Vesti
Kultura

Slovo o jeziku: govor Kosovskog Pomoravlja

U Kosovskom Pomoravlju je bilo dugotrajnih i živih lokalnih seoba od jednog do drugog mesta i to je razlog zašto je govor Kosovskog Pomoravlja približen govoru Skopske Crne Gore, susedne kumanovske oblasti, približen govoru Preševa, Medveđe, Bujanovca.

Za potrebe dokumentarnog serijala „Blaga Kosova i Metohije“ koji je krajem prošle i početkom ove godine emitovan na RTS-u, o jezičkim specifičnostima pojedinih zaokruženih celina govorio je lingvista profesor doktor Radivoje Mladenović.

Novo izdanje rubrike „Slovo o jeziku“ na radiokim.net donosi njegova zapažanja o govoru Kosovskog Pomoravlja.

„Nastanak dijalekatskog tipa u Kosovskom Pomoravlju, koji se nizom relevantih osobina razlikuje od susednih kosovskih govora prizrensko-južnomoravskog tipa, uslovljen je njegovim geografskim i antropo-geografskim položajem. U jezičkom smislu, govor Kosovskog Pomoravlja predstavlja posebnu celinu koju neki nazivaju južnomoravskim dijalektom“, rekao je profesor Mladenović.

Kretanje naroda uzrok promena u jeziku

„Kosovsko Pomoravlje je deo južnomoravskog sliva sa pritokama Južne Morave. Na ovoj teritoriji bilo je veoma dugotrajnih i veoma živih lokalnih seoba od jednog do drugog mesta. To je razlog zašto je govor Kosovskog Pomoravlja približen govoru Skopske Crne Gore, približen govoru susedne kumanovske oblasti, približen govoru Preševa, Medveđe, Bujanovca“, naveo je on.

Sličnosti sa okolnim govorima

„Karakteristično za ovaj dijalekatski tip je to što se i ovde poluglasnik veoma dobro čuva. Biće „ja sm reka“, biće „vška“, biće „mgla“, biće „tnko“, kako je inače u čitavoj prizrensko-timočkoj dijalekatskoj oblasti. Srednji vokali pod akcentom se ovde izgovaraju diftongoidno, najčešće otvoreno, kako je na južnom Kosovu, kako je u Siriniću, kako je na širem prostoru do Bujanovca, Medveđe, Preševa i govora severne Makedonije“, kazao je Radivoje Mladenović.

Analitizam kao upečatljiva osobina

„Markantna osobina po kojoj se govor Kosovskog Pomoravlja razlikuje od susednih govora, ili susednog govora južnog i centralog Kosova prizrensko-južnomoravskog tipa, je potpuni analitizam. Dakle, u ovom govoru su svi padežni oblici istrveni, osim dva oblika. To je nominativ i takozvani "opšti padež", pa će ovde biti: „od ženu“, „da dadem na ženu“, „vidim ženu“, „sas ženu“, „zborim za ženu“. Dakle, postoji samo jedan padežni oblik koji se kombinuje sa predlozima. Sa druge strane, u množini, kod nekih imenica postoji samo jedan oblik, nominativ je jednak opštem padežu, a to znači da u množini postoji samo jedan oblik“, ukazao je Mladenović, dodajući da je situacija vrlo složena kada se radi o afrikatima.

„U nekim delovima Kosovskog Pomoravlja i dalje ostaje razlika između ČĆ i ČĐ, u drugim delovima, međutim, dolazi do brisanja razlike. Još jedna lako uočljiva crta kosovsko-metohijskih govora prizrensko-južnomoravskog tipa je sudbina grupa li-le. Ovde se u nekim govorima li-le umekšava, pa je "ljepa", ljipa", a u nekim govorima opstaje opozicija le-li“, rekao je Mladenović.

„Mi vidomo, pa dođomo“

„Kada je u pitanju sistem glagolskih oblika, u govoru Kosovskog Pomoravlja nema novijeg nastavka „smo“, pa će biti "mi dođomo", "mi vidomo", prema "mi dođosmo", "mi vidosmo", prema kosovskoj kotlini, odnosno, kosovskim ili južnometohijskim govorima“, naveo je prof. dr Mladenović.

„Ovde je u množini radnog glagolskog prideva prisutan jedan oblik, pa će biti u nekim govorima Kosovskog Pomoravlja uopšten nastavak I, kao u slučaju "ljudi došli, žene došli, deca došli", a u nekim će opet biti uopšteno LE, pa će biti "ljudi došle, žene došle, deca došle". Ovo uopštavanje jednog oblika svakako treba povezati sa kretanjem stanovništva sa juga, odnosno iz severne Makedonije, gde je u srpski jezički sistem stigla osobina iz makedonskog jezika“, zaključio je Radivoje Mladenović.

Pročitaj još:

- Slovo o jeziku: govor Sirinićke župe
- Slovo o jeziku: Goranski govor
- Slovo o jeziku: Prizrenski gradski govor



Ostale vesti

Proglašeni pobednici literarnog i likovnog konkursa
Radovi povodom Vidovdana nastali na konkursu Književnog kluba "Kosovski božur" iz Vitine koji funkcioniše u okviru Tehničke škole Vitina i ove godine su promovisali mlade talente iz književno – umetničke delatnosti.
  • 01.07.2022
Nenametljiv stvaralački put  Jovane Micić

Potrebu za pisanjem osetila je, kako kaže, relativno kasno. Svesna svog talenta, ali ne zamišljajući sebe kao pesnika i stvaraoca, prepustila se „peru“ bez prevelikih ambicija i želja da njena poezija bude primećena.

  • 30.06.2022
Otvorena završna izložba studenata Fakulteta umetnosti

Tradicionalna završna izložba radova studenata osnovnih i master akademskih studijskih programa slikarstva, vajarstva, grafike i grafičkog dizajna Fakulteta umetnosti u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, otvorena je sinoć.

  • 29.06.2022
Završni koncert polaznica Škole baleta u Gračanici
Baletska škola u Gračanici večeras je imala svoj završni koncert. Nastup balerina bio je i poslednja manifestacija u okviru ovogodišnjih „Vidovdanskih svečanosti“. Novu baletsku sezonu počeće u septembru.
  • 28.06.2022
Vidovdansko pesničko bdenije: Ljudski životi sve nestvarniji
Vidovdanske književne nagrade uručene su sinoć ovogodišnjim dobitnicima u porti manastira Gračanica tokom tradicionalnog "Vidovdanskog pesničkog bdenija". "Vidim da su ljudski životi i prilike u kojima živimo sve nestvarniji", zahvalio se Slobodan Zubanović. Publici se predstavio i Big Bend RTS-a.
  • 28.06.2022
’’To što ti je u srcu iznesi odmah, ne čekaj sutra’’
Više knjiga Penelope Skaj, jedne od najprodavanijih autorki Njujork Tajmsa, knjiga Slavoja Žižeka "Kao lopov usred belog dana", "Tuđa pravila" i "Svet po Garpu" Džona Irvinga u izdanju "Lagune", "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića, "Zamalek" Dejana Tiaga Stankovića, knjige Megi Stivoter u izdanju ’Publik praktikuma" – iza korica svih ovih knjiga stoji Predrag Peđa Marković.
  • 27.06.2022