Vesti
Kultura

Todorović: Žele da nas pretvore u legitimnu metu kosovske policije

"U nedostatku hrabrosti da napiše komad o predsedniku Tačiju koji dreždi u Hagu, ili svom premijeru Haradinaju čiji su svedoci optužbe potamnjeni do poslednjeg, kosmopolita sa istančanim sluhom za nacionalnu stvar Jeton Neziraj odlučio je da se pozabavi našim srpskim problemima i katarzama. Odlučio je da se pozabavi Srpskom dramom prištinskog pozorišta proteranom u glib gračaničkog geta među unesrećene i svakodnevno maltretirane sugrađane". Ovim rečima počinje svoj odgovor (naslovljen kao "Projekat Neziraj ili Volim i ja srpsko pozorište, ali ako je na albanskom") reditelj Nenad Todorović dramskom piscu Jetonu Neziraju povodom njegovog teksta "Pozorište kao politička mašinerija (1), objavljenom na portalu "Sbunker".
Todorović: Žele da nas pretvore u legitimnu metu kosovske policije
Iz predstave Lift: Slobodan šou (Foto Kim arhiva)

Naime, posle pet godina od premijere Neziraj se obrušio na predstavu "Lift: Slobodan šou" Nenada Todorovića i Jelene Bogavac (u izvođenju ansambla Narodnog pozorišta Priština sa privremenim sedištem u Gračanici), da bi njome potkrepio tvrdnju da je gračanički teatar "ustanovljen iz sasvim ideoloških razloga, da služi hegemonostičkim apetitima Vlade Srbije i njihovim nastojanjima da pokažu svoje vlasništvo nad Kosovom". A onda Todorović nastavlja:

- U tome leži svojevrstan paradoks. Neko ko ne poznaje kosovske prilike, rekao bi mu, očisti prvo svoje dvorište, ali, dragi moji, Jeton to upravo radi: on upravo poziva na čišćenje svog dvorišta. Od nas. U kakvom je to fašističkom transu Jeton kad targetira pozorište najobespravljenije manjine evropskog kontinenta? Na šta podseća kada Haradinaj u fraku "zaurlava" da je nas, pet posto, izričita opasnost za 95 odsto stanovnika? Jasno se iz teksta iščitava šovinistička agenda "oblandizovana" notornim neistinama da bi se bagerom izorala nova srpska utrina na Kosovu. E to već zabrinjava. Poletna želja da se naše mesto pozorišne igre dehumanizuje i pretvori u legitimnu metu slobodarske kosovske policije. Školski primer sprovođenja agende uništenja jedva preživelog pozorišta kroz jasno vidljivu netrpeljivost. A krcata brzopletim lažima.

U nastavku Todorović ističe da Neziraj "u ovom šovinističkom praznoslovlju likuje nad činjenicom da je Srpska drama 1999. ugašena, pa mu malo krivo što je obnovila rad".

- Totalitarnom zamenom teza čovek nas optužuje što smo nastavili da radimo predstave i posle glogovog kolca nad srpskim pozorištem, što smo i posle dva talasa proterivanja nastavili da igramo predstave Biljane Srbljanović, Molijera, Aristofana i još preko pedeset svetski priznatih autora (mada našom nesmotrenošću i srpskih), što smo postojali kroz svetske i domaće klasike i moderne pisce... Elem, kaže dalje pasionirani ljubitelj pozorišta na isključivo albanskom jeziku, kako je naše pozorište produžena ruka beogradskih hegemona i kako igranjem na srpskom jeziku za restlove srpskog društva na Kosovu dokazujemo vlasništvo nad Kosovom. Uvek ista, dosadna matrica.

Todorović, da bi pojasnio srpskom društvu o čemu se radi, "pošto sreće nema da to objasni Jetonu, dobrom prijatelju pozorišnih Srba (osim naravno onih sa Kosova)", ilustruje hipotetičkim primerom: "Zamislite na primer Teofila Pančića koji optužuje Andraša Urbana što se ne distancira od mađarskog hegemonizma i traži da se mađarska drama u Subotici ugasi".

- Naravno da je nezamislivo, pa i nedopustivo. Ali, kosovskom levičaru je to dozvoljeno i dobiće aplauz. Jer je hrabro pokrenuo nešto što se do sada nije usudio da pokrene nijedan radikalni albanski šovinista, da zalaufa napad na jedini preostali srpski umetnički geto, kome ni srpski ni albanski nacionalisti nisu mogli ništa. Ni da ga obuzdaju ni da ga onesposobe da govori onako kako misli da je umetnička istina. Ali Jetonu se nije dopala predstava, nije bila po njegovom nacionalnom meraku, pa bi malo da pokrene albansku intelektualnu javnost da "dočekića" već duboko unesrećeno pozorište. Neće moći, dragi Jetone, jer stvar je jednostavna: čak i po Ahtisariju, ustanove koje su osnovane pre 1990. su legitimne, a mi smo osnovani 1946. Mi postojimo, bavićemo se umetnošću za šaku još uvek neproteranih Srba, a ti vidi šta ćeš. Možda najbolje da pošalješ vojsku i policiju na glumce i publiku na sledećoj premijeri, dok smo na legalu. Da konačno očistiš svoje dvorište u pauzi između dva gostovanja u Beogradu. Da teror manjine nestane sa manjinom, istovremeno.

Rediteljka i dramaturškinja Jelena Bogavac, koautor je predstave "Lift: Slobodan šou", pita se zašto se posle pet godina od premijere predstave (koja se samo jednom odigrala u Gračanici i nekoliko puta u Beogradu) Neziraj setio baš nje:

- Pozorišna predstava nije liturgijska drama, niti sme da bude propagandi štit bilo koje ideologije. Pozorište je društveni korektiv i provokator. Umetnik je umetnik samo dok uspeva da se otrgne vladajućoj ideologiji koja god ona bila. Ja sam takva umetnica. Sumanuta je teza u kojoj mene pozove Država Srbija: "Halo Jekice, napravi mi ovakvu predstavicu." A ja sednem i napravim. Pa to je žanr - komedija zabune. Na ivici zamislivog i verovatnog. I za mene i za Državu.

Zato je, kako kaže, bila podstaknuta da na "Jutjubu" "otključa" snimak predstave, pa da na sve navode odgovori ona sama.

- Da je makar pogledamo zajedno, kad je već mrtvu ogovaramo. Mnogo intervjua sam dala o toj predstavi, pun internet, lako su dostupni. Možda je lepo da ponovim da u svom dramskom tekstu koristim samo dokumentarni materijal (knjige, studije, televizije) gotovo neromansirane citate i lične ispovesti glumaca... Ne može da se na jednu temu napravi predstava sa svim osnovnim idejama koje ona podrazumeva. Sama smišljam svoje osnovne ideje i ama baš nikad ne radim po narudžbini. Zato sam često bez para, ali - presrećna. Bez predrasuda.

- Da nije tužno i opasno smejala bih se apsurdu ovog pisanija. Jer apsurd volim. U pozorišnom smislu, naravno. Jetona poznajem, sećam se kako smo lepo sedeli u prištinskom kafiću i prijatno ćaskali. Po mnogo osnova razumela sam ga kao dragog, obrazovanog, lepo vaspitanog čoveka. Otvorenog, levičarski nastrojenog, čoveka bez predrasuda. Upoznala sam ga i kao umetnika. Prošle godine u programu Bitef zona, koji uređujem, selektovala sam njegovu autorsku predstavu "Projekat Handke" i bila veoma zadovoljna što se Bitef teatar još jednom potvrdio kao otvoreno, hrabro pozorište koje je u stanju da pokrene različite socio-umetničke i političke polemike - objašnjava Jelena Bogavac.

STALjINISTIČKI MANIR

- Jeton u klasičnom maniru staljiniste optužuje pozorište, čiji je repertoar duboko humanistički, antiratni i etički besprekoran, za propagandu velikosrpskog hegemonizma: dvadeset tri godine nakon što ne sme da zucne ni reč o svakodnevnom teroru nad svojim sugrađanima srpske nacionalnosti. I umesto da digne glas zbog aparthejda u kome žive i rade srpski pozorišni umetnici, on se zgražava nad činjenicom da postoje. I još umeju da se drznu da u pozorištu govore šta im padne na pamet - zaključuje Todorović.

DODATAK:

Kako su o predstavi pre četiri godine govorili njeni autori, pogledajte u narednom prilogu.

Evo kako su pre devet godina za RTV Kim o tada ali i sada aktuelnim temama govorili reditelji Nenad Todorović i Jeton Neziraj. 



Ostale vesti

Predstava ’’Srpska drama’’ u četvrtak u Srednjoškolskom centru
Predstava "Srpska drama", aktuelizovana verzija komada Siniše Кovačevića u režiji Zorana Кovandžića, a u izvođenju glumaca Alternativne pozorišne trupe "Čkalja" iz Кruševca biće odigrana u četvrtak 23. marta u 11 časova u Srednjoškolskom centru u Lapljem Selu.
  • 20.03.2023
Jovan Zafirović: Aforizam je moj stav
Zbirka aforizama "Glavom kroz stid" mladog satiričara iz Kosovskog Pomoravlja Jovana Zafirovića je predstavljena večeras publici u Domu kulture "Gračanica".
  • 15.03.2023
Promocija knjige aforizama Jovana Zafirovića večeras u Gračanici
Knjiga aforizama „Glavom kroz stid“ autora Jovana Zafirovića, biće predstavljena gračaničkoj publici u Domu kulture večeras u 19.00 časova.  U programu, pored autora, učestvuju Ivana Vanovac, Aleksandar Dunđerin i Žarko Milenković.
  • 15.03.2023
„Nedelja Kosova i Metohije“ u Matici srpskoj
Matica srpska, najstarija srpska književna, kulturna i naučna institucija, organizuje „Nedelje Kosova i Metohije“ od 20 do 24. marta 2023. godine u Novom Sadu.
  • 15.03.2023
Koncert “Metohijska pojanja” održan u Mitrovačkom dvoru
Koncert „Metohijska pojanja“ autora Svetislava Božiča održan je sinoć u Mitrovačkom dvoru u okviru manifestacije „U susret jubileju“ kojom Fakultet umetnosti u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici ove godine obeležava 50 godina svog postojanja i rada.
  • 08.03.2023
Festival ženskog stvaralaštva od 7. do 10. marta u PKC
Festival ženskog stvaralaštva (FEŽES) 2023. počinje sutra u 18 sati i 30 minuta otvaranjem izložbe dečjih radova, koje potpisuju polaznici "Malog ateljea" i "Likovnog ateljea".
  • 06.03.2023