Vesti
Politika

15 godina od Rezolucije 1244

Savet bezbednosti UN pre 15 godina usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je Kosovo stavljeno pod mandat UN.
15 godina od Rezolucije 1244
Sednica SB UN (Foto telegraf.rs)

Rezolucija je doneta dan nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, kojim je okončano bombardovanje SRJ koje je trajalo 79 dana.

Odluka o bombardovanju, u kom je tokom 11 nedelja stradalo najmanje 2.500 ljudi, većinom civila, prvi put u istoriji je doneta bez odobrenja Saveta bezbednosti, podseća B92.

Rezoluciji najvišeg tela UN prethodili su brojni pregovori predsednika SRJ Slobodana Miloševića i Viktora Černomirdina, koji je bio predstavnik tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina, a u pregovore je ušao po dogovoru sa Amerikom i EU. Ti pregovori završeni su početkom juna, uz posredstvo Martija Ahtisarija, koji je predstavljao EU i UN. Dokument o dogovoru Milošević-Ahtisari-Černomirdin, koji je prihvatila Narodna skupština a zatim i Savezna vlada, bio je osnova za Rezoluciju 1244.

Ovom rezolucijom je zagarantovan suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, a za Kosovo je predviđena "široka autonomija“ u okviru Srbije.

Tumačenja Rezolucije jedne i druge strane su protivurečna. Iz Beograda se može čuti da ni u jednom delu Rezolucije nema pomena o referendumu o budućem statusu, a s druge strane, u Prištini kažu da ni jedna odredba rezolucije ne zabranjuje nezavisnost Kosova. Neki prištinski pravnici tvrde da ona čak i zagovara konačni status.

Jedno je sigurno: Rezolucija je podrazumevala da se vojska i policija, u potpunosti i u tačno određenom periodu, ubrzano povuku sa Kosova, što se i dogodilo. Samo jednom broju pripadnika naknadno je dozvoljeno da se vrati, i obavlja određene dužnosti, u skladu sa odredbama Rezolucije, u kojoj stoji da je u pitanju "mali broj, stotine, ne hiljade“.

Jedan od glavnih zadataka koji je SB ovom rezolucijom postavio pred sebe i međunarodnu zajednicu je bezbedan i slobodan povratak raseljenih lica, kojih je oko 200.000.

I posle 15 godina veoma je nizak nivo povratka. Od 1999. na Kosovo se vratilo 18.000 interno raseljenih, a manje od 4.000 njih je ostvarilo održivi povratak.

O stanju na Kosovu, na svaka tri meseca, Savetu bezbednosti izveštaj podnosi generalni sekretar UN Ban ki Mun.

„Nije prestala potreba za međunarodnim angažovanjem“

Deceniju i po nakon usvojena Rezolucija SB UN 1244 jasno je da nije prestala potreba za međunarodnim angažovanjem na Kosovu, saopštava Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

„Od juna 1999. godine sa Kosova i Metohije prognano je i izbeglo više od 242 hiljade Srba, Goranaca, Roma, Turaka, Egipćana, Aškalija i drugih, a od 437 mesta u kojima su živeli Srbi do 1999. godine etnički je potpuno očišćeno 312“, navodi se u saopštenju .  

Kancelarija podseća da su se od 99. godine dogodila masovna stradanja, progon srpskog naroda i drugih nealbanaca, da se desilo više od 7.200 etnički motivisanih napada, ubijeno je preko 1.100 Srba i građana drugih narodnosti, oko 1.000 ih je teško ranjeno, a  kidnapovana je i 841 osoba srpske nacionalnosti.

„Republika Srbija ostaje čvrsto privržena principima međunarodnog prava i UN i nastaviće da kroz dijalog sa privremenim institucijama samouprave i partnerima u međunarodnoj zajednici gradi put da tragične posledice rata ne ostanu breme budućim generacijama. Kroz odgovornost i solidarnost sa našim sunarodnicima i sugrađanima na Kosovu i Metohiji Srbija će pokazati odgovornost prema sebi i svojoj budućnosti“, navedeno je u saopštenju.





Ostale vesti

Priština ojačava pograničnu policiju
Kosovsko ministarstvo unutrašnjih poslova kupilo je naoružanje u vrednosti od 1.300.000 evra, oružje dugih cevi za graničnu policiju u vrednosti od 350.000 hiljada evra, kao i oklopna vozila, vodene topove i blindirane limuzine u vrednosti od 7.13 miliona evra.
  • 14.08.2022
Debata o Kosovu u Skupštini, politička nužnost u ovom trenutku
Poslednje tenzije na Kosovu i Metohiji, nastavak pregovaračkog procesa Beograda i Prištine u Briselu, skepsa da će taj susret doneti bilo kakav povoljan rezultat, nameće pitanje - gde je sada Beograd u tom pregovaračkom procesu, šta dalje, pa i potrebu da se o tome razgovara u Skupštini Srbije.
  • 14.08.2022
Ristić: Sve manje prava za Srbe, sve više državnosti Kosova
„Svakoga dana je sve manje prava za Srbe na Kosovu i Metohiji, a sve više elemenata državnosti takozvane Republike Kosovo. Mi želimo da sprečimo da se tragedija pregovora nastavi. Srbi nisu dobili ništa, a sve što je albanska strana postavila kao uslov, to je i dobila“, kaže za RTV Kim Žarko Ristić iz Narodne stranke.
  • 13.08.2022
Hil: Ne bih poredio 1999. i 2022. godinu
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da u pogledu odnosa Beograda i Prištine ima više razloga za optimizam, nego za pesimizam, ali da obe strane moraju malo da obuzdaju svoju retoriku, jer teške reči ne mogu da pomognu.
  • 12.08.2022
Kurti: Kosovo spremno za međusobno priznanje sa Srbijom
Premijer Kosova Aljbin Kurti je, komentarišući očekivanja od predsojećeg sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu 18. avgusta, rekao da bi tema dijaloga trebalo da bude pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, uz uzajamno priznanje. 
  • 12.08.2022
Stoltenberg odvojeno sa Vučićem i Kurtijem 17. avgusta u Briselu
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg sastaće se 17. avgusta u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
  • 12.08.2022