"Mi obično ne komentarišemo medije koji objavljuju navodne dokumente EU, ne komentarišemo ni autentičnost ni suštinu, ali u ovom slučaju, ono što je objavljeno nije tačno, nikada ranije nismo videli takav papir i ne dolazi od tima EU koji se bavi dijalogom", rekao je Peter Stano, portparol za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Evropske unije, za Priština insajt (Pristina Insight) putem elektronske pošte.
U članku objavljenom u subotu se navodi da taj non-pejper prati umešanost francuskog predsednika Makrona i nemačkog kancelara Šolca u proces dijaloga sa Srbijom.
Takozvani non-pejper iznosi desetogodišnju viziju budućnosti odnosa između Kosova i Srbije i kaže da je ovaj "novi okvir" predstavljen i kosovskim i srpskim premijerima.
Kosovski premijer Aljbin Kurti je na konferenciji održanoj 21. septembra u Prištini opisao non-pajper kao dokument bez autorstva i odbio da dalje komentariše.
"Nije ni korisno ni ispravno komentarisati dokumente bez autora", rekao je Kurti.
On je naglasio da su samo dokumenti proizvedeni u Briselu zvanični i da se mogu komentarisati.
Istraživači Zapadnog Balkana takođe su doveli u sumnju verodostojnost dokumenata, a austrijski stručnjak i profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber je na Tviteru primetio da su po poreklu delovali "veoma sumnjivo".
Biber je za Priština insajt u zasebnoj poruci naveo:
"Pominjanje priznavanja Srbije kao regionalnog lidera nema smisla".
Prema njegovom mišljenju, "to nije ono što bi bilo koji plan EU ikada ponudio i nije ni moguće".
U navodnim dokumentima se navodi predlog po kojem bi Srbija prihvatila Kosovo, ali ga ne bi priznala kao državu, što bi otvorilo put za pet zemalja EU koje trenutno ne priznaju Kosovo.
Najvažniji odeljak kaže da se od Kosova neće tražiti da formira Zajednicu srpskih opština sve do 10 godina kasnije, kada bude postignut konačan dogovor.
Uz posredovanje EU, Kosovo i Srbija su od 2011. godine u pregovorima o normalizaciji odnosa.
Do sada je postignuto mnogo sporazuma, ali implementacija je bila neujednačena.
Kosovo želi da se dijalog sa Srbijom završi međusobnim priznavanjem, ali Srbija traži kompromisno rešenje.