Vesti
Kultura

"Naša je obaveza da težimo slobodi"

"Obavezno je biti pobunjen u zatvorenom prostoru. Mislim da je u prirodi čoveka da bude slobodan i da teži slobodi", rekao je u novom izdanju emisije "Život i umetnost" na RTV Kim pesnik iz Gračanice Viktor Popović.
Viktor Popović (Foto Kim)

Viktor Popović je rođen u vihoru nerazumevanja i nedorečenosti, raznih naroda i narodnosti. Iako ne toliko star, do sada je uspeo da živi u više Jugoslavija, a ne seleći se i da završi u zabludnom proizvodu nerazumevanja, koje je tinjalo osamdesetih, kada je i rođen. Pisana dela mu nisu strana, te se više puta oglašavao i kao kolumnista i večiti kritičar i katarzičar društva u kojem živimo i koje nas bezvremeno i bezteritorijalno okružuje. „Manifest potomka patos generacije”, je prvo književno delo Viktora Popovića, opet ne svojom krivicom, jednog od najmlađih književnih stvaralaca na Кosovu i Metohiji. Ovo delo je nastalo kao proizvod često sukobljenih osećanja radosti, sreće, tuge, straha i ljubavi koja nas, bezmalo, okružuje. Кnjiga “Svesno iz nesvesti” je druga knjiga Viktora Popovića. Autor je u ovom delu nastavio putem koji je započeo u prvoj knjizi, ali se još direktnije i ogoljenije obraća čitaocu. Viktor Popović je rođen u Prištini 1981, a od 1999. godine pa do danas živi, radi, stvara i bori se u Gračanici. Oženjen je i otac je dvoje dece.

U malom, zatvorenom prostoru je najteže biti pobunjen čovek. Da li ste to uspeli?

Viktor Popović: Pitanje je dvojako. Da li sam uspeo i u čemu sam uspeo je jedna tema, a to što kažete da je najteže biti pobunjen, to je opet jedna veoma interesantna paradigma. Mislim da je obavezno biti pobunjen u zatvorenom prostoru. Mislim da je u prirodi čoveka da bude slobodan i da teži slobodi. Mislim da je obaveza svih nas da budemo pobunjeni, ako smo u zatvorenom prostoru, kao što jesmo, ako smo getoizirani, kao što jesmo, ako smo u različitim vrstama izolacije, kao što jesmo. Mislim da je obaveza svih nas da to ne prihvatimo, da to ne želimo, da želimo da budemo slobodni, da težimo ka nečemu što je sloboda. “Da li sam u tome uspeo” je uslovljeno ovim prefiksom o kome smo pričali. Ja ne mislim da je pobuna uspeh, mislim da je to obaveza. U tom smislu, ja sam uspeo da ispunim svoju obavezu i budem pobunjen i kažem šta mi sve smeta i šta nije prihvatljivo.

Džoni Štulić je pevao "Uglavnom sam protiv, to znači biti sam". Osećate li se usamljeno?

Viktor Popović: Vaše pitanje bih opet podelio na dva različita odgovora. Prvo mislim da usamljenost, kao reč, opisuje emotivno stanje čoveka ili stanje svesti, njegove socijalne percepcije. Tako da ne, nisam usamljen. Kada pričate o Džoniju Štuliću, mislim da je Džoni, kada je pevao sam, iskazivao svoje stavove na svoj način. To je bila njegova lična borba i lični sukobi o kojima je pevao. U tom svetu nije bio sam, to znamo svi mi koji jesmo Džonijeva publika. Bilo je puno nas koji mislimo isto i koji i danas osećamo Džonijeve stihove i rado slušamo njegove pesme, njegovu muziku koja je, pre svega, vanvremenska i neki stihovi, koje sada ne bih citirao, jesu primenjivi na ovo vreme. Mislim da je on bio sam u tom arhaičnom pesničkom smislu, ali u suštini nije bio sam.

Šta su unutrašnji izvori vaše pobune?

Viktor Popović: Mislim da ne postoje unutrašnji izvori moje pobune, zato što moja pobuna nije privatna i lična u tom smislu. Moji izvori su opšti. To su jako opšte teme koje utiču na naše živote, na taj naš unutrašnji mir, osećaj slobode o kojem sam ranije pričao. To su moje teme. To su ti nemiri koji kvare moj unutrašnji mir. Oni su sve samo ne unutrašnji, oni su vrlo javni i vrlo opšti i kao takvi su vrlo bitna motivacija.

Zapamćeni su vaši stihovi "Ostalo nas je još toliko da posle nas ne ostane niko". Objasnite?

Viktor Popović: Ja sam skoro negde pročitao da je potrebno 750 ljudi da bi opstala ljudska vrsta u slučaju neke nesreće koja bi eventualno zadesila ovaj svet. Nas je ostalo taman toliko da nas u nekim delovima Kosova i Metohije nema ni toliko. Nema ni 750 ljudi. Svakog dana i u Gračanici, i u enklavama koje su južnije od Gračanice, gledamo osipanje ljudi. Ja tu možda jesam bio eksplicitan na neki način, ali mislim da sam bio svakako tačan. Mislim da nas je ostalo taman toliko ili previše malo da bi opstali.

Da li je zahvalno biti toliko eksplicitno određen prema sadašnjem trenutku?

Viktor Popović: Tu sada imamo nekoliko aksioma, ’zahvalno’, ’eksplicitno’, ’određen’, ’trenutak’. Te reči koje ste upotrebili su jako interesantne. Ja jesam eksplicitan, ali eksplicitan, meni znači jasan. Mislim da je moja obaveza da budem jasan. ’Određen’ je, takođe, jedna ljudska, moralna obaveza svih nas. ’U ovom trenutku’, to je meni interesantna stvar, ’trenutak’. Ovaj trenutak, bar ja lično, živim 36 godina i taj trenutak se nije menjao, samo je imao manje ili više loše faze. Imali smo faze da smo bili manje bezbedni, manje srećni, ali taj trenutak traje. To je tendencija jednog osećanja nemoći, nesigurnosti, koja traje čitavog mog života. To osećanje se ponavljalo i trajalo dok sam živeo u Prištini pre 1999. godine, a kasnije se nastavilo. Taj trenutak nije prestao da bude trenutak. ’Određeni’ moramo da budemo, to je naša ljudska obaveza. Moramo imati stav.

Da li ste svesno odlučili da izbegnete distancu?

Viktor Popović: Šta znači biti na distanci? Biti na distanci znači da iz određenih kompromisa ili razloga ne učestvujete u svom životu. Ja sam čovek koji svesno i jasno bira da ne bude na distanci. Ja ne želim da budem na distanci, ne želim da gledam kako nešto, iz nekih razloga koji eventualno mogu da budu dobri, može negativno da utiče na mene. Kada su Holanđani vrbovali robove da ih vode u Ameriku i okovane ih prevozili brodovima, oni su držali distancu jer im je neko rekao da će, kada stignu u Ameriku, obećanu zemlju, biti bez okova. To obećanje je ispunjeno, oni nisu bili okovani, ali su bili robovi. Bili su nešto što je još gore. To držanje distance može da nas odvede u pravcu robovanja. Ja ne mislim da je uopšte pametno držati distancu zarad nekih sitnih kompromisa i lažnih obećanja.

Hoće li ljubav spasiti svet? Ako to ljubav ne učini, može li bar satira da ga promeni?

Viktor Popović: Ljubav je zbirna imenica za različita osećanja. Baš sam skoro sa svojom suprugom razgovarao o shvatanju ljubavi u svetu. Ljubav može biti I ljubav prema nafti, komšiji, bračnom saputniku. Ima različitih ljubavi, platonskih. Mislim da često ljubav zna da bude motiv za različite ratove. Kao što je Bora Đorđević rekao u pesmi ’Grci zbog ljubavi uništili Troju, ja bih sve učinio za ovu moju’, ljubav može da donese mnogo toga dobrog, ali može biti i pokretač mnogih drugih stvari koje nam se dešavaju. Mislim da je ta iskonska, iskrena ljubav, o kojoj verujem da vi pričate, bitna stvar. Mislim da se nedovoljno bavimo ljubavlju, nedovoljno uživamo u malim stvarima jer je, prosto, vreme takvo, ljudi su primorani da žive brzo, da misle o stvarima o kojima negde drugde u svetu ljudi ne rzmišljaju na taj način. Mi smo previše opterećeni nedostatkom slobode, opterećeni smo tim osećajem nesigurnosti koji stalno bdi nad nama. Mislim da mnogo malo volimo, mnogo malo posvećujemo pažnju tim ispravnim i ikonskim osećanjima.

Smeta li vam što vaši stihovi učestvuju u dnevno-političkom geto obračunu?

Viktor Popović: Pa, u suštini, ne. Dobro je što stihovi učestvuju, dobro je što neko čita poeziju. Trenutno radim na knjizi koja će sadržati samo satiru, jer je to jedan legitimni vid borbe. Mislim da se ljudi i sami akteri radije prepoznaju i odazovu tom ismevanju, nego ozbiljnim kritikama. Mislim da nam to, kao narodu, nije ni potrebno, da se obračunavamo na taj način, ali možemo da se, što kaže jedan moj dragi prijatelj, nadgornjavamo. Ja se nadgornjavam stihovima i satirom. To što se akteri naše društveno-političke ili socio-političke svakodnevnice prepoznaju u njima i što ih koriste za obračune, to govori o njima. Istovremeno, mislim da će ti stihovi biti svedok naših života ovde, da će ostati kao trag naših realnosti, sukoba. I zato mislim da su bitni, da iz njih svi mi možemo mnogo da naučimo. I moja poezija se razvija u tom nekom smislu i napreduje zajedno sa našim kompletnim establišmentom.

Iz vaše sadašnje slike, kako vidite budućnost?

Viktor Popović: Ne vidim budućnost. Nisam po prirodi pesimističan čovek, to kažu svi pesimisti (smeh). Ove tendencije koje imamo, pre svega u političkom životu, mene nimalo ne hrabre. Ono što me najviše brine je to što ne vidim ideju. Svi pričaju o nekim idejama, ali ja ne vidim jasnu ideju, ne vidim jasan cilj. Mislim da iako taj cilj postoji, iako je dobar, ovo što se radi ne donosi ništa dobro. Ako postoji neka mudrost koju ja nisam shvatio, ona očigledno ne deluje u praksi. Mislim da će neke stvari morati da se menjaju, da se ozbiljnije rade. Mislim da ćemo svi mi morati da budemo malo više društveno odgovorni i da, sa druge strane, ne budemo pasivni i da ne upiremo prstom u druge. Jer je upiranje prstom u ovom trenutku suvišno. Mislim da je potrebnije da učestvujemo i doprinosimo, da bi imali neki cilj, da bi jednostavno naša deca ovde imala budućnost.

Emisiju “Život i umetnost” RTV Kim u kojoj je gost Viktor Popović možete pogledati OVDE.



Ostale vesti

Đuren, događaj koji Gorance vraća u dom
Proslava Đurena u Gori je tradicionalni događaj koji uprkos promenama, iseljavanju i drugim društvenim i političkim događajima i dalje okuplja Gorance iz celog sveta. Đuren ili Đurđevdan je simbol identiteta ovog naroda. O samom događaju i o goranskom narodu i običajima danas se govorilo na tribini „„Nematerijalno kulturno nasleđe Goranaca” održanoj u Domu kulture “Gračanica”.
  • 28.10.2020

Pozorišna predstava "Sirano de Beržerak" u režiji Nenada Todorovića igra se danas u 11 časova u Domu kulture u Gračanici. 

  • 28.10.2020
Gračanica: Tribina o nematerijalnom kulturnom nasleđu Goranaca
Dom kulture „Gračanica“ organizuje tribinu „Nematerijalno kulturno nasleđe Goranaca: Proslava Đurđevdana (Đurena) – tradicija za održivu budućnost“. Tribina će biti održana u sredu, 28. oktobra, sa početkom u 13 časova.
  • 26.10.2020
Prestižne muzičke nagrade i priznanja za Kosovsku Mitrovicu
U toku meseca oktobra, prestižnim muzičkim nagradama i priznanjima okitili su se Crkveni hor “Branislav Nušić”, doajen mitrovičke muzičke scene Petar Rakić, kao i Džez i bluz festival “North city”.
  • 23.10.2020
Počinju Pesnički susreti “Lazar Vučković”
Pesnički susreti “Lazar Vučković” svečano će biti otvoreni večeras u 19 časova u Domu kulture “Gračanica”.
  • 21.10.2020
„Femart“ festival u Prištini: Solidarnost i upornost
U Prištini se po osmi put održava Međunarodni festival umetnika i aktivista „Femart“. „To je prvi i jedini feministički festival na Kosovu, ujedno i najveći na Balkanu koji već godinama okuplja umetnike i aktiviste iz celog sveta”, kazala je za RTV Kim menadžerka Femart-a Venera Ismailji.
  • 19.10.2020