Vesti
Politika

Damjanović: Politička zloupotreba istorije i skrnavljenje žrtava

Iz Kabineta predsednice Kosova Vjose Osmani sinoć je medijima saopšteno da je ona "vodila telefonski razgovor sa predsednikom države Izrael Isakom Hercogom" u kome je "potencirala da je odnos Kosova sa Izraelom davan i da datira iz perioda Drugog svetskog rata kada su Albanci na Kosovu odbranili Jevreje". Istoričar Miloš Damjanović u ovom navodu vidi mnogo jednostrano iznetih grubih neistina i nesavesnog, tendencioznog prikirivanja faktografski utvrđene istorijske istine.
Damjanović: Politička zloupotreba istorije i skrnavljenje žrtava
Ilustracija (Foto Pixabay)

Biografija Miloša Damjanovića
Miloš Damjanović je rođen 2. marta 1985. godine u Кosovskoj Mitrovici. Nakon svršene osnovne i srednje škole u rodnom gradu, Damjanović je upisao studije istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Кosovskoj Mitrovici, na kome je diplomirao 2011. godine.
 
Bavi se istraživanjem prošlosti jevrejske zajednice na Кosovu i Metohiji i širim prostorima bivše jugoslovenske države, Holokaustom na tlu Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, kao i srpskom i jugoslovenskom istorijom druge polovine 19. i prve polovine 20. stoleća.
 
Učesnik je brojnih naučnih konferencija održanih u Srbiji i inostranstvu. Objavljuje radove na srpskom i engleskom jeziku u domaćim i stranim stručnim časopisima, kao i u zbornicima sa naučnih konferencija. Za dosadašnje radove nagrađivan je više puta na godišnjim konkursima organizovanim od strane Saveza jevrejskih opština Srbije.
Damjanović smatra da se radi o političkoj zloupotrebi njegove struke i da su oskrnavljenja imena onih ljudskih bića koja su kao žrtve posredno bila predmet propagandnog, neobjektivnog obraćanja kosovske predsednice.
 
"Podsetio bih g-đu Osmani da, istorijski posmatrano, osamdesetogodišnji period od početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji 1941. godine, čiji je integralni deo i tada bilo Кosovo i Metohija, do danas, nikako ne može biti određen kao davnašnji. Pod naci-fašističkom okupacijom u Drugom svetskom ratu 1941-1944 Кosovo, kao deo Velike Albanije pod protektoratom Musolinijeve Italije i u savezništvu sa Hitlerovom Nemačkom, nije postojalo kao nezavisan, međunarodno priznat politički subjekat, te da u isto vreme nije postojala ni država Izrael. Ravno je shizofrenom razmišljanju govoriti o nekakvom, navodnom postojanju odnosa između Кosova i Izraela u pomenutom hronološkom okviru", podsetio je Damjanović.
 
Kosovski Albanci su aktivno učestvovali u progonu, pljački, ucenjivanju, fizičkom zlostavljanju i pomaganju nacističkom okupatoru u hapšenju i deportovanju u logore smrti žrtava Holokausta.
 
"Pojedinci među kosmetskim Jevrejima koji su imali sreće da se spasu od sigurnog zagrljaja smrti, svedočili su da je u to vreme istaknuti albanski vođa sa Кosmeta Džafer Deva zbog svog antisemitskog držanja i manifestovane surovosti među kosmetskim Jevrejima oslovljavan kao kosovski Adolf Hitler. Najveći broj kosmetskih Albanaca oduševljeno je kolaborirao sa nacistima ili nemo posmatrao genocid činjen Jevrejima, Srbima i Romima, što ih svakako čini saučesnicima i podržavaocima nehumanih postupaka kojima se nisu suprotstavili ni na koji način", naveo je Damjanović.
 
Jedini primer kosmetskog Albanca, Arslana Reznićija, koji je nagrađen medaljom Pravednika među narodima čini se da je izuzetak od pravila.
 
"I njegova uloga je diskutabilna, a proglašenje za Pravednika donekle sporno. Prema propozicijama, titulu Pravednika dobija nejevrejska osoba koja je sakrivala Jevreje tokom Holokausta, a dobro je poznato da su Reznićijevi Jevreji u Dečanima boravili do 1943. godine, kada im nije pretila opasnost od gubitka života jer italijanski fašisti nisu provodili politiku biološkog uništenja jevrejskog naroda. Takođe, pravila predviđaju da Pravednikom može biti proglašen samo onaj koji u zaštiti Jevreja nije ostvario kakvu materijalnu ili drugu korist, a poznato je da je Reznići ostvarivao lekarske usluge dr Abravanela koga je primio pod svoj krov", jasan je Damjanović.
 
Vjosa Osmani je u jučerašnjem razgovoru izbegla da pomene da je mnogo više Pravednika među kosovskim Srbima.
 
"Bezbroj je onih koji su, iako i sami izloženi albanskom teroru pomagali i spasavali Jevreje, što njihov herojski podvig čini još humanijim. Кao što su kosmetski Srbi izloženi genocidu spasavali Jevreje, tako su i kosmetski Romi pod udarom Porajmosa – genocida nad Romima vršili istu svetu misiju, pa je i jedina Romkinja nosilac počasne titule Pravednika upravo sa Кosmeta. Ali o svemu tome gospođa Osmani i ostale njene političke kolege svih ovih godina uporno ćute", naveo je Damjanović.
 
"Shodno svom nacionalističkom ideološkom usmerenju i diskriminišućem ophođenju prema Srbima, o čemu najilustrativnije svedoči najnoviji slučaj, nepoznat u savremenom svetu, gde se jedinoj srpskoj izbeglici, odnedavno povratnici u svoj rodni grad Đakovicu, zagorčava i onemogućava gola egzistencija. U tom bestijalnom ophođenju učestvuju svi – i lokalne albanske vlasti, i vladin i nevladin sektor i albanski sugrađani, jedinstveni i solidarni da ne dozvole da im jedna Srpkinja naruši monoetničnost grada", podsetio je on.
 
"Nije krivica, ali jeste ogroman propust što o svemu tome predsednik Hercog i politički establišment, bivši i sadašnji, nije obavešten od relevantnih krugova. Imajući samo ovde iznesene činjenice u vidu, bilo bi više nego dovoljno razloga da Izrael, kao država jevrejskog naroda koji je na svojoj koži osetio šta znači etnički zasnovana mržnja, netrpeljivost i nacizam, bude poslednja zemlja koja bi priznala tzv. nezavisnost jednog društva kakvo je Кosovo", naveo je Damjanović koji smatra da se Izrael selektivno drži prema kosmetskim izbeglicama.
 
"Dok je kosmetskim Albancima u kratkoročnom izbeglištvu 1999. godine Izrael pružio utočište, Srbima koji duže od dve decenije žive izgnani i sprečeni da se vrate u svoje domove na Кosmetu, Izrael nažalost nije otvorio svoja vrata", zaključio je Damjanović.



Ostale vesti

Pahor: Prevazići nesporazume i nastaviti dijalog
"Dijalog nije jednostavan i može se doći do kraja ukoliko postoji politička volja dveju strana", poručio je u Prištini slovenački predsednik Borut Pahor.
  • 29.11.2021
Pahor stigao u Prištinu
U Predsedništvu Kosova počeo je sastanka predsednice Vjose Osmani i predsednika Slovenije Boruta Paroha. 
  • 29.11.2021
Vučić: Srbija ne treba da prizna Kosovo
"Srbija ne treba da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, već treba da se bori koliko je moguće politički i da čuva mir, da zemlja ide napred, da bi mogla jasno da kaže sve što danas može da kaže", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
  • 29.11.2021
Diplomatske misije u Prištini upozorile na oprez zbog mogućih napada

Diplomatske misije u Prištini upozorile su svoje osoblje da izbegavaju gužve i velike tržne centre jer, prema njihovim saznanjima, postoji rizik od mogućeg napada do 30. novembra.

  • 28.11.2021
Odbijen zahtev kosovskih ministara da posete Preševsku dolinu
Srbija je rano jutros odbila zahtev kosovskih ministara da posete Medveđu, Bujanovac i Preševo. Ministri Ljiburn Aljiu, Hekuran Murati, Arberie Nagavci i Hajrula Čeku podneli su zahtev zu posetu 27. i 28. novembra.
  • 27.11.2021
Rama: Glasao bih
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je nakon sastanaka sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u Elbasanu da će glasati "za" ujedinjenje sa Kosovom, kad god bude napravljen demokratski i miran referendum.
  • 26.11.2021