Brnabićeva je, u intervjuu Tanjugu, rekla da u 2023. godini očekuje dalju nestabilnost na KiM, kao i da je prethodnu godinu obeležila nestabilnost koju je kreirao kosovski premijer Aljbin Kurti, "svojim jednostranim potezima i terorom nad Srbima".
"Prošla godina je bila godina nestabilnosti koju je kreirao svojim jednostranim potezima Aljbin Kurti, godina u kojoj je njegov prvi potez bio da ukine pravo glasa Srbima na Kosovu i Metohiji i da im zabrani da učestvuju na referendumu o vladavini prava na teritoriji Kosmeta i time nije samo prekršio Briselski sporazum, već je praktično išao na ukidanje Briselskog sporazuma", kazala je srpska premijerka.
Brnabićeva dodaje da je Kurti uskratio Srbima i ona prava koja su bila garantovana Briselskim sporazumom i navodi da je krenuo u 2022. godinu ne samo tim da za njega Briselski sporazum ne postoji, već i da će ukinuti osnovna prava Srbima na KiM koja su im bila garantovana tim sporazumom. Ističe da, nažalost, nije naišao na suviše oštru reakciju zemalja Kvinte i EU, pa je to ponovio i u aprilu.
"Od tada kreće svojevrsna spirala nasilja koja nas je dovela na samu ivicu oružanog sukoba. Želim da se kao predsednica Vlade Srbije zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću zato što je sukob nekoliko puta tokom 2022. godine bio izbegnut samo njegovom mudrom reakcijom, ogromnim stepenom tolerancije i političkom mudrošću da se ne reaguje na, kakve god, provokacije Aljbin Kurti izveo", naglasila je Brnabić.
Kako je navela srpska premijerka, Kurti je započeo 2022. ukidanjem prava Srbima na Kosovu i Metohiji da glasaju, a završio sa zabranom posete KiM patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Porfiriju.
Navodi da je to jedan krug za koji nije sigurna da može da objasni nedovoljnu angažovanost nekih međunarodnih partnera, da spreče takvu eskalaciju nasilja i provokacije. Takođe, srpska premijerka napominje da ne može da objasni ni zašto je nedostajala angažovanost međunarodnih partnera da se stavi tačka na implementaciju Briselskog sporazuma i da ono što je započeto 2013. godine potpisivanjem tog sporazuma bude i sprovedeno.
Naglasila je da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, sa tim nastavljeno 2015. kada su dogovoreni opšti principi u vezi sa Zajednicom srpskih opština, pa onda 2018. kada je upravljački tim počeo rad na statutu Zajednice srpskih opština i kada je Brisel hvalio Prištinu za to u Izveštaju o napretku.
"Nisam sigurna da mogu da objasnim kako nismo uspeli da završimo to do ove 2023. godine. Da jesmo i da je svako uradio svoj deo posla, na način kako je to uradio Beograd i Srbi na KiM, bila bi potpuno drugačija situacija. Nažalost, očekujem dalju nestabilnost u 2023. godini, a na nama ostaje da se, koliko god to bilo teško, borimo za mir", navodi premijerka Srbije.