Vesti
Politika

Da li je vreme za promene u Srpskoj listi?

Sa ozbiljnom političkom hipotekom u likovima potpredsednika Milana Radoičića koji je od nedavno na listi sankcionisanih SAD, a od juče i pritvorenog istaknutog člana i bivšeg dugogodišnjeg gradonačelnika Štrpca Bratislava Nikolića, Srpska lista i zvanični Beograd se nalaze pod pojačanim međunarodnim pristiskom. Iako on verovatno može dovesti do raskida nekih veza između kriminala i politike, neizvesno je hoće li voditi i do promene na političkoj pozornici kada su kosovski Srbi u pitanju.
Da li je vreme za promene u Srpskoj listi?
Predstavnici Srpske liste u kasarni VS u Kuršumliji čekaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, februar 2021. (Foto arhiva Kim)

Pojedinci koji krše zakon nemaju kredibilitet da budu predstavnici naroda, smatra Miodrag Marinković iz Centra za afirmativnu društvenu akciju (CASA).

"Optužbe koje smo juče čuli su jako ozbiljne, ali treba sačekati sudsku presudu. Pitanje da li je kredibilitet cele Srpske liste ugrožen u smislu bilo koje vlasti je skoro filozofsko pitanje, jer podrazumeva ispunjavanje čitavog niza ponekad vrlo teško merljivih standarda i praksi. Glavni parametar kredibiliteta jeste izborni rezultat, a Srpska lista na Kosovu dobija skoro stoprocentnu podršku. Da li je to realni odraz pozicije građana - verovatno nije", kazao i on i naglasio da se kosovski Srbi tradicionalno opredeljuju za one političke opcije koje imaju podršku vladajuće stranke u Republici Srbiji.

"Tako je bilo i sa Miloševićem, Đinđićem, Tadićem i Vučićem. To je tradicionalna pozicija kosovskih Srba koju možemo videti u zadnjih 20 godina, bez obzira koliko ti lideri imaju različite stavove. Kosovski Srbi prirodno vide Srbiju kao svoju zemlju, u pitanju je jedinstveni kulturni, etnički i duševni prostor. Dokle god Srpska lista ima podršku Beograda, imaće i podršku među građanima. Kadrovska rešenja i praksa vršenja vlasti nisu glavni parametri za koje se Srbi opredeljuju", rekao je Marinković za RTV Kim.

Jučerašnje akcije policije i tužilaštva u Štrpcu i Prištini profesor i politički analitičar Beljulj Bećaj vidi kao "početak lavine raščišćavanja onih koji su istovremeno povezani sa politikom i kriminalom".

"Sasvim je normalno da će oni vremenom biti marginalizovani. To je neophodno i nasušna potreba ukoliko stvarno želimo da se u ovom delu regiona raščisti situacija i dođe do vladavine prava. Imaćemo dalekosežnu situaciju i Srbi će biti taoci kriminalnih grupa, naravno u koaliciji sa onima koji će sarađivati sa njima. Mislim da su potencijali saradnici Albanci koji su povezani sa kriminalom i verovatno će oni biti na sledećem koraku predmet tog raščišćavanja“, rekao je Bećaj.

Ostaje da se vidi hoće li insistiranje na borbi protiv kriminala i korupcije imati za posledicu i promene u političkom životu kosovskih Srba. Miodrag Marinković kaže da je nepostojanje prave političke scene dodatni problem.

"Mislim da će promena biti ukoliko Beograd proceni da su potrebni novi ljudi. Na to ih može naterati samo međunarodni pritisak koji, kako se meni čini, raste. Posebno je pitanje, da li mi imamo zamene za ove trenutne političare? To se trenutno ne vidi, jer ne postoji politički strukturalizam unutar koga bi se izvodile nove ideje i novi lideri. Kardovska politika ostaje interna stvar unutar političkoh struktura i ostaće, kao i do sada, samo odraz nekih internih partijskih interesa. To donosi probleme i samoj Srpskoj listi. Videli smo, na nedavnim lokalnim izborima u Gračanici, slučaj Branimira Stojanovića kome je upravo neslaganje sa stranačkim kadrovskim diktatom bio povod da samostalno nastupi na izborima", naveo je on.

Sa druge strane, Beljulj Bećaj misli da je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije pruža izuzetno povoljnu priliku za otvaraje novih procesa političkih inicijativa koji će ovdašnje Srbe ohrabriti u nastojanju da ostvare svoje ekonomske, političke, pravne, zdravstvne, prosvetne i kulturne ciljeve.

"Mislim da je jedna od velikih grešaka koje je napravio Aljbin Kurti, koga sam podržao i još uvek podržavam, nedostatak otvaranja procesa sa ovdašnjim, da kažem, autentičnim Srbima. Milsim da je ova situacija jako povoljna da se otvori proces sa običnim građanima srpske nacionalnosti koji se nisu povezali ni sa jednom strankom, ni sa Beogradom ni Prištinom, koji jednostavno žele da žive svoj život i da sačuvaju svoj identitet. U ovom kontekstu, mislim da su pošteni građani na Kosovu najviše ugroženi u ovoj situaciji gde vladaju kriminal i korupcija", zaključio je Bećaj.

Iako se iz Beograda, pa i od samih članova Srpske liste na terenu konstantno čuje da je jedinstvo glavna snaga te političke opcije, jasno je da mu nedavna dešanja koja visoko rangirane članove te partije dovode u blisku vezu sa kriminalom ozbiljnih razmera neće doprineti. Sa druge strane, moguće je i da je nedavna kandidatura Branimira Stojanovića za gradonačelnika Gračanice puki izuzetak koji potvrđuje SNS pravilo.



Ostale vesti

Brnabić o G7: Samo u slučaju Srbije ne važi rezolucija SB UN

Premijerka Ana Brnabić konstatovala je da se u dokumentu sa sastanka zemalja G7 kao rešenje za svaki problem na svetu podseća na rezolucije Saveta bezbednosti UN, sem kada je u pitanju Srbija i da samo u slučaju Srbije nema pomena o Rezoluciji 1244.

  • 17.05.2022
Građani u politici: Ne veruju im, niti ih vrednuju, ali glasaju
Politički život Srba na Kosovu godinama unazad sveden na jednu partiju – Srpsku listu. Zbog velikog uticaja ove stranke, građanu su ili u strahu ili su nezainteresovani da bilo šta promene. Ipak, u anonimnoj anketi koja je obavljena povodom istraživanja “Građani u politici”, naveli su da svojim političkim predstavnicima ne veruju, te da zanimanje “političar” smatraju nečasnom profesijom. Ovo su samo neki podaci iz istraživanja koje su sproveli nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) i Humani centar Mitrovica (HMC) u okviru inicijative Open. Panelisti Slobodan Georgijev i Momčilo Trajković kažu da, iako je trenutna situacija loša, ima potencijala među mladima da se politički život Srba na Kosovu promeni.
  • 17.05.2022
Kurti o novim sankcijama Rusiji i Belorusiji
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je dan posle sednice Vlade kojom je predsedavao potpredsednik Besnik Bisljimi, na kojoj je doneta odluka o dodatnim sankcijama Rusiji i Belorusiji, da je "Kosovo jedna od prvih zemalja koja se svrstala sa demokratskim svetom u uvođenju ekonomskih i finansijskih sankcija Ruskoj Federaciji, nakon invazije i vojne agresije na Ukrajinu".
  • 17.05.2022
Petković: Svetinje SPC na KiM pripadaju Srbiji
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković poručio je da svetinje Srpske pravoslavne crkve na KiM pripadaju Srbiji i istakao da je na KiM srušeno više od 135 svetinja među kojima i one koje su na UNESKO-voj listi svetske kulturne baštine. Odgovarajući ministru kulture prištinskih institucija Hajrulahu Čekuu koji je rekao da su pravoslavne crkve na KiM "blago Kosova" i da se na restauraciji kuće naciste Džafera Deve u južnom delu Kosovske Mitrovice radi da bi služila zajednici, Petković je naveo da je "jedino kulturno nasleđe Kosova kuća nacističkog kolaboracioniste".
  • 17.05.2022
Borelj se nada sastanku Vučića i Kurtija
Šef diplomatije EU Žozep Borelj pozvao je na poštovanje i primenu svih do sada postigutih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine, kao i na nastavak razgovora pod pokroviteljstvom EU.
  • 17.05.2022
Kosovska vlada uvela nove sankcije Rusiji, ali i Belorusiji
Kosovska vlada na današnjoj sednici usvojila je novi set sankcija protiv Rusije, što je ujedno drugi set od početka rata u Ukrajini.
  • 16.05.2022