Sa druge strane, ukoliko sud ne obori preliminarnu i donese se konačna odluka, onda će sve biti moguće – doći će do „rasparčavanja Severa Kosova“ novih baza i punktova, život građana „postaće nepodnošljiv“, toliko da će svi otići.
Konstatuje da bi „u nekom savršenom svetu“, radovi trebalo da budu obustavljeni, da se sve sruši i da se specijalne i druge jedinice povuku i „puste ljude da mirno žive i rade“. Ipak smatra da to neće da se dogodi, ali se nada da će pritisak međunarodnih predstavnika da dovede do privremene obustave radova.
Sa Nenezićem smo razgovarali dan nakon ovonedeljne javne rasprave u Leposaviću u vezi sa eksproprijacijom parcela u ovoj opštini.
Ovaj pravni ekspert učestvovao je na raspravi u svojstvu punomoćnika jednog od meštana Leška koji je pogođen eksproprijacijom, odnosno priključio se lokalnom pravnom timu koji zastupa meštane ovog sela i Drena.
Sa javnim raspravama se kasni, kao i sa svim drugim u ovom postupku, konstatuje Nenezić.
„Trebalo bi prvo da se sprovede javna rasprava. Da se posle javnih rasprava donesu odluke (kosovske vlade) i onda imamo čitav sled događaja – odluka o utvrđivanju javnog interesa, daljem razmatranju, preliminarna, konačna, i tek se potom eksproprijacija sprovodi, a posle se gradi“, navodi Nenezić.
Po zakonu – sve što se gradi je bespravna gradnja. Ali to njih ne sprečava da grade. To samo ogoljava karakter sistema – jedne policijske i vojne u pokušaju diktature monoetničke i ljudi koji su pogođeni eksproprijacijom će morati da trpe dokle god se to bezakonje na neki način ne razvlasti.
On konstatuje da je u zavisnosti od samog projekta moguće sprovođenje prethodnih radnji na zemljištu koje još uvek nije eksproprisano, a čime Priština opravdava započete radove januara meseca u selima Dren i Lešak, koji su potom obustavljeni.
„Ujedno, u zavisnosti od vrste objekta, trebalo bi za najveći broj infrastrukturnih projekata da se sprovede procena uticaja na životnu sredinu. Ovde je sve obrnuto, prvo je izgrađeno, pa su naknadno donete odluke o eksproprijaciji, bez javne rasprave, pa su naknadno zakazane javne rasprave, usled pritiska međunarodnog faktora. Sve je okrenuto naopačke od onoga što bi trebalo da bude“.
Kaže da je svaka od ovih grešaka „podjednako problematična i skandalozna“.
„Ili ljudi koji to rade ne poznaju svoj sopstveni zakon, ili ga loše sprovode ili ih uopšte ne zanima da ga poštuju… a možda i sve to zajedno“, ocenio je Nenezić.
Kaže da su predstavnici kosovske vlade na javnoj raspravi koja je održana u Leposaviću „vrteli jedno te isto i pričali o proceduri bez suštine“.
Podcrtava da čak nisu ni dobili odgovor koji je to projekat od javnog značaja koji bi trebalo da se gradi iako su prethodno iz policije potvrdili da je u pitanju baza za pograničnu policiju.
„Oni baš brljaju i ništa ne rade kako treba. Nijedno od naših otvorenih pitanja da nam se kaže šta će tu biti baza nije bilo propraćeno odgovarajućim odgovorom“, konstatovao je.
Nenezić će takođe učestvovati na javnoj rasprava koja se održava 21. februara u Zubinom Potoku.
Uz konstataciju da su u ovoj opštini već izgrađene policijske baze, kaže da je „sumanuto“ da prištinski zvaničnici nastave sa istim nastupom.
„Da su iole promišljeni, oni bi tu raspravu u Zubinom Potoku otkazali i obustavili sve radove. Ali nažalost mislim da racionalan pristup ne može da se poveže sa aktuelnom vlašću u Prištini“.
Nenezić, sa jedne strane, „priželjkuje“ da pristup kosovske vlade ne bude isti kao i u Leposaviću:
„To bi pokazalo da imamo posla sa koliko toliko razumnim ljudima. Jer je nemoguće da bude isto. Ne možete da pričate o bilo kakvoj infrastrukturi kada ste sagradili bazu koju svi vide, svi znaju“.
Sa druge strane, ujedno „priželjkuje“ da pristup ostane isti, jer bi „to pokazalo apsurd situacije u kojoj se nalazimo“.
Nenezić konstatuje da ga ceo postupak podseća na doktrinu policijskih prava, koja postoji u anglosaksonskom sistemu:
„Da se za svrhe javne bezbednosti, za vojne i policijske baze eksproprijacija sprovodi i bez naknade i bez nekih stvari koje idu uz nju. Deluje mi kao da je neko loše savetovao Prištinu da sa osloncem na tu doktrinu sprovede neke pripremne radove, za neke buduće baze“, rekao je Nenezić.
Nakon javnih rasprava u Leposaviću, pa potom i u Zubinom Potoku, Nenezić navodi da bi trebalo da se donese preliminarna odluka o eksproprijaciji.
Ona može da se obara na sudu, i sagovornik KoSSev-a se nada da će do toga doći.
„Ukoliko se nastavi sa ovim pristupom, pre svega mislim na način na koji se obrazlaže eksproprijacija, te preliminarne odluke bi treblao da padnu na sudu bez većeg problema. Nemoguće je da budu formulisane onako kako su sada postavljene. Da se priča o nekim famoznim infrastrukturnim projektima, mora se tačno navesti vrsta projekta“, kazao je.
Ukoliko do toga ne dođe, onda se nakon preliminarne donosi i konačna odluka kojom se eksproprijacija dovodi do samog kraja.
Nenezić kaže da bi to značilo da je nakon toga sve moguće, te da bi se nastavilo sa „parčanjem“ Severa Kosova.
„Ako prođe sve ovako kako oni sada nameravaju da prođe, posle toga sve je moguće. Mislim da će bukvalno fizički da rasparčaju Sever Kosova na komade, išpartati ga svojim punktovima, bazama, alternativnim putevima kojima mogu da se kreću u slučaju nekih novih barikada i učiniti život ljudima toliko nepodnošljvim da će svi otići“, kazao je.
Konstatuje da bi „u nekom savršenom svetu“, radovi trebalo da budu obustvljeni, da se sve sruši i da se specijalne i druge jedinice povuku i „puste ljude da mirno žive i rade“.
Ipak smatra da to neće da se dogodi, ali se nada da će pritisak međunarodnih predstavnika da dovede do privremene obustave radova.
„Ukoliko u nekom trenutku to razumevanje stranog faktora pređe određenu granicu, mislim da će taj njihov pritisak možda da promeni pravac, da se radovi obustave. Ja ne verujem da će se oni povlačiti, to bi za njih politički bio veliki poraz. Na žalost mislim da se to neće desiti, ali ne bi me čudilo da stanu, da se ništa više ne radi do nekog daljeg političkog dogovora“, kazao je Nenezić.
Eksproprijacija za Ski centar Brezovica: Od početka se znalo šta se gradi
Nenezić je učestvovao i u postupku eksproprijacije zemljišta u Štrpcu, tj. za potrebe Ski centra Brezovica.
Kaže da se ovaj postupak u potpunosti razlikuje od onih koji se vode na Severu, krenuvši od toga da se u Brezovici od samog početka znalo za šta se ekspropriše zemljište.
„Pokrenut je koncesioni postupak gde je direktno učestvovala opština. U tenderskoj komisiji su imali svog predstavnika – predsednika opštine, koji je imao pravo veta. Od samog početaka su vršene konsultacije sa lokalnom zajednicom – i u toku usvajanja tog master plana i u toku koncesije, kao i eksproprijacije. Eksproprijacije su došle tek na kraju“, rekao je Nenezić.