Govoreći o odnosima Srbije i Rusije, Hil je istakao da se Rusija veoma udaljila od onoga što zovemo međunarodnim dostojanstvom i od zapadnih vrednosti, a onima koji i dalje misle da će Moskva nekako pomoći oko Kosova poručio je da treba ponovo da razmisle o tome.
Komentarišući nedavnu posetu američkih kongresmena Beogradu, Hil je kazao da se govorilo o odnosima Srbije i SAD, koji je ocenio kao dobre, a jedna od tema bila je i situacija u Ukrajini.
Američki predstavnici izneli su različite aspekte te situacije u kombinaciji sa odnosom Srbije i EU, i činjenicom da iz perspektive EU i SAD, Srbija treba da se ponaša kao članica Unije i da pridruži se sankcijama, rekao je Hil.
On je potvrdio reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se poruka senatoru Krisu Marfiju da ga zove za 60 dana nije odnosila na odluku o sankcijama Rusiji, već na jedno ekonomsko pitanje.
Istakao je da je tada Srbiji poručeno da nije pitanje da li ide na Istok ili Zapad, već postoji samo jedan pravac, a na Srbiji je da odluči koliko brzo tamo želi da stigne.
Rusija sada teško može biti uzor, nije zemlja koju biste želeli za prijatelja ili saveznika i mislim da postaje sve jasnije šta zemlje treba da urade, ali na njima je da odluče i niko nikoga ne pritiska, ljudi u Srbiji treba da kažu u kom pravcu žele da idu, kazao je Hil.
On nije mogao da se izjasni da li će biti nekakvih posledica po odnose Srbije i Amerike ako se ne uvedu sankcije Rusiji, istakavši da je to hipotetičko pitanje, ali je poručio da bi Sjedinjene Države svakako želele da prodube odnose sa Srbijom.
Sa Srbijom razgovaramo o tome šta možemo da uradimo zajedno kako bi se ovaj rat okončao. Ne bih da ulazim u to, ne govorimo o posledicama, ali suština je da bismo želeli bolje odnose i mogućnost da nađemo zajednički interes, rekao je Hil.
Na pitanje ima li Vašington protivtežu tome što srpski zvaničnici govore da Rusija brani interese Srbije na Kosovu, američki ambasador je ocenio da nije video ništa što ukazuje da Rusija štiti bilo koga, osim Vladimira Putina.
Naglasio je da bi bio veoma oprezan sa argumentima da Srbija ima koristi od poteza Rusije, dodavši da razume dinamiku u Savetu bezbednosti UN i shvata suštinu, ali ne misli da Srbija treba da gleda u Rusiju u korelaciji sa Kosovom, ili obrnuto, već svaku situaciju treba da sagleda posebno.
Komentarišući odluku Srbije da kupuje oružje i na Zapadu i na Istoku, Hil je rekao da Srbija treba da razmišlja dugoročno o bezbednosnoj strukturi koja je čini sigurnom, a smatra da su najbolje zajedničke bezbednosne strukture.
Znam da se Srbi ne slažu sa ovim, ali najbolje je za Srbiju da bude u NATO. Za to će biti potrebno vreme, jer sam veoma dobro svestan istorije, ali istoričari gledaju unazad, a diplomate unapred, zbog čega verujem da će Srbija shvatiti da je zajednička odbrana najbolje rešenje, poručio je Hil.
Na pitanje da li se slaže sa ocenom Fridom hausa da Srbija nije demokratski već hibridni režim, da su medijske slobode ugrožene, a korupcija je rasprostranjena, Hil je istkao da su to složena pitanja koja se tiču ovdašnje unutrašnje situacije i šta se radi po pitanju medijskih sloboda.
Verujem se da će Srbija uvideti da su slobodni mediji deo demokratije i da je demokratija put ka boljoj ekonomskoj situaciji, jer podrazumeva pluralizam mišljenja, i mislim da Srbija tome treba da teži, ali ja sam ovde gost i Srbi sami treba treba da odluče o tome, kazao je Hil.
Dodao je da ne želi da ulazi u to da li se slaže sa nalazima određenih organizacija, jer ima lično mišljenje o tome, ali ne bi da ga iznosi.