“Svašta nešto se zove muzikom danas”

Mladi muzičari sa Kosova, Emir Hasani, Danilo Đurić Londan i Džemalj Mustafa kažu da ovim podnebljem vlada nekvalitetna “turbo folk” muzika i skupa produkcija kojom izvođači pokazuju kako je u društvu sve “idealno”, od skupih kola, mnogo novca, zgodnih i golišavih devojaka, dok u stvarnosti “krpimo kraj s krajem”.

Podeli ovaj članak sa:
  • Emir Hasani, Džemalj Mustafa i Danilo Đurić u emisiji Dogovor (Foto Kim)

“Svašta nešto se zove repom danas i muzikom, generalno”, kazao je u emisiji “Dogovor!?”, Emir Hasani, gitarista, član bendova “Dark skaj” i “Gruv hijena” i predavač u Mitrovačkoj rok školi.

Hasani kaže da turbo folk dominira svugde jer producenti koji stvaraju takvu muziku usvajaju sve što je popularno u svetu.

“Kao što smo devedesetih imali Hevi metal i Rok, pa smo onda imali Miru Škorić i zvuk metala i turbo folka zajedno, a sada imamo “Jala” i kako se već zovu, a to je neki turbo folk sa repom. Oni usvajaju i onda to bude taj meinstrim koji je u najmanju ruku odvratan”.

Na pitanje kako nametnuti nešto “normalnije” i kvalitetnije, Hasani kaže da jedino što može da se uradi je da se njihova muzika plasira tamo gde ima mesta, na Jutjubu i društvenim mrežama. Mediji, kako ističe, ne nude prostora kvalitetnijoj muzici i izvođačima koji stvaraju na Kosovu.

Džemalj Mustafa, frontmen benda Džimi Mustafa veoma popularnog u romskoj zajednici i mladić koji svira više instrumenata kaže da je problem što kvalitenu muziku “nema ko da podrži”.

“Mi pravimo muziku, sto posto bolju od te koju pravi MC Stojan, ali nemamo ljudi koji bi mogli da nas poguraju malo, a to je televizija, to su mediji”.

Sa druge strane, mladi reper iz Osojana u Metohiji, Danilo Đurić Londan, ima stalnu potrebu da mladima kaže da slušaju nekvalitetnu muziku.

“Ja nemam ništa protiv tih ljudi ovako, ali protiv njihove muzike imam i da sme ovde sad da se psuje ja bi ih opsovao, imam jednu pravu reč za to. Inače, ne možemo mi sa tim da se izborimo nikako. Muzika kojom se mi bavimo je uvek bila neka alternativa, onako malo sa strane, a mene je uvek to nešto privlačilo, da se ne guram tamo gde idu svi. Ne zato da bih ja bio nešto drugačiji, nego me mnogo više privlači tekst pesme gde mogu da čujem npr. o nekom lepom vaspitanju, a ne neki blud i razvrat. Mislim, ja stvarno nemam ništa protiv zgodnih devojaka, baš suprotno, ali mislim da te poruke i te reči pesme kako su uklopljene, meni je to stvarno odvratno”, kaže Londan.

Bunt je osnova za bavljenje muzikom, kaže Emir Hasani. On smatra da je razbijanje predrasuda važno za ovo drušvo.

On u tom smislu ističe primer Mitrovačke rok škole koja već deset godina okuplja mlade muzičare, različitih nacionalnosti, iz Severne i Južne Mitrovice koji stvaraju svoju muziku, održavaju koncerte i druže se.

“Baš se time i bavimo, rušimo barijere koje postoje i trudimo se da spojimo te ljude, a oni sami nađu svoj put i svoj zajednički jezik. Uglavnom engleski, ali i muzika jeste zajednički jezik i onda kreiraju stvari zajedno i onda ih to najviše spaja”, kaže Emir koji je u Mitrovačkoj rok školi jedan od predavača.

Londan kaže da ima par prijatelja Albanaca, ali da izbegava da sa njima razgovara o periodu rata, jer se, kako kaže, boji reakcija i svojih i njihovih. Kaže da je za “apsolutno za prevazilaženje barijera, ali je pitanje koliko je to iskreno”. Navodi da je problem što većinska, albanska zajednica, ne razume svakodnevne probleme običnih građana iz srpske zajednice.

Hasani, sa druge strane, kaže da su pogrešni pokušaji da se “sve sredi” održavanjem okruglih stolova i panela, umesto da se grade odnosi koji treba da traju.

Svojevrsni bunt iskazuju i članovi benda Džimi Mustafa, upozoravajući stalno na diskriminaciju i netoleranciju prema romskoj zajednici.

Članovi ovog benda su tokom prošle godine na obeležavanju Dana Holokausta, izveli performans ispred Prištinskog pozorišta i tom prilikom izveli pesmu “Aušvic” koja se nalazi na njihovom albumu.

“Uradio sam tu pesmu za ljude koji su ubijeni u Aušvicu u Poljskoj. Tačan broj ubijenih ne znam, ali znam da je ubijeno dosta Roma. Tu pesmu sam posvetio njima i mladim generacijama kako to ne bi zaboravili i kako se to ne bi ponovilo”, kazao je Džemalj.

O učešću na protestima “1 od 5 miliona”

Danilo Đurić Londan se u svojim pesmama bavi i aktuelnim političkim dešavanjima i problemima svojih sunarodnika. Jedan je od učesnika protesta “1 od 5 miliona”. Na pitanje zašto to radi, ovaj mladić kaže da ne može da prećuti ograničenja i bahatost.

Smeta mu, kaže, i to što pozivaju njegove roditelje zbog njegovog učešća na protestima i govore kako to ne treba da radi.

“A isti ti ljudi pričaju o nekoj demokratiji. To mi mnogo smeta. Smeta mi bahatost trenutne vlasti”.

Ovaj mladić nema lepe reči ni za predstavnike opozicije.

“Ja u svojim pesmama kritikujem i opozicionare, koji mi takođe smetaju. Ljudi me onda pitaju: “Pa šta ti hoćeš?”. Ja hoću neke druge, pa ako i oni ne budu valjali, ajmo onda neke sledeće, sve dok ti ljudi koji su na vlasti ne shvate da nismo mi tu zbog njih nego oni zbog nas. Zato izlazim na proteste “1 od 5 miliona”.

On kaže da i među ljudima koji “šetaju” ima onih sa kojima se ne slaže, ali ih podržava jer smatra da ipak treba podići glas protiv bahatosti.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane