Ovaj broj sugeriše i da je došlo do povećanja broja spornih tvrdnji na naslovnim stranama u odnosu na godinu pre toga. Istovremeno, firme koje stoje iza ovih tabloida 2022. su iz javnih budžeta dobile više od 800 hiljada evra, piše Raskrikavanje.
Najviše manipulativnih vesti – dezinformacija, pristrasnih ili tvrdnji za koje nisu postojali dokazi, prošle godine imao je Informer – čak 363. Iza njega je Srpski telegraf sa najmanje 253, slede Večernje novosti sa 238 takvih vesti na naslovnicama, Alo sa 198 i Kurir sa 122 takve tvrdnje, piše Raskrikavanje.
„Godina je za Informer počela razračunavanjem sa liderima opozicije, s obzirom da su Srbiju na proleće očekivali izbori. Mogli smo da čitamo tekstove o ‘Savu CIA Manojloviću’ koji sprema ‘krvave nerede’, Ponošu kao ‘NATO kandidatu’, ‘lažnim ekolozima’, ‘hejterima’ i ‘bednicima’ iz opozicije. Vodeći kampanju protiv njih, ovaj tabloid je često tvrdio da su rekli nešto što nisu - ‘izvrtanje’ tuđih izjava je bio jedan od najčešćih vidova manipulacije prošle godine u Informeru“, navodi se u analizi.
Dok je u prvoj polovini godine glavni negativac, kao i godinu dana pre toga, bio lider SSP Dragan Đilas čija je slika objavljena najmanje 32 puta u negativnom kontekstu, od druge polovine godine – sa pogoršanjem krize na Kosovu – „štafetu“ je preuzeo premijer Kosova Albin Kurti. Njegovo lice se na naslovnicama Informera pojavilo najmanje 49 puta, a svaki od tih puta Informer nije štedeo reči – nazivali su ga, između ostalog, „tempiranom bombom“, „šiptarskim ološem“ i „psihopatom iz Prištine“.
Srpski telegraf je podršku predsedniku pokazivao i opisujući njegovu politiku kao „mudru“, njega kao čoveka koji vodi „lavovsku borbu“, „ne zna za poraz“ i „svaki pritisak odbija kao zid“. U finišu izborne kampanje nazvali su ga „Aleksandar Veliki“, a dan kasnije je na naslovnoj objavljena i ilustracija Vučića kao Terminatora, u čijoj pozadini su prikazana obeležja Beograda, kranovi i dizalice na gradilištima, uz napis „MAŠINA“, piše Raskrikavanje.
Večernje novosti su vrlo često manipulisale iznoseći sumnje i spekulacije kao činjenice, neopravdanim generalizacijama, tvrdnjama poput „nesumnjivo je“ i „bez sumnje“ za stvari koje su sumnjive i nepouzdane, suptilnim uplitanjem novinarskih, sugestivnih komentara u faktografske izveštaje poput „ucenjivački ton Vašingtona“ ili „usijane glave u Kijevu“, a dešavalo se i da u tekstu nemaju nijedan jedini izvor, odnosno da iznose decidirane tvrdnje bez ikakvog potkrepljenja, navodi se u analizi.
Jedna od karakteristika tabloida Alo je da tvrdnje raznoraznih analitičara ili političara često predstavljaju na naslovnim stranama kao neupitnu istinu. Ono što na naslovnoj izgleda kao činjenica, u tekstu se ispostavlja kao nečija tvrdnja (koja ne mora biti tačna), uglavnom neargumentovana, spekulacija ili mišljenje, piše Raskrikavanje.
Vučićeva slika se na naslovnicama pojavljivala u proseku svaki drugi dan – najmanje 184 puta – po čemu je ovaj tabloid na drugom mestu, iza Srpskog telegrafa. O Draganu Šolaku su, recimo, naveli da je „alav na pare“ i da „pere biografiju“, a taj naslov je pratio komentar „Videla žaba da se konj potkiva“.
Kompanije koje stoje iza ovih listova su, istovremeno, tokom prošle godine sklapale poslovne ugovore sa državom, lokalnim samoupravama, ustanovama i institucijama.
Zarađivali su pre svega preko tendera za oglašavanje, a u manjoj meri i preko konkursa za projektno sufinansiranje, a iz javnih budžeta im je preko ovih ugovora isplaćeno više od 800 hiljada evra, navodi Raskrikavanje.