Te organizacije su u zajedničkom saopštenju, koje je prosledila Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), ocenile da je to prilika i da se postave temelji za izgradnju dobrosusedskih odnosa Srba i Albanaca koji bi trajno promenili perspektivu celog Balkana.
"Svaka nemogućnost razgovora sa Prištinom ima korene u našoj konfliktnoj prošlosti te je preko potrebno da se rešenja pronalaze radom na uzrocima koji predstavljaju žarišta našeg nerazumevanja i imaju posledice na svakodnevne živote ljudi", navodi se u saopštenju.
Ocenili su da institucije u Srbiji moraju biti odlučne, istrajne i spremne da zaustave ekstremističke politike i delovanja različitih grupa i pojedinaca, uključujući i one koji deluju, ili su delovali, uz podršku srpske vlasti, a koje "ugrožavaju mir, evropsku budućnost zemlje i promovišu kršenje ljudskih prava, diskriminaciju, mržnju i laži u javnom prostoru".
"Evropski pregovori Beograda i Prištine i sporazum koji je predstavljen pregovaračkim stranama moraju biti transparetno komunicirani uz iznošenje svih relevatnih informacija u javnost. Novi sporazum dobra je prilika za zaokret Srbije i izgradnju politike pomirenja koja će graditi veze, čuvati mir i jačati vladavinu prava", piše u saopštenju.
Među potpisnicima tog poziva su YIHR Srbija, Hartefakt, Centar za praktičnu politiku, Civil Rights Defenders, Institut za evropske poslove, Građanske inicijative, Žene za mir, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, Beogradski centar za ljudska prava, Biljana Srbljanović, Svetislav Basara i drugi.