Književno veče Milana Kneževića započelo je stihovima, piše Gračanica onlajn.
„Razgovor sa mravima u sudnici Osnovnog suda“
Kakva li je vas to natjerala muka
Da ištete pravde trunku u Besudiji
Pokrali vas cvrčci, krpelj s mrtovg vuka?
Kako da objasnite gluvome sudiji
Da jedino samo u Ezopovoj basni
Sabirate mrave, travke i plastiku
I živite mravski, Bezbrižni i časni
Uz rani doručak i jutarnju gimnastiku.
Knežević je u Gračanici predstavio zbirku poezije „Robijaški refreni“ koji su nastali, kako je sam naveo, u periodu njegovog života koji je proveo po sudnicama i zatvorima.
„Znate u Podgorici ima jedan Osnovni sud. Tamo osim ljudi često možete da nađete i mrave u sudnicama, muve, leptire, a ja sam bio u sudnici gde su bili mravi. Dok sam čekao presudu, oni su mi pravili društvo i ova pesma je posvećena njima“, rekao je Knežević.
Osim što je pesnik, Knežević je i političar, osnivač je i predsednik Demokratske narodne partije Crne Gore i član predsedništva Demokratskog fronta.
Kaže da se uvek rado vraća na Kosovo i Metohiju.
„Sam osećaj dolaska u Gračanicu i našu svetu zemlju toliko je opisujuće divan, da ću vam vrlo kratko saopštiti da moji Kneževići vode poreklo upravo sa Kosova i Metohije i da ja kad god dođem ovde, ustvari vraćam se kući i to je jedan doživljaj koji ne može ništa da izbriše“, poručio je Knežević.
U ime Društva književnika Kosova i Metohije, Milanu Kneževiću uručeno je ugledno priznanje za književno stvaralaštvo i očuvanje srpskog jezika i kulture „Velika Gramata“. Priznanje mu je uručio predsednik Udruženja književnika Kosova i Metohije, Novica Sovrlić.
Profesor Filozofskog fakulteta u Nikšiću dr Radoje Femić govorio je o zbrici pesama „Robijaški refreni“ i istakao da upućuju na autentično biografsko iskustvo.
„Kamo sreće da je ovo stvar fikcionalne prirode, da je ostvareno mobilizacijom najzahtevnijih imaginarnih potencijala, naprotiv. Kao što smo čuli u uvodnom obraćanju našeg autora, reč je o jednom iskušenju, dakle životnom, autentičnom, autobiografskom iskušenju, koje pokazuje onu drevnu istinu o tome da lepota i patnja idu zajedno, da idu ruku pod ruku i da se na taj način, zahvaljući patnji, zapravo kristalizuje jedan poetski svet ili svet umetnosti koji ima univerzalno značenje“, rekao je dr Femić.
Književnik i direktor Doma kulture u Gračanici mr Živojin Rakočević ispričao je priču o pevcu, pesniku i praznini.
„Bio je jedan savršeni pevac koji je umislio da bez njega zora ne može svanuti, jer je on prvi tu zoru najavljivao. I bio je toliko savršeno uredan, da je jednog trenutka pomislio da nema zore bez njega i nema svitanja bez njega. U Crnoj Gori, u poslednjih 30 godina pojavio se jedan antipevac, koji nije mogao da zamisli nijedan glas, a da nije njegov. I 30 godina je oblikovao sve glasove Crne Gore u kojoj je reč navažnija. Oblikovao ih je prazninom i to je jedini vladar i diktator tog tipa koji je svoju prazninu uobličio u ideologiju“, naglasio je Rakočević.
Na Književnoj večeri na kojoj su se preplitale reči, priče, ali i pesme, upravo one koje se nalaze u zbrici pesama „Robijaški refreni“, Knežević se osvrnuo i na Davidov psalam 137 „Ako zaboravim tebe Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja i dodao:
„Ako i mi zaboravimo Kosovo i Metohiju, neka nas ne zaboravi samo desnica, nego neka nas proklinju naši potomci, a neka nas se preci stide gore na nebu“.
Književni portret Milana Kneževića organizovali su Dom kulture „Gračanica“ i Društvo književnika Kosova i Metohije.