Vesti
Kultura

Promocija knjige Petra Ristanovića: O prošlosti koja nikada nije prestala

Promocija knjige istoričara Petra Ristanovića “Iluzija moći: srpski kritički intelektualci i komunistički režim” održana je u Domu kulture u Gračanici. O knjizi su, pored autora, govorili istoričari Aleksandar Gudžić, Jovan Aleksić i Nemanja Dimitrijević.
Promocija knjige Petra Ristanovića: O prošlosti koja nikada nije prestala
Sa promocije knjige Petra Ristanovića “Iluzija moći: srpski kritički intelektualci i komunistički režim” (Foto Kim)

O knjizi je najpre govorio Aleksandar Gudžić koji se detaljno osvrnuo na njen sadržaj, tematiku kojom se autor bavio, kao i izvore iz kojih je crpeo informacije. Gudžić je svoje izlaganje završio opisom stila i jezika kojima se autor koristio prilikom pisanja svog ostvarenja.

“Knjiga je metodološki dobro koncipirana i ima 15 poglavlja. Pisana je jasnim, jednostavnim i čitkim stilom koji omogućuje brzo i nezamarajuće čitanje, prilagođena kako stručnoj javnosti, tako i široj publici. Istoriografija je ovom knjigom dobila značajno delo koje može da posluži kao neka vrsta udžbenika za sve one koji žele da se bliže upoznaju sa kosovskim pitanjem”, kazao je on.

Knjiga “Iluzija moći: srpski kritički intelektualci i komunistički režim” bavi se periodom od Brionskog plenuma do utvrđivanja vladavine Slobodana Miloševića. Naslov je od početka do kraja pisan na osnovu arhivske građe, relevantne istorijske literature, svedočanstava i memorijske građe.

Istoričar Jovan Aleksić je kazao da je čitajući Ristanovićevu prvu knjigu “Kosovsko pitanje” stekao utisak da je “Iluzija moći: srpski kritički intelektualci i komunistički režim” njen svojevrsni nastavak, dok su obe ponikle iz Ristanovićeve doktorske disertacije.

“Ko god se bavio naučno-istraživačkim radom zna koliko je vremena, nerava, novca, strpljenja, znoja potrebno da bi se sve to uradilo na zadovoljavajući način. Kolega Ristanović je sve to uspeo i rezultat tog rada je upravo ova promocija knjige. Ristanović se trudio da jednu vrlo osetljivu temu, koja je istorijska, a koja  pripada prošlosti i koja i sada ima veliku aktuelnost obradi po uzoru na velike srpske istoričare i posmatra stvari iz neutralne perspektive. U njegovim knjigama mi ćemo naići na stavove koji se nama lično možda neće svideti, ali čitajući shvatamo da je Ristanović samo prenosio ono što je našao u izvornoj građi. On je uspeo da u dve monografije rekosntruiše prošlost koja nikada, zapravo nije ni prestala”, kazao je on.

Aleksić je svoje izlaganje zaključio navodom da bi Ristanovićeve knjige trebalo prevesti na strani jezik, pre svega na engleski, kako bi dospele do šire javnosti, ne samo u Srbiji, već i u svetu.

Istoričar Nemanja Dimitrijević je ukazao na značaj Ristanovićevog dela.

“Značaj Ristanovićeve monografije prvo leži u njenoj informativnosti, zatim u činjenici da obuhvata zaokruženi istorijski period. Monografija sadrži utemeljen odgovor na zapadni narativ kroz koji u delovanju srpske intelektualne elite vidimo jedan od uzroka nasilne ratne disolucije Jugoslavije. I na kraju, značaj monografije leži u tome što nas ona snabdeva utemeljenim argumentima i novim saznanjima”, istakao je on.

Petar Ristanović pripada mlađoj generaciji srpskih istoričara. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je 2018. godine na odseku za istoriju odbranio doktorsku disertaciju “Srpska intelektualna elita i kosovsko pitanje od 1974. do 1989. godine“, koja mu je i poslužila kao osnov za pisanje knjiga.

Autor je na promociji naveo da postoji obimna, ali ne tako dobra literatura koja se bavi kosovskim pitanjima. Ukazao je na osnovne zablude kada je u pitanju poimanje ove teme u javnosti.

„Budući da je kosovsko pitanje tema o kojoj se stalno govori u medijima i koja je stalno prisutna u javnosti, o kojoj se naizgled stalno piše, verovalo se da je to tema koja je već u literaturi prilično uobličena, gde je manje-više sve već rečeno, tako da u literaturi postoji jedan okvir, to jedna od zabluda. Druga je da su srpski intelektualci imali veliki značaj za kosovsko pitanje i da su oni oblikovali stavove srpske javnosti, te da su stalno uticali na njih i da bili ključni faktor u rešavanju kosovskog pitanja“, rekao je on.

Ristanović je objasnio kako je upao u vrtlog istraživanja kosovskog pitanja.

„Kada sam krenuo da istražujem, pokazalo se da ni jedna ni druga pretpostavka ne stoje. Literatura koja je o kosovskom pitanju do sada napisana je zaista brojna. Međutim, ona je sa krajnje ideološkim motivima napisana, to je literatura koja je nastala na Zapadu. Kada odete u arhiv Jugoslavije ili Srbije shvatićete da tamo ima jedno more arhivske građe koja je nastala u radu najviših insitucija Jugoslavije i Srbije, koju apsolutno niko nije pogledao. Niko se, dakle, nije potrudio da prođe kroz dokumenta i da te istine preispita, da vidi da li one odgovaraju činjenicama koje su zapisane u dokumentima“, zaključio je Ristanović.

Pomenuti arhivi, osim vojnih dokumenata i pojedinih dokumenata državne bezbednosti su javno dostupni svima koji žele da se bave bilo kojom vrstom istraživanja, rekao je Petar Ristanović.

Promociji u gračaničkom Domu kulture je prisustvovalo više desetina ljudi, a ispratilo je i nekoliko novinarskih ekipa.



Ostale vesti

Vojvođanska tambura u kosovskom „Vencu“

Nacionalni Ansambl narodnih igara i pesama „Venac“ planira da u svoj repertoar uvrsti i tamburicu, pa su tim povodom u Gračanicu stigli tamburaški eksperti kako bi zajedno sa članovima ovog ansambla pokrenuli radionicu.

  • 07.12.2021
Četiri prva mesta za balerine iz Gračanice

Balerine iz Baletske škole Doma kulture „Gračanica“ osvojile su prva četiri mesta na Prvom internacionalnom takmičenju u klasičnom i modernom baletu, koje organizuje Srpska asocijacija plesnih organizacija (SAPO).

  • 05.12.2021
Gračanica: Svetlom pisana istorija srpske škole glume
U Domu kulture "Gračanica otvorena" je izložba "Vek i po srpske škole glume” višeg umetničkog saradnika na katedri glume Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu Pavla Lazića koja je organizovana povodom obeležavanja 150 godina od početka institucionalnog dramskog školovanja u Srbiji.
  • 03.12.2021
Sutra počinje radionica

Dom kulture „Gračanica“ organizuje treću dečju književnu radionicu „Čuvam jezik, lepo pišem“, koja će trajati od 03. do 09. decembra. Na radionici će učestvovati učenici osnovnih škola, uzrasta od 10 do 15 godina.

  • 02.12.2021
Večeras premijera filmova
U bioskopu Doma kulture Gračanica večeras će biti premijerno prikazana dva filma - "Gučijevi" i "Enkanto".
  • 02.12.2021
Završen „Grafest“. Prva nagrada reditelju Rastku Šejiću
Dodelom priznanja najboljim autorima dokumentarnih filmova i reportaža završen je jubilarni, deseti po redu, Međunarodni festival dokumentarnog filma i televizijskih formi "Grafest". Prva nagrada pripala je Rastku Šejiću iz Beograda za dokumentarni film „Na veslu priča: Pozdrav pesniku“. Drugo mesto na festivalu osvojila je Radmila Vulićević, a treće Ana Marković.
  • 01.12.2021