Vesti
Kultura

Slovo o jeziku: govor Kosovskog Pomoravlja

U Kosovskom Pomoravlju je bilo dugotrajnih i živih lokalnih seoba od jednog do drugog mesta i to je razlog zašto je govor Kosovskog Pomoravlja približen govoru Skopske Crne Gore, susedne kumanovske oblasti, približen govoru Preševa, Medveđe, Bujanovca.

Za potrebe dokumentarnog serijala „Blaga Kosova i Metohije“ koji je krajem prošle i početkom ove godine emitovan na RTS-u, o jezičkim specifičnostima pojedinih zaokruženih celina govorio je lingvista profesor doktor Radivoje Mladenović.

Novo izdanje rubrike „Slovo o jeziku“ na radiokim.net donosi njegova zapažanja o govoru Kosovskog Pomoravlja.

„Nastanak dijalekatskog tipa u Kosovskom Pomoravlju, koji se nizom relevantih osobina razlikuje od susednih kosovskih govora prizrensko-južnomoravskog tipa, uslovljen je njegovim geografskim i antropo-geografskim položajem. U jezičkom smislu, govor Kosovskog Pomoravlja predstavlja posebnu celinu koju neki nazivaju južnomoravskim dijalektom“, rekao je profesor Mladenović.

Kretanje naroda uzrok promena u jeziku

„Kosovsko Pomoravlje je deo južnomoravskog sliva sa pritokama Južne Morave. Na ovoj teritoriji bilo je veoma dugotrajnih i veoma živih lokalnih seoba od jednog do drugog mesta. To je razlog zašto je govor Kosovskog Pomoravlja približen govoru Skopske Crne Gore, približen govoru susedne kumanovske oblasti, približen govoru Preševa, Medveđe, Bujanovca“, naveo je on.

Sličnosti sa okolnim govorima

„Karakteristično za ovaj dijalekatski tip je to što se i ovde poluglasnik veoma dobro čuva. Biće „ja sm reka“, biće „vška“, biće „mgla“, biće „tnko“, kako je inače u čitavoj prizrensko-timočkoj dijalekatskoj oblasti. Srednji vokali pod akcentom se ovde izgovaraju diftongoidno, najčešće otvoreno, kako je na južnom Kosovu, kako je u Siriniću, kako je na širem prostoru do Bujanovca, Medveđe, Preševa i govora severne Makedonije“, kazao je Radivoje Mladenović.

Analitizam kao upečatljiva osobina

„Markantna osobina po kojoj se govor Kosovskog Pomoravlja razlikuje od susednih govora, ili susednog govora južnog i centralog Kosova prizrensko-južnomoravskog tipa, je potpuni analitizam. Dakle, u ovom govoru su svi padežni oblici istrveni, osim dva oblika. To je nominativ i takozvani "opšti padež", pa će ovde biti: „od ženu“, „da dadem na ženu“, „vidim ženu“, „sas ženu“, „zborim za ženu“. Dakle, postoji samo jedan padežni oblik koji se kombinuje sa predlozima. Sa druge strane, u množini, kod nekih imenica postoji samo jedan oblik, nominativ je jednak opštem padežu, a to znači da u množini postoji samo jedan oblik“, ukazao je Mladenović, dodajući da je situacija vrlo složena kada se radi o afrikatima.

„U nekim delovima Kosovskog Pomoravlja i dalje ostaje razlika između ČĆ i ČĐ, u drugim delovima, međutim, dolazi do brisanja razlike. Još jedna lako uočljiva crta kosovsko-metohijskih govora prizrensko-južnomoravskog tipa je sudbina grupa li-le. Ovde se u nekim govorima li-le umekšava, pa je "ljepa", ljipa", a u nekim govorima opstaje opozicija le-li“, rekao je Mladenović.

„Mi vidomo, pa dođomo“

„Kada je u pitanju sistem glagolskih oblika, u govoru Kosovskog Pomoravlja nema novijeg nastavka „smo“, pa će biti "mi dođomo", "mi vidomo", prema "mi dođosmo", "mi vidosmo", prema kosovskoj kotlini, odnosno, kosovskim ili južnometohijskim govorima“, naveo je prof. dr Mladenović.

„Ovde je u množini radnog glagolskog prideva prisutan jedan oblik, pa će biti u nekim govorima Kosovskog Pomoravlja uopšten nastavak I, kao u slučaju "ljudi došli, žene došli, deca došli", a u nekim će opet biti uopšteno LE, pa će biti "ljudi došle, žene došle, deca došle". Ovo uopštavanje jednog oblika svakako treba povezati sa kretanjem stanovništva sa juga, odnosno iz severne Makedonije, gde je u srpski jezički sistem stigla osobina iz makedonskog jezika“, zaključio je Radivoje Mladenović.

Pročitaj još:

- Slovo o jeziku: govor Sirinićke župe
- Slovo o jeziku: Goranski govor
- Slovo o jeziku: Prizrenski gradski govor



Ostale vesti

Počinje Grafest

Projekcijom filma u takmičarskoj kategoriji "Povratak ishodištu" u režiji Đorđa Lakušića počinje ovogodišnji Grafest. Na ovom festivalu dokumentarnog filma i kratkih formi takmičiće se 20 radova autora sa Kosova.

  • 05.12.2022
Gračanica: Koreodrama ’’700’’ u mestu iz koga je sve poteklo
U slavu 700 godina manastira Gračanica, ansambl narodnih pesama i igara sa Kosova i Metohije "Venac" je pred gračaničkom publikom u prepunoj sali lokalnog Doma kulture sa velikim uspehom prvi put izveo istoimenu koreodramu.
  • 03.12.2022
Koreodrama ’’700’’ večeras pred gračaničkom publikom
Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac“ iz Prištine, izvešće večeras u 19:30 u Domu kulture u Gračanici premijeru koreodrame „700“. Venac igra u slavu 700 godina manastira Gračanica. 
  • 03.12.2022
Gračanica: Grafest od 5. do 7. decembra pod sloganom „Posle“
Jedanaesti međunarodni festival dokumentarnog filma i televizijskih formi Grafest, održaće se od 05. do 07. decembra u Gračanici, pod sloganom „Posle“. Festival otvara film Gorana Radovanovića "Čekajući Handkea". 
  • 02.12.2022
Rastko Šejić u Akvarijusu
Reditelj, producent i novinar Rastko Šejić biće gost Privatnog kulturnog centra "Akvarijus" u Кosovskoj Mitrovici u nedelju, 4. decembra. Od 19.00 sati biće prikazan njegov film "Na veslu priča: Pozdrav pesniku!", a potom će uslediti razgovor sa autorom koji će voditi Ivana Vanovac i Aleksandar Dunđerin. Specijalni gosti će biti pesnici Branka Кasalović i Novica Sovrlić.
  • 02.12.2022
“Ona koja raspušta vojske”: Ženska pobuna protiv rata
Aristofanov komad "Lisistrata" pisan pre 2400 godina, reditelj Boban Skerlić adaptirao je za ovo vreme i dao mu naziv - “Ona koja raspušta vojske”. Glumci Narodnog pozorišta u Prištini večeras su ovu crnu komediju izveli premijerno pred svojom publikom u Gračanici. Prihod o prodatih karata ide u humanitarne svrhe.
  • 30.11.2022