o slobodi kretanja, Milićević navodi da i jedna i druga strana jesu u pravu:

“Priština time što je donela odluku koja se kosi sa interesima većinskog stanovništva na severu, a Beograd time što tvrdi da je sporazum prekršen u tački pet kojom se definiše način zamene tablica za KS, odnosno RKS tablice”.

Podseća da su KS tablice ukinute odlukom kosovske vlade, te da su organizacije civilnog društva, među kojima je bio i Aktiv upozoravale na to, ali i na druga pitanja koja su se ticala ovog sporazuma.

Dodaje, međutim, da su upozorenja ignorisana od strane svih koji su bili uključeni u taj proces: “Mi sada pričamo o posledicama svih ovih propuštenih prilika i da se nalazimo u ozbiljnoj političkoj i bezbednosnoj krizi”.

Kada se govori o rešenjima za registarske tablice, Milićević ističe da je neophodno insistirati mnogo više ka Prištini:

“Zato što je ova uredba donesena bez ikakvih konsultacija sa predstavnicima Srpske liste. Izostala je komunikacija sa Srpskom listom kao jedinim predstavnicima, sa nevladinim sektorom i građanima, kako bi se našli prihvatljiviji modaliteti”.

Ističe da se rešenja moraju tražiti u okviru postojećeg procesa:

“Modaliteti pregovora, o čemu god da se priča, moraju imati svoj redosled na način kako jeste dogovoreno 2013. i 2015. Tu pričamo pre svega o narednom koraku u tom procesu, a to je, nakon implementacije izbora, preneseno na teren formiranja ZSO kako bi se predupredili problemi. Ako ne bude došlo do toga, bojim se da ćemo imati nametnuta rešenja sa kojima pogotovu Srbi na severu neće biti zadovoljni, a siguran sam i Beograd”.

Zadatak za sve, Kvintu i EU je da jasno insistiraju da se princip poštovanja onoga što je dogovoreno nastavi isključivo na političkom terenu i da se razgovori intenziviraju sve dok se obe strane ne usaglase – zaključio je Milićević.

Petronić: Jedni nas neće, drugi nas ne smeju

Stručnjak za bezbednost i član organizacije Humani centar, Veroljub Petronić, posebno je bio kritičan prema civilnom sektoru u srpskoj zajednici na Kosovu.

Govoreći o odnosu Beograda i Prištine prema srpskoj zajednici na Kosovu, citirao je jednog od albanskih sagovornika iz istraživanja na kojem su radili: “Jedni nas neće, drugi nas ne smeju”.

Ističe da je važno da srpski civilni sektor na Kosovu zauzme zajednički stav kada su u pitanju problemi srpske zajednice na Kosovu:

“Problem jeste u nama prvo, problem je koketiranje i sa jednom vlašću i sa drugom vlašću i sa međunarodnom zajednicom i stranim ambasadama i donatorima. Da se ne bi zamerali jednoj ili drugoj strani, selektivno se pišu izveštaji, selektivno se pišu procene, retki su oni, skoro da ih nema, koji smeju otvoreno da kažu šta misle i Beogradu i Prištini i stranim donatorima i ambasadama i nevladinom sektoru iz albanske zajednice”.

“Efekti našeg rada su skoro nikakvi, jer preporuke koje mi napišemo ne dolaze do svih, ili ako napišemo, završe u nekim fiokama i onog časa kad nam se završi projekat, sve aktivnosti po pitanju toga se završavaju. Nemamo ni strategiju, ni zajednički stav kao nevladin sektor. Imamo unutrašnji problem i konkurencije i nepodržavanja i nesaradnje”, ocenio je Petronić.

Osvrnuo se i na stav građana prema nevladinom sektoru, navodeći da građani percipiraju nevladine organizacije kao, kako je rekao, “veš mašinu za pranje para” i “izdajnike”.

“Zloupotrebljavao nas je i Beograd kroz unutrašnji dijalog, Priština želi da budemo dekor” – kazao je, dodajući da “vladajuća strana”, ali i Priština percipiraju civilni sektor kao protivnike, a ne partnere.

Na pitanje novinarke Radija Kontakt Plus deo učesnika je komentarisao i izjave srpskog predsednika o tome da "ima nova generacija klinaca, mladića na severu Kosova i na celom Kosovu" koji "neće da trpi teror", te da na severu Kosova postoje "oružane grupe Srba" (ova tvrdnja se nalazi u citatu srpskog predsednika da je pre 31. jula na Kosovu boravila grupa Čečena i Čerkeza, koji su protivnici režima čečenskog lidera Ramzana Kadirova koji su iskazivali interesovanje na koji način mogu da dostave drugim stranim obaveštajnim službama podatke kako bi se "oružane grupe Srba na severu Kosova neutralisale"), ali i nedavne grafite u severnom delu Kosovske Mitrovice o "Severnoj brigadi" koja "raste iz dana u dan".

"Sve oko te dece, Severne brigade, to je sve način da se izbegne odgovornost, za sve ono za šta je prvi čovek i jedini čovek države kriv, za sve ono što je radio i što je neuspeh. I za ono što bi se eventualno moglo desiti... Izbegava sopstvenu odgovornost za sve što je uradio pogrešno. On sad skreće pažnju na to da narod ide da se bori da povrati suverenitet koji je on predao" - kazao je Radosavljević.

Naoružajte svoju decu pa tek onda tuđu, nemamo decu za bacanje

"Što se tiče poruka, grafita i priče oko pojave mladih naoružanih na barikadama, svi znaju da je to tačno, prave se ludi, neko se igra nečijom decom, odgovorno je da ustanemo i da kažemo i prozovemo sve one koji to rade, da prvo svoju decu naoružaju, pa da ih gurnu tamo, da ih dovedu na barikade, pa tek onda tuđu decu, ako će da ih naoružavaju. Klinci su ’napaljeni’, lako je manipulisati njima, teško ih je kontrolisati i niko nema decu za bacanje. A ne poslati decu za Beograd, a ovamo glumiti patriote i heroje, to nije u redu" - kazao je Petronić.

Naoružajte deset ljudi da pucaju i imamo konflikt, potencijalni konflikt sigurno u funkciji podele Kosova

Na pitanje takođe naše novinarke da učesnici komentarišu da li je podela Kosova i dalje kao jedno od mogućih rešenja, Simonović je rekao:

"Podela je na stolu uvek u Beogradu. Na Kosovu prema izjavama kosovskog MUP-a ima 250.000 komada ilegalnog oružja, prema procenama komandanta KFOR-a, ima gotovo duplo više, ti podaci su javni. Vrlo je lako manipulisati, naoružati deset ljudi da pucaju odnekud i imamo konflikt. Tri metka na barikadama, imamo konflikt. Da li će taj konflikt da bude u funkciji podele Kosova ili ne? To je pitanje, ali lično mislim ako se već priča o potencijalnom konfliktu, onda je potencijalni konflikt sigurno u funkciji podele Kosova".

Podela izvor novih sukoba

Radosavljević, sa druge strane, ocenio je da nema izgleda za takvo rešenje, te da bi podela bila potencijalni izvor novih sukoba:

"Podela Kosova nema nikakvog smisla. Mogu da se nađu i argumenti u vezi sa tim da bi u nekom smislu, nekom, zbog nečeg to bilo dobro, ali ako se suštinski uđe u analizu svega, mislim da to niko neće da dopusti".

Andrić Rakić: Srbija primoravala ili potkupljivala radi integracije, preplavljeni smo specijalnim jedinicama, pitanje trenutka kada će doći do neprimerenog kontakta između njih i građana

Pritisak na srpsku zajednicu na Kosovu da se integriše može da vrši samo Beograd, a da nema ozbiljne posledice po tenzije i mogućnost nasilja na terenu – ocenila je Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa i dopisnica DW-a.

Objašnjava da je vreme za rešenje pitanja registarskih tablica i ulazno-izlaznih dokumenata bio april ove godine kada se u međunarodnoj zajednici napravio nivo konsenzusa da to ipak jesu „interna pitanja“ Kosova koje Kosovo ima pravo samo da reši.

„Problem je nastao, jer se dijalog poslednju deceniju vodio kao igra. Mi svi znamo da srpska zajednica nije bila previše oduševljena procesom integracije, da kada god su se dešavali procesi integracije ili je Srbija primoravala ljude na integraciju ili ih je potkupljivala, ali je u svakom slučaju morao da dođe neki pritisak od strane Srbije. Pritisak može da vrši Srbija na srpsku zajednicu na Kosovu da se integriše, zajednica je pokazala ozbiljan nivo tolerancije prema tome, ali ne može to da radi Priština“, kazala je.

Negde se u međuvremenu to zaboravilo, dodala je, navodeći da se takav kurs „ispravio“, te da sada ipak postoji određeni nivo razumevanja da mora da se vodi dijalog i da se ne radi o internom pitanju Kosova.

„Mislim da smo sada na putu koji je dosta teško zaustaviti. Mi smo preplavljeni interventnim jedinicama pogranične policije Kosova. Ne verujem da će Kurti hteti njih da povuče i mislim da je samo pitanje trenutka kada će doći do nekog neprimerenog kontakta između građana i policije. I posle toga neće moći lako da se spreči šta god da sledi“, kazala je.

Zato ocenjuje da se radi o „problematičnom trenutku“ gde je rešenja „jako malo“.

Ocenjuje i da bi jedno od rešenja za pitanje tablica bilo ponovno korišćenje KS tablica, ili bar kratkoročno odlaganje odluke kosovske vlade o preregistraciji.

Ipak, ne očekuje dogovor o tablicama. S obzirom na to da se onda u novembru očekuje konfiskovanje nepreregistrovanih automobila, a ukoliko odluka o tablicama ne bude ponovo pomerena, dodaje da može da se dogodi neprimeren kontakt između policije i lokalne zajednice i da bi to onda značilo da ćemo novembra „opet biti u istoj situaciji“ kao sada.

Ona ističe i da se na severu Kosova posebno stvara tenzija zbog prisustva policije u oklopnim vozilima.

„Ne možete da opravdate baš svakog dana hamere na magistralnom putu i da se baš svakog dana tako ozbiljno bavite krijumčarenjem. Sa druge strane, fitosanitarni sertifikati čije bi usaglašavanje omogućilo ljudima koji jesu spremni da u potpunosti legalno uvoze svoju robu koju imaju, taj deo problema ne rešavate, ne usaglašava se preko 40 fitosanitarnih sertifikata i praktično primoravate ljude na krijumčarenje“, dodala je.

Navela je i praktičan primer uvoza mleka poznatog proizvođača mlečnih proizvoda iz centralne Srbije koje kupuje najveći deo građana na severu Kosova.

„Donesete makedonsko mleko, neće niko da ga kupi. Kupiće kod vašeg konkurenta i vi ćete izaći sa tržišta zbog toga. A verujem da ima ljudi koji jesu spremni, koji već uvoze ono što mogu legalno i koji bi mnogo radije platili da uvezu legalno, nego se razmišljali da li će švercovana roba da im prođe. Dakle, ima smislenijeg načina da se bore protiv krijumčarenja na severu od ovog koji trenutno vidimo“, dodala je.

Biševac: Građane niko nije pitao za mišljenje, rešenje ukidanje Briselskog sporazuma

Srpska zajednica na Kosovu danas se nalazi u „zamršenom trenutku„ – ocenio je jedini opozicioni odbornik na severu Kosova Milija Biševac iz Građanske inicijative za Zubin Potok.

On je ocenio i da je Briselski sporazum „doživeo krah“, te da za dijalog „nema mesta“, jer kosovski premijer Aljbin Kurti „ne želi da pravi kompromis, niti da na bilo koji način razgovara“ sa Srbima na severu i političkim predstavnicima.

„Od tada (od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma), pa do danas, ZSO kao jedini interes srpskog naroda ovde nije ostvarena, dok je za sve ovo vreme predat sud, policija i svi aduti jedne države. Danas se nalazimo u jednoj bezizlaznoj situaciji u koju su nas doveli predstavnici Beograda. Smatram da sam proces pregovara nije tekao na pravi način. Građani nisu pitani šta treba dalje“ – dodao je.

Navodi i da se svi koji dignu glas protiv onoga što se dogovara u Briselu smatraju „protivnicima" i "neprijateljima“ i da bivaju „ućutkivani na razne načine“.

Osvrnuvši se na najave izlaska Srba iz kosovskih institucija, kaže da njegova inicijativa podržava takvu odluku, ali istovremeno navodi da je Skupština opština Zubin Potok poslednjeg radnog dana prošle nedelje imala raspravu za budžet za 2023:

„Što govori da je planiran nastavak trošenja novca iz budžeta kosovske vlade“.

Kao jedino rešenje vidi da se izglasa ukidanje Briselskog sporazuma u srpskom parlamentu, da se pregovori vrate u okviru UN-a, te da se KFOR obaveže da sačuva mir i stabilnost sve dok se stanje ne reši.

Arsenijević: KS tablice moguće rešenje, Priština kada priča o švercu prvo da počisti svoje dvorište

Aleksandar Arsenijević, predsednik Građanske inicijative „Srpski opstanak“, takođe je naveo da su oklopna vozila specijalne jedinice Kosovske policije vidljiva na severu Kosova, a „pod izgovorom šverca“.

Ističe, međutim, da bi zvanična Priština prvo trebalo da „počisti sopstveno dvorište“, a kao argument navodi i ličnu kupovinu u Uroševcu i Kosovu Polju gde nije dobio fiskalne račune za kupljenu robu.

On navodi da su inicijalni pritisci na Srbe na severu Kosova bili od strane Srpske liste, te da taj pritisak sada dolazi od specijalnih jedinica iz Prištine.

Zato ističe da je potrebno da se promeni politika u Prištini i, kako je rekao, narativ političara „koji su nas doveli u rat“:

„Iz te generacije i danas hoće i žele da puškama reše neke stvari. Mi na severu imamo dolazak jedinica sa puškama uperenim u građane. I to jeste provokacija.“

Kao rešenje za trenutnu situaciju vidi nastavak izdavanja KS tablica, dodajući da je izdavanje RKS tablica za sever Kosova sa posebnim brojem (08) „targetiranje Srba sa severa“:

„Opet nemamo slobodu kretanja, što znači da KS tablice mogu da budu rešenje“.

Komentarišući grafite o Severnoj brigadi, Arsenijević ističe da krv Srba na Kosovu neće biti "mastilo za potpisivanje sporazuma". Podseća takođe da se pored poruka o eventualnoj eskalaciji situacije između Beograda i Prištine u javnosti čuju i poruke o Nobelovoj nagradi za mir za dvojicu lidera - Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija ukoliko postignu dogovor. Zato ocenjuje da su grafiti ispisani najpre u cilju "vizuelnog efekta" i "podizanja tenzija".



Ostale vesti

Kurti: Hovenijer me je upozorio da bi situacija na severu mogla  da se pogorša

Nemački novinar Mihael Martens, kaže da mu je kosovski premijer, Aljbin Kurti, rekao da je "pristao na kompromis" u vezi sa krizom oko registarskih tablica nakon što ga je američki ambasador u Prištini upozorio da bi situacija na Severu Kosova "mogla ozbiljno i nepovratno da se pogorša".

  • 26.11.2022
Vučević: Situacija na Kosovu i dalje veoma napeta
Ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da je situacija na Kosovu "i dalje veoma napeta jer je mnogo otvorenih pitanja" da se nada "da će se odgovori tražiti u formi dijaloga".
  • 26.11.2022
CIK: Počela registracija birača van Kosova za izbore na Severu
Centralna izborna komisija saopštila je da je danas počela registracija građana koji žive van Kosova za vanredne izbore za gradonačelnike u opštinama Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok. Rok za prijavu ističe 30. novembra.
  • 26.11.2022
Kurti u Madridu: Srbija ima teritorijalne aspiracije prema Kosovu
Premijer Kosova Aljbin Kurti tokom svog govora na 26. Kongresu Socijalističke internacionale koji se održava u Madridu u Španiji rekao da je Srbija i dalje autoritarna zemlja sa teritorijalnim aspiracijama prema Kosovu i sa širokim i bliskim vezama sa Kremljom.
  • 26.11.2022
Šest prijava za vanredne izbore za predsednike opština na severu KiM
Za vanredne izbore za predsednike opštine Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić prijavilo se šest političkih subjekata i samostalnih kandidata, saopšteno je iz Centralne izborne komisije u Prištini.
  • 25.11.2022
Zakonske osnove za povratak Srba u kosovske institucije
Direktor Kosovskog instituta za pravosuđe Ehat Miftaraj izjavio je da postupak posle ostavki radnika iz pravosudnog sistema još nije završen i da oni mogu da se vrate na svoja radna mesta, ali da mogu da se suoče i sa disciplinskim merama, uključujući otpuštanje.
  • 25.11.2022