Vesti
Kultura

"Ogledi o srpskoj muzici": Reči lete, zapisano ostaje

Promocija knjige "Ogledi o srpskoj muzici" Dragana Mlađenovića održana je "na daljinu", preko Fejsbuk stranice Doma kulture "Gračanica". O knjizi su govorili autor, te istoričar i umetnički rukovodilac ansambla "Venac" Miloš Cile Mitić.
Dragan Mlađenović (Foto privatna arhiva)

Biografija Dragana Mlađenovića
Dragan Mlađenović Šekspir, rođen 1951. godine, je istraživač i interpretator rane evropske i srpske muzike. Studirao je dirigovanje na Muzičkoj akademiji u klasi Dušana Skovrana, a klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu. Izvođenje na istorijskim instrumentima, muzikologiju rane muzike i dirigovanje, kao i pripremanje malih i velikih ansambala usavršavao je u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji i Velikoj Britaniji. Mlađenović svira srednjovekovni saz i renesansne duvačke instrumente. Godine 1969. sa Miomirom Ristićem i Ljubomirom Dimitrijevićem osnovao je ansambl Renesans, po starosti drugi ansambl za ranu muziku sa prostora bivše Jugoslavije, a 1987. i Pevačku družinu Rukovet, u čast „Dva veka Vuka". Dobitnik je više značajnih priznanja i nagrada.
"Ogledi o srpskoj muzici" su objavljeni u martu ove godine u okviru izdavačke delatnosti RTS-a. Knjiga sadrži 14 eseja kojima obuhvata srpsku muziku od srednjovekvnog crkvenog pojanja do Mokranjčevih "Rukoveti".
 
Dragan Mlađenović je mišljenja da je odgovornije pisati o muzici nego izvoditi muziku na sceni.
 
"Latini kažu ’Verba volant, scripta manent’ (Reči lete, zapisano ostaje). Sve što je zapisano ili objavljeno kao knjiga ili bilo kakav spis, budući naraštaji će čitati, kritikovati, prihvatiti ili zaboraviti", jasan je Mlađenović.
 
Od prvih interesovanja za ranu muziku želja autora je bila da rezultate, ne samo svojih istraživanja predstavi savremenoj publici. Mada nastali iz višegodišnjeg rada, uz korišćenje činjenica i naučnog aparata, ogledi su pisani jasnim stilom, koji omogućuje brzo čitanje štiva zanimljivog jednako stručnoj javnosti i široj publici.
 
"Kad pomislim na Dragana, koga svi mi znamo po njegovom nadimku Šekspir, kad pomislim na čika Ljubu Dimitrijevića, ansambl Renesans, pomislim na ljude koji su uspeli da ožive našu muzičku tradiciju, koji su u poslednjem momentu uspeli da otrgnu sve to od zaborava. Draganova knjiga je ozbiljna studija - i sa stručne strane, i hronološki. Ona je i za laike jedan dobar priručnik, od pojave srednjevekovne muzike koja ime veze sa našim narodom, preko otomanskog i ruskog uticaja do analiza koje otklanjaju nedoumice u ovo moderno vreme o tome čija je neka pesma", rekao je Miloš Mitić.
 
Knjiga je podeljena na dva dela: božanska muzika i svetovna muzika, a počinje poglavljem o psaltiru kod pravoslavnih Srba zato jer je to "najstarija knjiga Svetog pisma koja je ušla u kodeks pravoslavnog pojanja".
 
"Psaltir se kod Srba od samog početka najčešće pevao. Profesor Dušan Glumac je pronašao nekoliko stotina citata u staroj srpskoj književnosti. Išao sam po njegovoj studiji i pronašao mnoge psalme koji govore o živoj tradiciji tih najstarijih svetih tekstova", rekao je Mlađenović.
 
Na početku poglavlja o "Skomraškom igrištu" autor piše o dvojici Srba koje su zarobili vojnici rimskog cara, a koji nisu imali kod sebe nikakvo oružje, već su im prtljag bile kitare, budući da "ne znaju da duvaju u ratne trube", pobijajući tako tezu da su Srbi, prevashodno, ratnički narod.
 
"Sudeći po izveštaju istoričara iz vremena romejskog cara Mavrikija, to je kraj 5. veka, Srbi su zaista bili narod koji nije mnogo davao za naoružanje i za vojevanje, već za muziku i za negovanje lepih veština", naveo je Mlađenović.
 
Odgovarajući na pitanje kako to da je Lazar Lera prvi snimio srpsko crkveno narodno pojanje na vinilne gramofonske ploče, pa ih u vidu svojevrsne zbirke objavio na 64 vinila u Zagrebu, a ne u Beogradu, Dragan Mlađenović je izneo još jedan interesantan podatak.
 
"I Mokranjčeva "Liturgija" je snimljena u Zagrebu i objavljena na vinilnoj ploči 1979. godine. To je bio hor "Ivan Goran Kovačić", a dirigent je bio gospodin Kranjčević. U Zagrebu je hor mogao da peva Mokranjčevu "Liturgiju", a kod nas, mi smo mogli da pevamo, ali nismo mogli da objavimo", rekao je on.
 
"Dugo godina melografi i straživači koji su imali kontakta sa pravim izvorom u onim vremenima kada je to još bilo živo u narodu, oni nisu imali prilike da na fakultetu Muzičke umetnosti postoji odsek gde će oni studentima preneti ta svoja znanja i iskustva sa narodnom tradicijom i muzikom. Mi o tome sazajemo samo iz nekih njihovih objavljenih ili neobjavljenih zapisa. Zato mi sad, u 21. veku, u fragmentima skupljamo podatke o svojoj tradiciji iako svoju državu imamo skoro dva veka", rekao je Cile Mitić.
 
Dragan Mlađenović knjigu završava podsećanjem na zimu 1896. godine kada je gost tadašnjeg srpskog konzula u Prištini Branislava Nušića bio, tokom 12 dana, Stevan Mokranjac.
 
"On je tada zabeležio 160 pesama, od kojih je sačuvano oko 105. Od toga su nastale 8, 11. i 12. rukovet. Ovu poslednju je njegov učenik Kosta Manojlović nazvao "meraklijskom". To je nešto što je zajedničko staroj i južnoj Srbiji", rekao je Mlađenović.
 
Autor se, tokom razgovora, koji je vodio glavni i odgovorni urednik RTV Kim Goran Avramović, posebno zahvalio "divnom i skromnom čoveku" i uredniku izdanja Draganu Inđiću, koji je i "sastavio indeks imena pomenutih u knjizi" i "ispravno razumeo Malenovićevu želju da se ’Ogledi o srpskoj muzici’ nađu pred publikom.



Ostale vesti

„Sirano“ ponovo oduševio mališane u Gračanici
Izvođenjem predstave „Sirano“ Narodno pozorište u Prištini započelo je novu godinu. Mališani su uživali u komadu Edmonda Rostana, a Dom kulture Gračanica otvorio je svoj program za 2021. godinu.
  • 12.01.2021
Predstava
Pozorišna predstava "Sirano" Narodnog pozorišta u Prištini, a u režiji Nenada Todorovića, igraće se danas u Domu kulture "Gračanica".
  • 12.01.2021
Ansambl NPP-a izvešće sledeće nedelje predstavu "Sirano" u Domu kulture u Gračanici i Donjoj Gušterici.
  • 08.01.2021
Ansambl „Venac“ započeo proces digitalizacije
Ansambl narodnih igara i pesama "Venac" iz Gračanice počeo je sa digitalizacijom. Cilj je da se celokupni umetnički rad putem interneta prikaže široj narodnoj masi i postane dostupan svima, kazala je za RTV Kim direktorica ove kulturne ustanove Snežana Jovanović.
  • 04.01.2021
Likovna scena u 2020: Pomeranje granice mogućeg
Prošlogodišnja produkcija institucija i pojedinaca koji se bave likovnom umetnošću na Кosovu i Metohiji predstavlja pomeranje granice mogućeg delanja i prezentacije u vanrednim okolnostima. Iako nepoznata široj kulturnoj javnosti, ona svedoči i nanovo potvrđuje svojevrsni fenomen stvaralačke postojanosti i kreativnosti savremene srpske umetnosti i kulture, napisao je za radiokim.net istoričar umetnosti i urednik likovnih programa Doma kulture Gračanica Nebojša Jevtić.
  • 03.01.2021
Uprkos neslobodi i ugroženosti: Najlepša književnost 2020.
Godina iza nas sasvim sigurno neće ostati upamćena po izdavačkim poduhvatima. Pandemija, odnosno percepcija pandemije u većem delu sveta, uslovila je niz do sada nezapamćenih mera i uskraćivanja sloboda, koje, dakako, nisu pogodavale životu umetnosti, pa tako ni afirmaciji pisane reči. Takva situacija verovatno je primorala i srpske pisce sa Кosova i Metohije da svoje završene rukopise ne predaju u štampu ove godine, jer je bilo jasno da usled otkazivanja gotovo svih književnih manifestacija, neće moći da svoje knjige predstave javnosti na adekvatan način, piše za radiokim.net Aleksandar Dunđerin.
  • 30.12.2020